Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju ekstradicionog pritvora

Kratak pregled

Odbijena je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Sud je utvrdio da su postojali opravdani razlozi za produženje ekstradicionog pritvora, prvenstveno zbog opasnosti od bekstva, s obzirom da je podnosilac strani državljanin bez veza sa Srbijom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4941/2018
16.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Banja Luke, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, državljanina Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 149/18 od 13. marta 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 362/18 od 29. marta 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Banja Luke, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, državljanin Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske , podneo je Ustavnom sudu, 24. aprila 2018. godine, preko punomoćnika I. M , advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 149/18 od 13. marta 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 362/18 od 29. marta 2018. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora zajemčenog odredb ama člana 3 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, navodi: da se nalazi u ekstradicionom pritvoru od 27. septembra 2017. godine; da se ne vidi kraj koliko će pritvor biti produžavan očiglednim propustima u pogledu bitnih povreda odredaba u krivičnom postupku od strane prvostepenog suda, koji očigledno ne poštujući odluke suda pravnog leka, nepotrebno odugovlači ovaj postupak u pogledu zahteva za ekstradiciju države molilje Republike Hrvatske; da njegovo držanje u pritvoru može trajati u nedogled zbog očigledno suprotstavljenih stavova prvostepenog i suda pravnog leka, čime su na direktan način povređene odredbe koje se odnose na trajanje pritvora.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je došlo do povrede označen og ustavnog prava , poništi osporena rešenja i podnosioca uputi da naknadu štete dalje zahteva i ostvari u skladu sa zakonom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K re. 15/17 od 27. septembra 201 7. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe, koga potražuju po međunarodnoj poternici Nacionalnog centralnog biroa Interpola Zagreb – Hrvatska nadležni organi Republike Hrvatske, radi vođenja krivičnog postupka zbog krivičnog dela prevara u poslovnim transakcijama iz člana 293. st. 1. i 2. KZ Republike Hrvatske, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, određen je pritvor, a koji se računa od 27. septembra 2017. godine od 22:00 časa, kada je lišen slobode.

Osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 149/18 od 13. marta 2018. godine, donetim povodom predloga sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, o produženju ekstradicionog pritvora, prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, produžen ekstradicioni pritvor za još dva meseca i određeno je da isti može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja lica čije se izručenje zahteva, kao i da će po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora, sud, po službenoj dužnosti, ispitati da li postoje razlozi za produženje ili ukidanje pritvora.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora je, pored ostalog, navedeno: da iz spisa predmeta proizlazi da je za okrivljenim, ovde podnosiocem ustavne žalbe, raspisana međunarodna poternica Nacionalnog centralnog biroa Interpola Zagreb - Hrvatska , povodom zahteva nadležnih organa Republike Hrvatske za izručenje, a u vezi sa vođenjem krivičnog postupka; da je nesporno da okrivljeni ima državljanstvo Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, što je potvrđeno kroz započeti ekstradicioni postupak, odnosno kroz odbranu okrivljenog, koju je dao pred sudijom za prethodni postupak tog suda, 27. septembra 2017. godine; da, nadalje proizlazi da okrivljeni M. Z . nije vezan za teritoriju Republike Srbije, a adresa prebivališta mu je u Banja Luci, ul. K . br. …; da iz navedenog proizlazi da je centar njegovih životnih, poslovnih i porodičnih veza na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali i Republike Hrvatske, čiji je državljanin; da je podatak da je podneo zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije irelevantan za ovaj postupak, jer je i sam okrivljeni izjavio da o zahtevu još nije odlučeno; da je pitanje specijalnih veza Republike Srbije i Republike Srpske, koje se postavlja od strane odbrane u sp isu predmeta, pitanje koje ne utiče na pravno pitanje postojanja međunar odno-pravnih obaveza Republike Srbije, u vezi sa vođenjem ekstradicionog postupka, konkretno u slučaju prema M. Z , odnosno ne postavlja se kao odlučujuća činjenica u vezi sa okolnostima koje ukazuju na postojanje osnova za dalje pr oduženje ekstradicionog pritvora; da su razlozi za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo Republike Srbije takođe irelevantni za odlučivanje o produženju ek stradicionog pritvora prema okrivljenom M. Z, s obzirom na to da to nije potencirao ni sam okrivljeni prilikom davanja svoje odbrane pred sudijom za prethodni postupak tog suda, a činjenice koje navodi odbrana u spisu predmeta, u vezi sa pitanjem porodičnih i imovinskih veza u Republici Srbiji, takođe , nisu odlučujuće, s obzirom na to da glavno pitanje – pitanje državljanstv a Republike Srbije, okrivljenog M. Z, nije regulisano, tako da iz spisa predmeta proizlazi da je centar porodič nih i poslovnih veza usmeren ka teritoriji Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske; da je, imajući u vidu sve napred navedene okolnosti, te da se okrivljeni M. Z . potražuje od strane nadležnih organa Republike Hrvatske, osnovan predlog sudije z a prethodni postupak da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju postojanje pritvorskog osnova iz člana 22 stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, tj. postoji opasnost da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao napustiti teritoriju Republike Srbije i na taj način otežati ili onemogućiti postupak ekstradicije, tj. izručenja nadležnim organima Republike Hrvatske, odnosno ometati postupak odlučivanja po zamolnici, ili samo sprovođenje izručenja, pa je okrivljenom produžen pritvor, a sve u cilju obezbeđenja prisustva okrivljenog u predmetnom ekstradicionom postupku, s obzirom na to da se mera obezbeđenja ne može ostvariti drugom, blažom merom .

Osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 362/18 od 29. marta 2018. godine odbijen a je kao neosnovan a žalb a brani oca okrivljen og izjavljen a protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je , pored ostalog, n avedeno: da iz pobijanog rešenja i spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni državljanin Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, da na teritoriji Republike Srbije nema prijavljeno ni prebivalište ni boravište; da je, imajući u vidu navedeno, a s obzirom na činjenicu da okrivljeni nije ni poslovno ni životno čvršće vezan za Republiku Srbiju, kao i činjenicu da je okrivljeni znao da je postupak zbog predmetnog krivičnog dela vođen pred Opštinskim sudom u Karlovcu, Republika Hrvatska, i da se sada vodi, zbog istog krivičnog dela, pred Opštinskim sudom u Zagrebu, dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, u smislu odredbe člana 22 stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, i prema stanovištu drugostepenog suda, neophodno i opravdano, a radi nesmetanog sprovođenja postupka izručenja; da navedene okolnosti, u konkretnom slučaju , predstavljaju upravo okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstv a ili skrivanja okrivljenog u cilju ometanja postupka izručenja; da je, nasuprot žalbenim navodima, zadržavanje okrivljenog u pritvoru nužno i iz razloga što se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, dok navodi koje ističe branilac okrivljenog u žalbi da je bivša žena okrivljenog vlasnik stana u Beogradu i da ćerka okrivljenog studira u Beogradu, ne utiču na pravilnost i zakonitost odluke prvostepenog suda.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je : da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da se, ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu (stav 1.); da, posle podizanja optužnice, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, broj 20/09) je propisano: da međunarodna pravna pomoć obuhvata i izručenje okrivljenog ili osuđenog (član 2. stav 1.); da su organi nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći domaći sudovi i javna tužilaštva (u daljem tekstu: domaći pravosudni organi) određeni zakonom (član 4. stav 1.); da se ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava (član 12.); da nakon saslušanja istražni sudija može odrediti pritvor ako postoje okolnosti koje ukazuju da će se lice čije izručenje se zahteva sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja (član 22. stav 1. tačka 1)); da ako to opravdavaju posebni razlozi, istražni sudija može umesto pritvora odrediti drugu meru za obezbeđenje prisustva lica čije izručenje se zahteva (član 22. stav 3.); da u hitnim slučajevima nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenje zamolnice (član 24. stav 1.); da se pod uslovom uzajamnosti, raspisana međunarodna poternica smatra zahtevom (član 24. stav 4.); da policija lišava slobode lice na koje se odnosi zahtev iz člana 24. ovog zakona i odmah ga sprovodi istražnom sudiji (član 25. stav 1.); da nakon saslušanja dovedenog lica istražni sudija može odrediti pritvor (član 26. stav 1.); da će istražni sudija ukinuti pritvor ako prestanu razlozi zbog kojih je određen pritvor (član 27. stav 3. tačka 2) ).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio od ređen (član 210. st. 1. do 3.).

5. Ustavni sud, najpre, konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja, zasniva na tvrdnjama da postupajući sudovi nisu sveli trajanje ekstradicionog pritvora određenog prema podnosiocu na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge za pritvor. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, kao i navode kojima se obrazlaže povreda ustavnog prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava cenio u okviru odredbe stava 1. člana 31. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen, pošto su nadležni sudovi ocenili kao osnovan predlog sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, o produženju ekstradicionog pritvora , na osnovu odredbe člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Iz osporenih rešenja proizlazi da su te osobite okolnosti činjenic e da okrivljeni „ na teritoriji Republike Srbije nema prijavljeno ni prebivalište ni boravište i da nije ni poslovno ni životno čvršće vezan za Republiku Srbiju“, pa su sudovi zaključili da „navedene okolnosti, u konkretnom slučaju, predstavljaju upravo okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ili skrivanja okrivljenog u cilju ometanja postupka izručenja i da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru nužno i iz razloga što se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.“.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju da će se podnosilac ustavne žalbe, kao lice čije izručenje se zahteva, sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo u osporenim rešenjima . Činjenice da je okrivljeni dvojni strani državljanin, odnosno državljanin kako Bosne i Hercegovine, tako i Republike Hrvatske, koji u Republici Srbiji nema prijavljeno ni prebivalište ni boravište, daju osnova za zaključak da je u pitanju okrivljeni koji j e životno vezan za druge zemlje, te su po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi na odgovarajući način te činjenice cenili i obrazložili kao relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu .

Polazeći od napred utvrđenog, Ustavni sud smatra da sudovi u osporenim rešenjima nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, već je, štaviše, Apelacioni sud u Novom Sadu razmatrao i alternativne mogućnosti za zadržavanje okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, ali nije mogao da usvoji takav predlog, već je ocenio da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru nužno iz razloga što se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. Ustavni sud, nadalje, smatra da osporeno drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 362/18 od 29. marta 2018. godine upravo potvrđuje da nadležni sudovi pokazuju dovoljno brižljiv odnos kod produženja pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe i vode računa o dinamičnom pristupu koji zahteva Evropski sud za ljudska prava kod procene dovoljnih i relevantnih okolnosti.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje ekstradicionog pritvora, od dana lišenja slobode podnosioca (27. septembra 2017. godine) do dana podnošenja ustavne žalbe, objektivno ne može smatrati ni nerazumno dugim, imajući u vidu sve okolnosti, kompleksnost i specifičnosti postupka međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da su povređene odredbe koje se odnose na trajanje pritvora.

Stoga je Ustavni sud ocenio da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju ekstradicionog pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti