Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe izjavljene protiv pravnosnažnih krivičnih presuda
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer taj zahtev nije delotvorno pravno sredstvo na raspolaganju okrivljenom.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Lukića iz Šida, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Siniše Lukića izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 88/10 od 3. novembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 513/11 od 8. marta 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Siniša Lukić iz Šida, preko punomoćnika, advokata Milenka Pribičevića iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 18. oktobra 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 88/10 od 3. novembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 513/11 od 8. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 88/10 od 3. novembra 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 513/11 od 8. marta 2011. godine delimično uvažena žalba branioca okrivljenog i preinačena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 88/10 od 3. novembra 2010. godine u pogledu odluke o kazni; da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Kzz. 51/11 od 31. avgusta 2011. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev branioca okrivljenog za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 88/10 od 3. novembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 513/11 od 8. marta 2011. godine; da je u obrazloženju rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Kzz. 51/11 od 31. avgusta 2011. godine, između ostalog, navedeno: „kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podigao branilac okrivljenog, a ne Republički javni tužilac koji nije prihvatio inicijativu branioca okrivljenog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, što proizlazi iz dopisa Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Ktr. I 65/11 od 5. juna 2011. godine, to je podignuti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen “.
4. Podnosilac ustavne žalbe izvodi zaključak o blagovremenosti ustavne žalbe iz toga što se nakon pravnosnažnosti presude obraćao Vrhovnom kasacionom sudu neovlašćenim podnošenjem zahteva za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac kao državni organ. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom roku računa od dana dostavljanja podnosiocu drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 513/11 od 8. marta 2011. godine.
Ustavni sud je utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu podnosilac ustavne žalbe primio pre 5. juna 2011. godine, kada je dopisom Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Ktr. I 65/11 obavešten Vrhovni kasacioni sud da Republički javni tužilac nije prihvatio inicijativu branioca okrivljenog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 18. oktobra 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ista neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević