Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Kao glavni razlog navodi se neefikasnost prvostepenog suda. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. J, M . J . i M . J, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. J, M . J . i M . J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12216/12 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3273/99) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J, M . J . i M . J, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 21. juna 201 3. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12216/12 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3273/99), kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na delotvoran pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je parnični postupak započeo 1. oktobra 1999. godine podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu, da je okončan nakon 14 godina, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 286/13 od 24. aprila 2013. godine, te da su podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, bili lišeni prava na delotvoran pravni lek u cilju ubrzanja postupka.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da ustavnu žalbu usvoji, da utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12216/12, da su bili lišeni prava na delotvoran pravni lek u cilju ubrzanja postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 5000 evra za svakog od njih, kao i pravo na troškove postupka u visini naknade za sastav ustavne žalbe u iznosu od 45.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12216/12 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3273/99), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci N. J, M . J . i M . J, svi iz Beograda, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su, 1. decembra 1999. godine, tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv Opšte zanatske zadruge "I ." iz B, zbog izvršenja ugovora o građenju. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 3273/99. Do donošenja prvostepene presude zakazano je 36 ročišta za glavnu raspravu, od kojih devet ročišta nije održano, i to pet ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ostala zbog pokušaja mirnog rešenja spora, nedostatka procesnih pretpostavki i zato što se određeni sudski veštak u ostavljenom roku nije izjasnio na primedbe stranaka. Tuženi je 6. marta 2006. godine podneo protivtužbu kojom je tražo da se tužioci obavežu na isplatu 7.000.000,00 dinara na ime kupoprodajne cene predmetnog stana po sadašnjoj vrednosti. U toku postupka, zbog nepristupanja uredno pozvanih parničnih stranaka na ročište od 6. aprila 2004. godine, sud je odredio mirovanje postupka, a nakon toga rešenjem P. 3273/99 od 8. sepembra 2004. godine konstatovao da se tužba smatra povučenom, jer je odbijen predlog punomoćnika tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje. Međutim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 10121/05 od 22. septembra 2005. godine uvažena je žalba tužilaca, ukinuto rešenje o povlačenju tužbe i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je na ročištu od 13. decembra 2005. godine sud dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i odredio nastavak postupka. U sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci, izvršen je uviđaj na licu mesta, sprovedeno je građevinsko veštačenje i dopuna tog veštačenja i sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju. Nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 49222/10.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 49222/10 od 16. marta 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih i obavezan tuženi-protivtužilac da im isplati vrednost radova koje je potrebno izvršiti kako bi se sanirala oštećenja u stanu tužilaca u iznosu od 244.363,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se obavežu tužioci-protivtuženi da mu solidarno isplate iznos od 7.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 49222/10 od 6. maja 2011. godine ispravljena je prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi-protivtužilac da tužiocima-protivtuženima naknadi parnične troškove u iznosu od 1.320.560,00 dinara. Tuženi-protivtužilac je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3414/11 od 15. maja 2012. godine, prvostepena presuda je potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih, a ukinuta u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmetu je dodeljen broj P. 12216/12 i nakon dva održana ročišta sud je doneo presudu.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12216/12 od 6. novembra 2012. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i obavezan tuženi-protivtužilac da suprotnoj strani naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 286/13 od 24. aprila 2013. godine potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12216/12 od 6. novembra 2012. godine, a žalba tuženog-protivtužioca odbijena kao neosnovana.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 27. maja 2013. godine uručen punomoćniku tužilaca-protivtuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku kao dela prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), kao i zbog povrede člana 13. Evropske konvencije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njihovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njih.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije propisano je, između ostalog, da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Članom 13. Evropske konvencije propisano je da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao dela prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije, koji se sadržinski ne razlikuju, kao i zbog povrede člana 13. Evropske konvencije, koji po svojoj sadržini odgovara članu 36. stav 2. i članu 22. stav 1. Ustava, kojima je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.), odnosno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.), to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda vršio u odnosu na navedene odredbe Ustava.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak započeo 1. decembra 1999. godine, podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 286/13 od 24. aprila 2013. godine, iz čega proizlazi da je osporeni parnični postupak trajao više od 13 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka , samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da postupanje prvostepenog suda nije bilo efikasno i delotvorno. Naime, iako je do donošenja prvostepene presude zakazao veliki broj ročišta (36), prvu presudu P. 49222/10 od 16. marta 2011. godine sud je doneo posle 11 godina od podnošenja tužbe. Pri tome, prvostepeni sud je doneo rešenje P. 3273/99 od 8. septembra 2004. godine da se tužba smatra povučenom, nakon čega je odbio predlog tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje, ali je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 10121/05 od 22. septembra 2005. godine uvažena žalba tužilaca, ukinuto rešenje o povlačenju tužbe i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, što je takođe produžilo trajanje postupka za godinu dana. Prvostepeni sud je propustio da, prilikom donošenja prve presude, odluči o troškovima postupka, pa je presuda dopunjena rešenjem P. 49222/10 od 6. maja 2011. godine. Drugostepeni sud je dva puta u primerenim rokovima, do godinu dana, odlučivao o žalbama protiv prvostepenih presuda.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, da je izvršen uviđaj na licu mesta, kao i građevinsko veštačenje i dopuna tog veštačenja, jer je za uvrđivanje činjenica bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, kao i da je sud odlučivao o tužbi i protivtužbi.

Ustavni sud je konstatovao da su podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, imali legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku, kao i da su svojim ponašanjem u izvesnoj meri doprineli dužini trajanja postupka, imajući u vidu da nisu pristupili na ročište zbog čega je sud odredio mirovanje postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12216/12 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3273/99).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, činjeničnu i pravnu složenost predmeta spora, kao i doprinos podnosilaca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U odnosu na navode podnosilaca ustavne žalbe da su bili lišeni prava na delotvoran pravni lek u cilju ubrzanja postupka, Ustavni sud ukazuje da su podnosioci imali mogućnost da podnesu ustavnu žalbu. Naime, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno načelu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, sam Ustav u članu 170. predvideo ustavnu žalbu kao sredstvo koje se može izjaviti protiv akata, ali i radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) bilo je propisano da se, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle i u toku postupka. Na taj način, prema oceni Ustavnog suda, bilo je obezbeđeno formalno i suštinski, delotvorno i efikasno pravno sredstvo kojim se preispituje „razumnost“ dužine trajanja postupka pred državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, a koji odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca ili krivičnim optužbama. Ustavni sud ukazuje i da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti Odluku u predmetu Vinčić i drugi protiv Srbije, broj 44698/06), ustavna žalba, u načelu, delotvorno i efikasno pravno sredstvo u Republici Srbiji za zaštitu Ustavom garantovanih prava, pa tako i prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-779/2008 od 9. juna 2010. godine).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao očigledno neosnovanu i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa zahtevom podnosilaca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti