Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu privrednog društva, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Upravnog suda jer sud nije ocenio sve navode tužbe i prihvatio je proizvoljno obrazloženje poreskog organa o neverodostojnosti računa, vrativši predmet na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4947/2010
10.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Tehnoinženjering“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Tehnoinženjering“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine i presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3916/10 od 30. septembra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, z ajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3916/10 od 30. septembra 2010. godine i određuje se da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Tehnoinženjering“ d.o.o. iz Beograda podnelo je 26. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Jovana Pavlice, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3916/10 od 30. septembra 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporenom presudom Upravnog suda ispitana zakonitost osporenog konačnog rešenja Ministarstva finansija samo u delu kojim je utvrđena obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost zbog neupisivanja PIB davaoca usluge, a ne i u delu koji se odnosi na obavezu podnosioca da uplat i porez na dodatu vrednost z a septembar, oktobar i decembar 2005. godine; da bi to ispitivanje „nametalo obavezu“ Upravnog suda d a poništi osporeni upravni akt, jer je drugostepeni organ ocenio da nisu od uticaja na odluku dokazi na osnovu kojih bi se utvrdila činjenica da je preduzeće „Protekta “ izvršilo predmetne radove, budući da to preduzeće nije registrovano za građenje i nema građevinsku mehanizaciju , ni ti radnu snagu obučenu za građevinske radove , te nije mogl o izdati fakture za predmetne usluge.

Podnosilac ustavne žalbe je, takođe, naveo da Upravni sud nije ocenio zakonitost osporenog akta „ni u delu zahteva u tužbi“ u kojem je ukazano na sledeće povrede postupka: da je rešenje doneseno u skraćenom postupku , iako za to nisu bili ispunjeni uslovi propisani zakonom i da su razlozi drugostepen og rešenja nejasni i protivrečni, te da su navedene povrede postupka imale za posledicu pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akt e i celokupnu priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosialc ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijal a Stari grad broj 47-00614/207-0018-010 od 15. oktobra 2007. godine. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja je konstatovano da je pobijanim prvostepenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe, u postupku terenske kontrole u cilju

otklanjanja nepravilnosti, pored ostalog, utvrđena obaveza poreza na dodatu vrednost u iznosima označenim u rešenju, za period od 1. septembra do 3 1. oktobra 2005. godine i za period od 1. decembra do 31. decembra 2005. godine, sa zateznom kamatom i naložena uplata tih iznosa na odgovarajući račun javnih prihoda. Dalje je konstatovano da je podnosilac u žalbi istakao: da je priložio dokumentacij u na osnovu koje su predmetni računi ispostavljeni – ponude, ugovori o izvođenju radova na asfaltiranju nabrojanih ulica, građevinski dnevnici, zapisnici o preuzimanju radova i privremene situacije na osnovu kojih je vršena isplata, koje isprave su sačinjene po važećim propisima, potpisane od ovlašćenih lica i uredno zavedene u poslovnim knjigama; da osnov za nepriznavanje prava na odbitak prethodnog poreza ne može biti činjenica da „ Protekta“ a.d. ima pretežnu delatnost nabavke benzinskih i d izel frakcija i njihove prerade i da ne zapošljava građevinske radnike, jer je to društvo, saglasno čl anu 5 . Zakona o privrednim društvima, mogl o da obavlja sve zakonom dozvoljene delatnost i, pa i građevinsku; da za izvođenje poverenih radova nisu bili potrebni radnici „posebno obučeni za građevinarstvo“, jer se radi o pri premnim radovima koje obavljaju nevalifikovani radnici ; da je trebalo sprove sti pos eban ispitni postupak, u skladu sa odredbama čl. 132 . do 188 . Zakona o opštem upravnom postupku, da bi se utvrdilo da li su izvedeni radovi koji su plaćeni "Protekti" i ko ih je izvršio; da je po privremenim situacijama izvršeno plaćanje sa njegovog računa na račun „Protekte“ a.d. preko ovlašćenih banaka, da mu uplaćeni iznosi nisu vraćeni, već su ostali na računu tog pravnog lica , koje je isključivi poreski obveznik predmetnog PDV; da je trebalo utvrditi da li je PDV plaćen ili je „Protekta“ a.d. obavezana da plati PDV, jer poreski organ ne može podnosioca teretiti za propuste u naplati PDV od drugog pravnog lica. Drugostepeni organ je u obrazloženju osporenog rešenja dalje naveo: da je prvostepeni organ izvršio uvid u ulazne račune dobavljača „Protekta“ a.d. iz Beograda za sporni poreski period, koji su ispostavljeni za radove na asvaltiranju ulica u gradskoj opštini Palilula i da je u kontroli utvrđeno da poreski obveznik „Protekta“ a.d. ima pretežnu delatnost – nabavka benzinskih i dizel frakcija, njihova prerada i proizvodnja boja i lakova, uljolina i odmašćivača i promet istih na veliko, da su u poslovnim knjigama i popisnim listama na dan 31. decembra 2005. godine iskazana samo dva transportna sredstva i da to pravno lice ne zapošljava radnike građevinske struke i nema građevinsku operativu, te nije mog lo sačinjavati građevinske dnevnike o izvedenim radovima; da je članom 5 . st av 1 . Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik PC“, br oj 125/04) propisano da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti , ali da se prema stav u 2 . istog člana zakona , delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa; da je članom 116 . Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik PC“, br oj 47/03) propisano da građenje objekata, odnosno izvođenje radov a može da vrši preduzeće, odnosno drug o pravno lice ili radnja, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova; da nema dokaza da je preduzeće „Protekta“ a.d. u kontrolisanim poreskim periodima bila upisano u odgovarajući registar za izvođenje predmetnih radova, te je pravilan stav prvostepenog organa da preduzeće "Protekta" nije moglo sačinjavati građevinske dnevnike, te su žalbeni navodi u vezi navedenog bez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari; da je kontrolom utvrđe no da je preduzeće „Protekta“ a.d. u vezi sa predmetnim računima ispostavljen im podnosiocu, u svojim poslovnim knjigama iskazalo ulazne račune od dobavljača „Algoplanet-trade“, koj i je nedostupan poreskim organima, iz kog razloga mu je rešenjem Poreske uprave broj 43-24/2006-01/205 od 14. februara 2006. godine oduzet PIB 103 481 412 ; da je prvostepeni organ našao da se radi o simulovanom pravnom poslu između preduzeća „Protekta“ a.d. i „ Algoplanet-trade“; da kako je preduzeće „ Protekta“ a.d. predmetne ulazne račune - situacije ispostavilo podnosiocu u vezi sa navedenim simulovani m pravni m pos lom sa preduzećem „Algoplanet-trade“, to je prvostepeni organ pravilno utvrdio da navedeni računi - situacije ispostavljeni podnosiocu nisu verodostojan dokaz da su usluge navedene u njima izvršene. Donosilac osporenog drugostepenog rešenja je, polazeći od navedenog, ocenio da je podnosilac ustavne žalbe neosnovano koristio porez sadržan u istima kao prethodni porez, što je suprotno odredbi člana 28 . Zakona o porezu na dodatu vrednost i da su bez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari navodi žalbe da je u posebnom ispitn om postupk u trebalo da se utvrdi da li su radovi koji su plaćeni

„Protekta“ a.d. izvedeni i ko ih je izvršio, da li je „Protekta“ platila PDV na predmetne ulazne račune i da li je tom poreskom obvezniku utvrđena PDV obaveza, jer je iz dokaza obezbeđenih u spisima predmeta nesporno utvrđeno da je postupak terenske kontrole sproveden u skladu sa odredbama čl. 123. do 129. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Takođe, ocenjeno je da, budući da je odredbom člana 43 . istog zakona propisano da se činjenice u poreskom postupku utvrđ uju na osnovu dokaza, te da se kao dokaz u poreskom postupku mogu upotrebiti, pored ostalog, informacije kojima raspolaže Poreska upr ava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uv iđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi, to su bez uticaja ž albeni navodi kojima se osporava ožalbeno rešenje sa stanovišta dokaza koji su korišćeni u postupku.

Osporeno rešenje Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine doneto je u toku upravnog spora po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj 19. maja 2008. godine Vrhovnom sudu Srbije zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa o njegovoj žalbi protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijal a Stari grad broj 47-00614/207-0018-010 od 15. oktobra 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe je 30. decembra 2008. godine proširio tužbu na osporeno rešenje Ministarstva finansija, a o tužbi protiv tog rešenja odlučio je Upravni sud – Odeljenje u Nišu presudom U. 3916/10 od 30. septembra 2010. godine, koja se osporava ustavnom žalbom. Upravni sud je odbio tužbu kao neosnovanu, a u obrazloženju osporene presude je naveo da se tužbom ukazuje na to da radovi na iskopu zemlje,

transportu suvišnog materijala i nabavci pojedinih vrsta materijala nisu radovi koji se mogu obavlja ti samo na osnovu saglasnosti, dozvole

ili drugog akta nadležnog organa u smislu člana 5. stav 2. Zakona o p rivrednim društvima, te da se odredbe člana 116. Zakona o planiranju i izgradnji, o izvođaču radova, ne odnose na usluge u postupku građenja, koje ne spadaju u građevinske radove, a koje je obavljala „P potekta“ a.d, te da mu se na osnovu navedenih zakonskih odredaba ne može osporiti pravo na odbitak

prethodnog poreza. Upravni sud je, na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku, a prema stanju u spisima predmeta, našao da je tuženi organ pravilno primenio materijalno pravo, odbijajući, kao neosnovanu, žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog poreskog organa kojim je podnosiocu utvrđena obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost. Upravni sud je ocenjivao zakonitost osporenog rešenja samo u delu koji se odnosi na ulazne račun e – situacije br. 1030 i 1034 privrednog društva „Protekta“ a.d . iz Beograda, u kojima nije naveden PIB izdavaoca i našao da nije ispunjen uslov propisan odredbom člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost za ostvarenje prava na odbitak prethodnog poreza. Upravni sud je, takođe, ocenio da ostali navodi tužbe kojima se pobija zakonit ost osporenog rešenja nisu od uticaja na drugačiju o dluku u o voj upravnoj stvari, pri čemu su isti već bili isticani u žalbi i kao takvi bili predmet pravilne ocene tuženog organa, zbog čega nisu posebno obrazlagani ovom iresudom. Nalazeći da osporenim rešenj em nije povređen zakon na štetu tužioca, sud je tužbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u dispozitivu presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu podnosi lac ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno j e da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o porezu na dodatu vrednost („ Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/ 07) propisano je: da p ravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako isk azani PDV platio prilikom uvoza (član 28. stav 2. tač. 1) i 2)); da račun naročito sadrži sledeće podatke: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; mesto i datum izdavanja i redni broj računa; naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa; vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga; datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja; iznos osnovice; poresku stopu koja se primenjuje; iznos PDV koji je obračunat na osnovicu; napomenu o poreskom oslobođenju (član 42. stav 3.).

Odredbama člana 5. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti (stav 1.), a da se d elatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa (stav 2.).

Članom 116. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/ 06) predviđeno je da g rađenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili radnja, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova (u daljem tekstu: izvođač radova).

Saglasno odredbi člana 51. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06 i 61/07), u poreskom postupku teret dokaza snosi P oreska uprava – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u poreskom postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda, povređeno pravo na pravično suđ enje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je Upravni sud ispitao zakonitost osporenog rešenja Ministarstva finansija samo u delu koji se odnosi na račune u kojima nije naveden PIB davaoca usluge, a ne i u delu koji se odnosi na obavezu podnosioca da uplati porez na dodatu vrednost z a septembar, oktobar i decembar 2005. godine. Podnosilac takođe smatra da mu nije moglo biti uskraćeno pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu odredaba člana 5. stav 2. Zakona o p rivrednim društvima i člana 116. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud ukazuje da obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni. Takav slučaj najčešće postoji kada su navodi tužbe u upravnom sporu identični žalbenim navodima, koje je drugostepeni organ već razmatrao i o istim odlučio. O ovom pitanju se u više slučajeva izjasnio i Evropski sud za ljudska prava. U presudi donetoj u slučaju ''Van de Hurk protiv Holandije'' od 19. aprila 1994. godine, Evropski sud je istakao da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora da detaljno odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo one koje oceni pravno relevantnim.

Ispitujući da li je osporeni akt obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim , Ustavni sud je najpre konstatovao da je Ministarstvo finansija u obrazloženju osporenog rešenja ocenilo da je prvostepeni organ pravilno utvrdio da ulazni računi „Protekta“ a.d. iz Beograda, koji su u poreskom periodu septembar, oktobar i decembar 2005. godine ispostavljeni podnosiocu ustavne žalbe , nisu verodostojan dokaz da su usluge navedene u njima izvršene , jer nema dokaza da je izdavalac računa „Protekta“ a.d. iz Beograda u kontrolisanom poreskom periodu bi lo upisano u odgovarajući registar za izvođenje predmetnih radova, a poreski organ raspolaže podacima da to pravno lice ne zapošljava radnike građevinske struke, niti ima građevinsku operativu i opremu i da je predmetne ulazne račune - situacije ispostavilo podnosiocu ustavne žalbe u vezi sa simulovanim pravni m pos lom sa preduzećem „ Algoplanet-trade“. Drugostepeni organ je ocenio da je po dnosilac neosnovano koristio porez sadržan u istima kao prethodni porez, što je suprotno odredbi člana 28 . Zakona o porezu na dodatu vrednost, te da su b ez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari navodi žalbe da je u posebnom ispitn om postupk u trebalo da se utvrdi da li su radovi koji su plaćeni privrednom društvu „ Protekta“ a.d. iz vršeni i ko ih je izvršio, da li je taj poreski obveznik platio PDV na predmetne ulazne račune i da li je mu je utvrđ ena PDV obaveza.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je Upravni sud prihvatio sve razloge drugostepenog organa za ocenu žalbenih navoda podnosioca, ne ocenjujući uopšte zakonitost osporenog rešenja u delu koji se odnosi na poreski period septembar, oktobar i decembar 2005. godine, niti navode tužbe kojima je podnosilac isticao da mu se ne može osporiti pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu odredaba č lana 5 . st av 2. Zakona o privrednim društvima i člana 116 . stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 28. stav 2. tač ka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano da poreski obveznik može da ostvari p ravo na odbitak prethodnog poreza, ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom. Članom 42. stav 3. istog zakona predviđeni su sledeći obavezni elementi računa, odnosno podaci koje račun mora da sadrži , da bi se navedeno pravo ostvarilo: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa, mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa, vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga , datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja, iznos osnovice , poresku stopu koja se primenjuje, iznos PDV koji je obračunat na osnovicu i napomenu o poreskom oslobođenju .

Iz navedenih odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost, sledi da s e u postupku utvrđivanja obaveze poreza na dodatu vrednost mora utvrdi ti da li računi koji su predmet ocene poreskih organa sadrže sve obavezne elemente propisane Zakonom, jer u protivnom poreski obveznik nije imao pravo da izvrši odbitak prethodnog poreza. Imajući u vidu odredbu člana 51. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Ustavni sud ukazuje da Poreska uprava snosi teret dokazivanja za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze . Iz obrazloženja osporenog rešenja Ministarstva finansija proizlazi da je ocena o tome da je podnosilac ustavne žalbe neosnovano koristio porez sadržan u računima koji se odnose na kontrolisani poreski period septembar, oktobar i decembar 2005. godine kao prethodni porez, prevashodno zasnovana na činjenici da izdavalac tih računa nije bio upisan u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova, iz čega je zaključeno da predmetni računi nisu verodostojan dokaz da su usluge navedene u njima izvršene .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da obrazloženje osporenog rešenja Ministarstva finansija, u delu koji se odnosi na kontrolisani poreski period septembar, oktobar i decembar 2005. godine. godine, ne ispunjava zahteve pravičnosti i da se može oceniti proizvoljnim. Ustavni sud, takođe, ocenjuje da je Upravni sud, prihvatajući takvo brazloženje i propuštajući da oceni navode tužbe koji se odnose na poresku obavez u podnosioca proistekl u iz računa koji se odnose na navedeni period, povredio pravo podnosioca na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3916/10 od 30. septembra 2010. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 47-955/07-20 od 18. novembra 2008. godine, kao u tački 2. izreke.

6. Imajući u vidu izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti