Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući da je u dugotrajnom stečajnom postupku podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Sud im dosuđuje naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini njihovih utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4947/2020
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. S, B. S, L. Đ. i D. P, svih iz Kruševca, i V. Đ. iz Velike Lomnice kod Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1375/19 od 15. januara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 347/20 od 11. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1375/19 od 15. januara 2020. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 347/20 od 11. februara 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1376/19 od 15. januara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 344/20 od 26. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

4. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1376/19 od 15. januara 2020. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 344/20 od 26. februara 2020. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba L. Đ. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1443/19 od 15. januara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 331/20 od 3. marta 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1443/19 od 15. januara 2020. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 331/20 od 3. marta 2020. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1444/19 od 15. januara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 333/20 od 7. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

8. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1444/19 od 15. januara 2020. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 333/20 od 7. februara 2020. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba V. Đ. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1450/19 od 15. januara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 346/20 od 18. februara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

10. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1450/19 od 15. januara 2020. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 346/20 od 18. februara 2020. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba V. S, B. S, L. Đ, D. P. i V. Đ. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15 podnositeljkama ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

12. Utvrđuje se pravo V. S, B. S, L. Đ, D. P. i V. Đ. na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Utvrđuje se pravo V. S, B. S, L. Đ, D. P. i V. Đ. na naknadu materijalne štete, svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S, B. S, L. Đ. i D. P, sve iz Kruševca, i V. Đ. iz Velike Lomnice kod Kruševca, podnele su Ustavnom sudu, 1. juna 2020. godine, preko punomoćnika D. Đ, advokata iz Kruševca, ustavne žalbe protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnim žalbama se osporavaju rešenja kojima su pravnosnažno odbijeni kao neosnovani prigovori podnositeljki radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15.

Podnositeljke ustavnih žalbi su predložile da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Tražile su naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra. U ustavnim žalbama su postavljeni zahtevi za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim su istaknuti zahtevi za naknadu materijalne štete.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumnetaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 12/15 od 15. maja 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „K.“ Kruševac, a u kome su podnositeljke ustavnih žalbi prijavile svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im i utvrđena.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda Rž St. 347/20 od 11. februara 2020. godine, Rž St. 344/20 od 26. februara 2020. godine, Rž St. 331/20 od 3. marta 2020. godine, Rž St. 333/20 od 7. februara 2020. godine i Rž St. 346/20 od 18. februara 2020. godine su potvrđena osporena prvostepena rešenja, kojima su odbijeni kao neosnovani prigovori predlagača, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 12/15 od 27. avgusta 2020. godine je zaključen postupak nad stečajnom masom stečajnog dužnika. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 25. septembra 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući ustavne žalbe u delu u kome se pobijaju navedena rešenja Privrednog suda u Kraljevu i Privrednog apelacionog suda, Ustavni sud je konstatovao da su tvrdnje podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje zasnovane na navodima da su njihovi prigovori radi ubrzavanja stečajnog postupka proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuća obrazloženja.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki koji se odnose na rešenja koja su doneta u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečajnog postupka, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. U konkretnom slučaju, Privredni sud u Kraljevu i Privredni apelacioni sud su obrazloženja osporenih rešenja zasnovali isključivo na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i oceni da trajanje postupka duže od četiri godine ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U tom smislu, Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao četiri i po godine, pa da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu sagledali relevantnu praksu Evropskog suda, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnositeljki ustavnih žalbi.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u ovim delovima i utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljki ustavnih žalbi na pravično suđenje, odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

6. Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje takve prirode da se mogu otkloniti poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1375/19 od 15. januara 2020. godine, R4 St. 1376/19 od 15. januara 2020. godine, R4 St. 1443/19 od 15. januara 2020. godine, R4 St. 1444/19 od 15. januara 2020. godine i R4 St. 1450/19 od 15. januara 2020. godine, kao i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 347/20 od 11. februara 2020. godine, Rž St. 344/20 od 26. februara 2020. godine, Rž St. 331/20 od 3. marta 2020. godine, Rž St. 333/20 od 7. februara 2020. godine i Rž St. 346/20 od 18. februara 2020. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2, 4, 6, 8. i 10. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao četiri i po godine, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe u ovim delovima i utvrdio da je podnositeljkama u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 11. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnositeljki ustavnih žalbi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kraljevu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, istovremeno ima karakter povrede prava podnositeljki na imovinu iz člana 58. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljki i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 11. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 12. izreke, a krećući se u granicama zahteva, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 13. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 12/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti