Povreda prava na pravno sredstvo u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Apelacionog suda kojim je žalba podnosilaca odbačena kao neblagovremena. Utvrđeno je da je sud zanemario zakonsko pravilo da se dan predaje preporučene pošiljke pošti smatra danom predaje sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4948/2022
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. M. iz Kneževa, Republika Hrvatska i J. M. iz Sutjeske kod Sečnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. M. i J. M. i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 350/22 od 8. marta 2022. godine, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 350/22 od 8. marta 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi punomoćnika oštećenih advokata D. S. –I. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 24. januara 2022. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za nakanadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. M. iz Kneževa, Republika Hrvatska i J. M. iz Sutjeske kod Sečnja podneli su Ustavnom sudu, 28. aprila 2022. godine, preko punomoćnika D. S. -I, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja označenog u izreci, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su istakli i povredu prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačena kao neblagovremena žalba punomoćnika oštećenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je punomoćnik oštećenih žalbu poslao preporučenom pošiljkom 28. marta (očigledna omaška u pisanju ustavne žalbe, jer iz dokaza nesumnjivo proizlazi da se misli na 28. februar) 2022. godine, a ne 3. marta 2022. godine, što znači u zakonskom roku od tri dana od prijema prvostepenog rešenja, te kako je osporenim rešenjem žalba odbačena kao neblagovremena, podnosiocima ustavne žalbe je uskraćeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Podnosioci su uz ustavnu žalbu dostavili kopiju povratnice o prijemu pošiljke (RE781149595RS), iz koje se vidi da je Višem sudu u Novom Sadu upućena pošiljka 28. februara 2022. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeno drugostepeno rešenje, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete podnosiocima u iznosu od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti i utvrdi pravo na naknadu troškova u iznosu od 45.000,00 dinara, na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena kao neblagovremena žalba koju je punomoćnik oštećenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavila protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 24. januara 2022. godine, sa obrazloženjem da je članom 466. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano da se žalba protiv rešenja izjavljuje u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, a u kom smislu je prvostepeni sud i dao pouku o pravnom leku, te kako je uvidom u spise utvrđeno da je punomoćnik oštećenih pobijano rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 24. januara 2022. godine primio 25. februara 2022. godine, a da je žalba na isto rešenje izjavljena preporučeno putem pošte i to 3. marta 2022. godine, dakle nakon proteka roka za izjavljivanje žalbe, sud je odbacio žalbu kao neblagovremenu.

Iz potvrde o prijemu pošiljke i dostavnice koje su dostavljene uz ustavnu žalbu, te iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 21. februara 2025. godine, proizlazi da je 28. februara 2022. godine, preko pošte PTT 21101, Višem sudu u Novom Sadu upućena preporučena pošiljka broj RE781149595RS i da je navedena pošiljka primljena u tom sudu 3. marta 2022. godine, kao i da se ista „odnosi na žalbu punomoćnika oštećenih, advokata D. S. I“.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.)

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se rokovi računaju na časove, dane, mesece i godine (član 224. stav 2.); da čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan, da se u jedan dan računa 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu (član 224. stav 3.); da kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen, a da se predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra kao predaja pošti preporučenom pošiljkom (član 225. stav 2.); da ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno (član 246. stav 1.).

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe nijednim navodom niti dostavljenim dokazom nisu potkrepili istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Kako formalno pozivanje na povredu Ustavom garantovanih prava, bez adekvatnog obrazloženja u čemu se ta povreda ogleda, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je u ovom delu ocenio da ustavna žalba ne sadrži Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenu sadržinu, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe, utvrdio da podnosioci povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava zasnivaju na tvrdnji da je Apelacioni sud u Novom Sadu pogrešno utvrdio datum izjavljivanja žalbe protiv prvostepene odluke, pa je odbacivanjem tog pravnog leka podnosiocima uskraćeno pravo da se oceni osnovanost njihovih navoda iznetih u žalbi. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je žalba izjavljena blagovremeno, s obzirom na to da je prvostepeno rešenje dostavljeno punomoćniku oštećenih 25. februara 2022. godine, a da je njihov punomoćnik žalbu uputila preko pošte preporučenom pošiljkom 28. februra 2022. godine, dakle u roku od 3 dana od dana prijema prvostepenog rešenja.

Polazeći od stava Ustavnog suda izraženog u Odluci Už-2416/2010 od 5. decembra 2012. godine da se pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, po pravilu vezuje za prvostepene sudove, dok je pravo na pristup žalbenom sudu ili sudu koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima obezbeđeno garantovanjem prava na pravni lek iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je u konkretnom slučaju navode ustavne žalbe cenio sa aspekta sadržine prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je uvidom u osporeno rešenje utvrdio: da je prvostepeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 21. februara 2025. godine dostavljeno punomoćniku oštećenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, 25. februara 2022. godine; da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe bio 28. februar 2022. godine, kada je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe preporučenom pošiljkom uputio Višem sudu u Novom Sadu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 21. februara 2025. godine, koja je u Višem sudu u Novom Sadu zaprimljena 3. marta 2022. godine.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se, saglasno odredbi člana 255. stav 2. ZKP, kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra kao dan predaje onome kome je upućen, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem, zbog pogrešno utvrđenog datuma podnošenja predmetne žalbe, a što je od značaja za ocenu blagovremenosti iste, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju i istaknuti zahtev podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice ove povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem osporenog rešenja i određivanjem da isti sud donese novu odluku o izjavljenoj žalbi punomoćnika oštećenih, advokata D. S. –I. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1191/20 od 24. januara 2022. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, uz poništaj osporenog rešenja i određivanja da sud ponovo odluči o izjavljenoj žalbi, dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioce ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio njihov zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službenik glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti