Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u parničnom postupku radi isplate duga. Podnosilac je osporavao utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda. Nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dimitrija Popovića iz Valjeva, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Dimitrija Popovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 21/08 od 15. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1044/08 od 6. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 659/10 od 28. oktobra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dimitrije Popović iz Valjeva je 3. februara 2011. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 21/08 od 15. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1044/08 od 6. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 659/10 od 28. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da su sudovi pogrešno utvrdili da je dug vraćen, a da ''tuženi nisu pružili dokaze da su novac vratili'', te da ne može da shvati da je izgubio spor, kao i da je očigledno da nije imao pravo na jednaku zaštitu prava kao tuženi.
Od Ustavnog suda se zahteva da ''objektivno i zakonito'' razmotri sve zahteve podnosioca, da ''sve presude još jednom realno sagleda i da, presude preinači i usvoji tužbeni zahtev, ili ih poništi.''
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'',broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i osporenih presuda utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Valjevu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe radi isplate duga.
Osporenom presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 21/08 od 15. maja 2008. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud obaveže tužene Đuru Babića i Milana Jokića da isplate tužiocu na ime duga iznos od 11.350,00 evra i 6.000,00 USD sa kamatom, bliže opisanom u izreci, dok je drugim stavom izreke obavezan tužilac da tuženima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.900,00 dinara u roku od 15 dana.
Osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 1044/08 od 6. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 659/10 od 28. oktobra 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude. U obrazloženju ove odluke se navodi da je tužilac pozajmio 1997. godine tuženom Milanu Jokiću 4.000 USD sa kamatom od 10 % mesečno do vraćanja glavnog duga, a tuženi Đura Babić se obavezao da za slučaj da tuženi Jokić ne vrati dug, on to učini; da tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, tokom postupka nije dokazao da je tuženom Milanu Jokiću pozajmio veći novčani iznos od 4.000 USD koje je ovaj i vratio, odnosno tužilac nije pružio dokaze za svoju tvrdnju o većim pozajmicama tuženom Milanu Jokiću od iznosa koji mu je i vraćen, pa je pravilno odbijen njegov tužbeni zahtev.
4. Podnosilac povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže time što navodi da je sud pogrešno utvrdio da su tuženi vratili novac i odbio predlog da se izvede još jedno, novo veštačenje rukopisa tuženog Babić Đure.
Polazeći od iznetih navoda podnosioca, Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se u ustavnoj žalbi ukazuje, već se ponavljaju razlozi izneti u žalbi protiv prvostepene presude i u reviziji, koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, kao i revizijskog suda. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud koji će još jednom oceniti zakonitost osporenih presuda. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se poziva, podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost sprovedenog dokaznog postupka od strane redovnih sudova.
Ustavni sud ukazuje na to da je pitanje načina na koji se dokazni postupak sprovodi, kao i pitanje prihvatljivosti i ocene dokaza u nadležnosti redovnih sudova. Postupajući u parničnom postupku, u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen, ili na bilo koji zakonom propisan način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima. Imajući u vidu sadržinu garancija koje se jemče članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se ovom ustavnom odredbom ne daje stranci neograničeno pravo na predlaganje izvođenja dokaza, niti se garantuje pravo da svi dokazni predlozi stranke budu prihvaćeni, pa tako ni predlog stranke da se izvede još jedno, novo veštačenje na iste okolnosti.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost izvedenih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Ustavni sud ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u ovom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Redovni sudovi su za svoje odluke dali jasne, logične i dovoljno obrazložene razloge, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ne navodi konkretne razloge na kojima zasniva svoju tvrdnju o povredi ovog prava, niti iz osporenih presuda proizlazi da su tuženima data veća prava nego što im pripadaju.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
ZAMENjUJE
PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA
Sudija
dr Agneš Kartag Odri