Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljne primene materijalnog prava u obligacionom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je proizvoljno primenio materijalno pravo u sporu iz ugovora o kupoprodaji, pogrešno primenivši pravilo istovremenog ispunjenja, čime je preinačio prvostepenu presudu na štetu podnosioca žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4952/2010
07.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Milićeva iz Đala, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Milićeva i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž. 681/10 od 27. septembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Višem sudu u Zrenjaninu da ponovi postupak po žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kikindi P. 197/10 od 24. marta 2010. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Milićev iz Đala je 29. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Žarka Pavlova, advokata iz Kanjiže, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž. 681/10 od 27. septembra 2010. godine zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. stav 2. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je drugostepeni sud u postupku po žalbi preinačio prvostepenu presudu pogrešnom primenom materijalnog prava; da je sud u postupku po žalbi morao usvojiti prigovor istovremenog ispunjenja shodno odredbi člana 122. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je reč o dvostrano obaveznom ugovoru, gde nijedna stranka nije dužna ispuniti svoju obavezu dok druga strana istovremeno ne ispuni i svoju; da je nesavesnim radnjama tuženog kao kupca, izričitim stavljanjem do znanja tužiocu kao prodavcu, da ne želi da prihvati ugovorenu prestaciju ni po dospelosti iste, došlo da oslobađanja obaveze tužioca tj. prodavca na predaju dokumentacije; da je sud dužan da naloži ugovaraču koji je istakao prigovor istovremenog ispunjenja obaveze da izmiri svoju obavezu kada i protivna strana; da je tužilac na ročištu predao dokumentaciju, a da je tuženi istakao da ne želi da izmiri ostatak kupoprodajne cene. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P. 197/10 od 24. marta 2010. godine, u stavu prvom izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu plaćanja poslovne banke u mestu ispunjenja na dan isplate sa kamatom koju plaća Centralna evropska banka u dinarskoj protivvrednosti počev od 1. se ptembra 2007. godine do isplate, dok je stavom drugim izreke obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 21.984,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. marta 2010. godine do isplate.

Osporenom presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž. 681/10 od 27. septembra 2010. godine usvojena je žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Kikindi . 197/10 od 24. marta 2010. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu poslovne banke u mestu ispunjenja na dan isplate , sa kamatom Centralne evropske banke počev od 1. septembra 2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke ove presude je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.500,00 dinara. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da ni tužilac ni tuženi nisu u celosti izvršili svoje ugovorne obaveze , i to da tužilac nije predao tuženom račun za kombajn, a tuženi nije isplatio razliku do punog iznosa kupoprodajne cene. Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao da su stranke zaključile dvostrani ugovor i da tužilac nije izvršio svoju obavezu predaje validnih isprava u vezi kombajna, a radi njegove registracije. Stoga je sud našao da ima mesta primeni odredbe člana 122. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. Budući da tužilac nije ispunio svoju ugovornu obavezu, to ni druga ugovorna strana nije dužna da ispuni svoju obavezu, isplatu razlike do pune kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju delimično ispunjenje obaveze tužioca predaja komba jna bez pratećeg računa neophodnog za registraciju, ne predstavlja očekivanu korist za tuženog. Nadalje u smislu odredbe člana 12. Zakona o obligacionim odnosima u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa stranke su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja. S ozbirom na uspeh u parnici, drugostepeni sud je tuženom dosudio troškove parničnog postupka.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom (član 58. stav 1.).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) je propisano: da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode posla, ali, da ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoj u (član 122.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i ustavnopravne razloge, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe žali na primenu materijalnog prava.

Obligaciono pravo je pravo kojim se između ostalog obezbeđuje promet roba i usluga, i to najčešće putem dvostrano obaveznih ugovora, i zato se njima daje posebna zaštita, odnosno njihovim dejstvima ( od momenta kada je ugovor zaključen do momenta kada je izvršen). Načelo ekvivalentnosti je jedno od načela na kojem je zasnovan Zakon o obligacionim odnosima i na osnovu koga se regulišu obligacioni odnosi između poverioca i dužnika. Ovo načelo zakon je izrazio formulacijom, da u zasnivanju dvostranih ugovora učesnici polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja, a narušavanje tog načela povlači pravne posledice, odnosno takav ugovor mora biti sankcionisan, jer nema ekvivalencije.

Pravilo istovremenog ispunjenja na kome se zasniva obrazloženje osporene presude, nastaje na osnovu dvostrano zaključenog ugovora, po kome i jedna i druga strana imaju određene obaveze radi ispunjenja ugovora. One su dužne da ispune svoje obaveze, ali ako jedna od ugovornih strana ne ispuni dospelu ugovornu obavezu, druga ugovorna strana nije dužna da ispuni svoju obavezu, osim ako ugovorom ili zakonom nije što drugo ugovoreno. Obaveza mora da se izvrši onako kako glasi, kako u pogledu sadržine preuzete obaveze, tako i prema vremenu i mestu izvršenja. Zakašnjenjem u ispunjenju obaveze, ugovorna strana pada u docnju, pa druga strana nije dužna da ispuni svoju obavezu. U zavisnosti od obaveze, druga strana može putem suda tražiti da dužna strana ispuni svoju obavezu, ali ako tuženi istakne prigovor da strana koja traži ispunjenje obaveze nije izvršila svoju obavezu, sud može naložiti toj strani da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, imao račun-otpremnicu za kombajn koji je bi o predmet ugovora o kupoprodaji i da je izrazio spremost da ispuni svoju ugovornu obavezu i istu preda tuženom u roku koji je predviđen, a da isto nije učio, jer ga je tuženi obavestio da je predmetni kombajn prodao dalje trećem licu i da iz tog razloga ne želi da tužiocu isplati ostatak kupoprodajne cene od 1.000 evra .

Imajući u vidu navedeno, tužilac je podneo tužbu protiv tuženog radi ispunjenja ugovorne obaveze, a tuženi u toku postupka nije sporio da je obavezan da isplati ostatak kupoprodajne cene, ali da istu nije izvršio jer tužilac njemu nije predao račun za predmetni kombajn.

Ustavni sud nalazi da je Viši sud u Zrenjaninu, na utvrđeno činjenično stanje proizvoljno i arbitrerno primenio materijalno pravo, te da ista nije obrazložena na način koji zadovoljava uslove iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je u prvom delu tačke 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke naložio Višem sudu u Zrenjaninu da ponovi postupak po žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kikindi P. 197/10 od 24. marta 2010. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

6. U pogledu navoda podnosioca o povredi prava na jednaku zakonsku zaštitu zajemčenog odredbom člana 21. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu da će se postupak po žalbi ponoviti, zahtev podnosioca za utvrđivanje povrede ovih ustavnih prava ocenio kao preuranjen, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljne primene materijalnog prava u obligacionom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti