Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je delimično usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom poreskom postupku koji je trajao preko šest godina. Podnosiocu je dodeljena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe protiv meritorne odluke odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4953/2020
24.03.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava – Filijala Zvezdara u predmetu broj 413-4/4512/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Beograda je , 2. juna 2020. godine , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 12363/16 od 24. februara 2020. godine, kao i protiv navedene presude, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 35. i 36. Ustava. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava zajemčenih odredbama čl. 6, 8, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 35.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu više plaćenog poreza. Podnosilac je, takođe, ukazao na pogrešnu primenu materijalnog prava, nejednako postupanje poreskog organa u istim situacijama, kao i da Upravni sud pre odlučivanja nije održao usmenu raspravu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava – Filijala Zvezdara broj 413-4/4512/13 od 2. jula 2013. godine N.N. iz Beograda je utvrđen porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 69.930 dinara i određeno da podnosilac ustavne žalbe, kao lice na koje je preneto apsolutno pravo, jemči supsidijarno – solidarno za plaćanje predmetnog poreza.

Podnosilac je 4. septembra 2013. godine protiv navedenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Beograd broj 300-436-03-00951/2013-D1001 od 23. oktobra 2013. godine. Navedeno rešenje je dostavljeno podnosiocu 14. jula 2014. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 11. avgusta 2014. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 10550/14 od 23. juna 2016. godine, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni organ uprave je doneo rešenje broj 300-436-03-00951/2013-D1001 od 19. jula 2016. godine kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Podnosilac je 2. septembra 2016. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 12363/16 od 24. februara 2020. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da je drugostepeni organ uprave u izvršenju presude U. 10550/14 od 23. juna 2016. godine postupio u svemu po primedbama i pravnom shvatanju suda. Upravni sud je, dalje, navode tužbe o nejednakom postupanju poreskog organa u istim situacijama ocenio neosnovanim i svoju ocenu obrazložio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava – Filijala Zvezdara u predmetu broj 413-4/4512/13, konkretno u postupku po žalbi vođenim pred drugostepenim organom uprave i upravnim sporovima vođenim pred Upravnim sudom, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je upravni postupak trajao od 4. septembra 2013. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog poreskog rešenja do donošenja osporene presude Upravnog suda U. 12363/16 od 24. februara 2020. godine, odnosno šest godina i pet meseci.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno upravnog suda, broja donetih odluka, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se o visini njegove poreske obaveze odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je odlučivanje Upravnog suda dovelo do dužeg trajanja predmetnog postupka. Naime, Sud konstatuje da je drugostepeni organ uprave o žalbi podnosioca odlučio u zakonom propisanom roku, te da je taj organ i u izvršenju presude suda, takođe, postupio u zakonom propisanom roku. Na osnovu iznetog, Sud ocenjuje da je ovaj organ postupao efikasno, osim što je jedno od rešenja dostavljeno podnosiocu tek nakon osam meseci . Ustavni sud dalje konstatuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj 11. avgusta 2014. godine odlučio nakon jedne godine i deset meseci, ali da je o tužbi podnetoj 2. septembra 2016. godine Upravni sud odlučio tek nakon tri godine i pet meseci, što se ne može smatrati razumnim rokom za odlučivanje.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava – Filijala Zvezdara u predmetu broj 413-4/4512/13. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i zahtev podnosioca koji je postavljen u ustavnoj žalbi. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu i protiv presude Upravnog suda U. 12363/16 od 24. februara 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 35. i 36. Ustava . Podnosilac je ukazao na pogrešnu primenu materijalnog prava, nejednako postupanje poreskog organa u istim situacijama, kao i da Upravni sud pre odlučivanja nije održao usmenu raspravu.

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ponavlja sve razloge već iznete u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, zbog čega je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom upravnosudskom postupku.

Ustavni sud je uvidom u osporenu presudu utvrdio da je Upravni sud dao i obrazloženje zbog čega u konkretnom slučaju nije održana usmena rasprava, odnosno da je, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima , rešio predmet spora bez održavanja usmene rasprave smatrajući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, a ne radi se ni o drugim zakonom propisanim situacijama u kojima je održavanje usmene rasprave obavezno.

Sud dodatno i ovom prilikom ponavlja: prvo, da podnosilac nijednim navodom niti dostavljenim dokazom nije potkrepio istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama i, drugo, da je već sama osporena presuda Upravnog suda koja je doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv konačnog upravnog akta, dokaz da je podnosilac imao i da je iskoristio pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, budući da se ovim pravom ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Polazeći od toga da podnosilac povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, kao i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao.

U odnosu na istaknutu na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno samostalno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te da do njegove povrede može doći samo ukoliko je istovremeno utvrđena povreda nekog određenog ljudskog prava ili slobode, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu, a što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti