Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog šesnaestogodišnjeg postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu stambene zadruge i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici koja je trajala preko 16 godina. Dugo trajanje postupka pripisano je nedelotvornom postupanju sudova. Dosuđena je naknada od 1.400 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4958/2010
30.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ , u stečaju, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3973/94 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ , u stečaju, iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu 29. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Čedomira Nikolića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3973/94.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno: da je tužilac A. V. iz Novog Sada podneo 22. jula 1994. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe , radi isplate duga; da je prvostepeni postupak trajao devet godina i da je okončan donošenjem presude P. 3973/94 od 2. decembra 2003. godine ; da je tuženi izjavio žalbu protiv navedene presude , te da je tek nakon sedam godina po njoj odlučio Apelacioni sud u Novom Sadu presudom Gž. 2851/10 od 23. septembra 2010. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P . 12194/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

A. V. iz Novog Sada podneo je 5. jula 1994. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu , sa predlogom za izdavanje platnog naloga protiv Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ iz Novog Sada (u daljem tekstu: Zadruga) , radi isplate duga po osnovu ugovora o pružanju pravne pomoći.

Tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio je 15. avgusta 1994. godine prigovor na platni nalog.

Tuženi je 3. novembra 1994. godine podneo protivvtužbu, kojom je od suda tražio da obaveže A. V. iz Novog Sada da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati određeni novčani iznos , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Tužilac A. V. je podneskom od 5. decembra 1994. godine o predelio vis inu tužbenog zahteva.

Na ročištu održanom 15. juna 1995. godine rešenjem je određeno spajanje predmeta P. 2694/95 sa predmetom P. 3973/94, radi jedinstvenog raspravljanja i odlučivanja. Nakon toga, sledeće ročište je održano 22. maja 1997. godine

Rešenjem Opštinskog suda P. 3973/94 od 16. aprila 1998. godine određeno je da se u predmetu izvrši ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost v rednosti spora u parnicama u kojima je tužilac preduzimao pravne radnje u ime i za račun tuženog.

Veštak je dostavio nalaz i mišljenje 11. novembra 1998. godine, a dopunski nalaz 20. jula 1999. godine

Tužilac A. V. je 6. oktobra 1999. godine precizirao tužbeni zahtev u skladu sa nalazom veštaka.

Rešenjem Opštinskog suda P. 3973/94 od 9. januara 2001. godine određeno da se u predmetu izvrši ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost tržišnih vrednosti nekretnina za koje je tužilac podneo zahteve za uknjižbu vlasničkih prava . Veštak je 29. marta 2001. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje.

Nakon održanog ročišta od 26. novembra 2002. godine, glavna rasprava u predmetu je zaključena, te ponovo otvorena .

Opštinski sud je presudom P. 3973/94 od 2. decembra 2003. godine, u stavu prvom izreke , usvojio tužbeni zahtev tužioca A. V. i obavezao tuženu Zadrugu da mu isplati određeni novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom k amatom, kao i troškove postupka, u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev Zadruge, a s tavom trećim izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor tužene. Presuda je dostavljena parničnim strankama 19. i 21. jula 2004. godine.

Tužena je 9. avgusta 2004. godine izjavila žalbu Okružnom sudu u Novom Sadu protiv presude Opštinskog suda P. 3973/94 od 2. decembra 2003. godine .

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 4096/04 od 19. maja 2005. godine vratio spise predmeta P. 3973/94 Opštinskom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud odbio kompenzacioni prigovor tužene, jer se po ovom zahtevu pred Opštinskim sudom u predmetu P. 5598/96 vodi posebna parnica, ali da spisima predmeta P. 3973/94 nisu priključeni spisi predmeta P. 5598/96 , niti postoji službena beleška o izvršenom uvidu u taj predmet, pa se odluka u tom delu ne može preispitati.

Opštinski sud je dopisom od 2. juna 2005. godine tražio od parničnog odeljenja tog suda na uvid spise predmeta P. 5598/96. Spisi su dostavljeni 13. juna 2005. godine, a vraćeni parničnom odeljenju 20. juna iste godine.

Spisi predmeta Opštinskog suda P. 5598/96 ponovo su traženi dopisima od 20. juna, 11. jula, 29. avgusta, 6. oktobra i 30. novembra 2005. godine.

Opštinski sud je 24. jula 2008. godine dostavio Okružnom sudu u Novom Sadu spise predmeta P. 3973/94, a u dopisu je navedeno da prvostepeni sud nije u mogućnosti da dostavi i spise predmeta P. 5598/96 „jer se isti nalazi u Okružnom sudu na odlučivanju“.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 4668/08 od 18. decembra 2008. godine vratio spise predmeta P. 3973/94 Opštinskom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju rešenja je navedeno da se ne može utvrditi da je tuženu u toku postupka „zastupalo lice-advokat na osnovu zakonitog ovlašćenja“.

Rešenjem Opštinskog suda od 9. januara 2009. godine obavezan je punomoćnik tužene Čedomir Nikolić da u roku od 30 dana od prijema rešenja dostavi dokaz da je vlastodavka B. B. u vreme davanja punomoćja imala ovlašćenje za preduzimanje te radnje. Tužena je 22. januara 2009. godine dostavila sudu tražene dokaze. Spisi predmeta P. 3973/94 su 18. februara 2009. godine dostavljeni Okružnom sudu u Novom Sadu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2851/10 od 23. septembra 2010. godine odbio žalbu tužene kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak pokrenut 5. jula 1994. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu i pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2851/10 od 23. septembra 2010. godine, te da je trajao duže od 16 godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe pa do okončanja postupka .

Navedeno trajanje parničnog postupka od preko 16 godina samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Imajući u vidu da je tužbenim zahtevom od suda traženo da obaveže tuženog na isplatu određenih novčanih iznosa, kao i da je protivtužbom , odnosno kompenzacionim prigovorom takođe tražena isplata novčanog iznosa, Ustavni sud je zaključio da su prava o ko jima se u postupku odlučivalo bila od značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu bila su relativno složena i iziskivala sporovođenje nešto obimnijeg dokaznog postupka, ekonomsko-finansijskog veštačenja u pogledu visine tužbenog zahteva tužioca, kao i uvida u spise većeg broj a predmeta u kojima je tužilac zastupao tuženog. Iz navedenog sledi da je za okončanje predmetne parnice bilo neophodno znatno više vremena nego što je uobičajeno, ali to ipak ne može opravdati trajanje postupka od preko 16 godina.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on nije dopri neo dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje nadležnih sudova koji nisu iskoristili ovlašćenja propisana procesnim zakonom da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim zahtevima parničnih stranaka odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3973/94 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete , zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i složenost predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog šesnaestogodišnjeg postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti