Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u krivičnom postupku, koji je trajao preko šest godina, povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Dosuđena mu je naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M . iz I, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudo m u Inđiji u predmetu K. 175/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M . iz I . je 15. juna 2012. godine, preko punomoćnika V . A, advokata iz I, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu K. 175/10. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava na pravično suđenje, prava na učešće u upravljanju javnim poslovima i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 53. i 60. Ustava.

Kako se član 6. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede ovog prava ceni u odnosu na označenu odredbu Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je pred Opštinskim sudom u Inđiji protiv njega vođen krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, koji je pranosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 750/10 od 17. maja 2011. godine, kojom je potvrđena oslobađajuća prvostepena presuda. Podnosilac smatra da mu je postupanjem Opštinskog suda u Inđiji, a nakon izvršene reforme pravosuđa Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici i Apelacionog suda u Novom Sadu, povređeno pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak vođen „više od sedam godina“, kao i, pored ostalog, jer je „Opštinskom sudu u Inđiji bilo potrebno 10 meseci da presudu uruči strankama“, a drugostepenom sudu dve godine da o izjavljenoj žalbi nadležnog tužioca odluči“. Iz navedenog zaključuje i da mu je povređeno i pravo da kao građanin učestvuje u upravljanju javnim poslovima i pravo na rad.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Su. VIII-VIII-89/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) je vođen krivični postupak pred Opštinskim sudom u Inđiji, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 25. februara 2005. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio navedeno krivično delo.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Inđiji je 23. juna 2005. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) podiglo optužnicu, koja je okrivljenima ekspedovana 1. jula 2005. godine.

Optužnica je stupila na pravnu snagu tek polovinom februara meseca 2006. godine, kada je istekao rok za izjavljivanje prigovora (prvookrivljeni je optužnicu primio 3. februara 2006. godine, a podnosilac ustavne žalbe 1. septembra 2005. godine).

Glavni pretres je prvi put zakazan za 3. april 2007. godine, nakon čega je zakazivan još devet puta (samo jedanput nije održan). Na glavnom pretresu su saslušani okrivljeni, ispitano je 12 oštećenih lica i osam svedoka, izvršeno je osam suočenja okrivljenih i svedoka, te su pročitani su pisani dokazi.

Opštinski sud u Inđiji je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 10. jula 2008. godine doneo presudu K. 176/05, kojom su prvookrivljeni i podnosilac ustavne žalbe oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu.

Pismeni otpravak presude je izrađen 2. aprila 2009. godine.

Opštinsko javno tužilaštvo je 11. maja 2009. godine izjavilo žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud u Novom sadu je 17. maja 2011. godine doneo presudu Kž. I 750/10 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Opštisnkog javnog tužioca u Inđiji i presudu Opštisnkog suda u Inđiji K. 176/05 od 10. jula 2008. godine potvrdio.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 25. februara 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 17. maja 2011. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž. I 750/10 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao šest godina i nepuna tri meseca. Navedeno trajanje krivičnog postupka može izazvati sumnju u pogledu toga da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored vremena trajanja postupka utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih državnih organa i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu krivično delo koje je stavljeno na teret okrivljenima u krivičnom postupku (zloupotreba službenog položaja), te činjenicu da je nadležni sud u dokaznom postupku saslušao okrivljene i ispitao ukupno 20 lica (oštećenih i svedoka) i izvršio njihovo suočenje, te pribavio pisane dokaze, Ustavni sud prihvata da je tokom postupak trebalo raspraviti i oceniti niz činjeničnih pitanja, što je iziskivalo dodatni napor i vreme suda. Međutim, po oceni Ustavnog suda, složenost činjeničnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od više od šest godina. Ovo posebno iz razloga što se krivični postupak vodio protiv svega dva lica zbog samo jednog krivičnog dela.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao okrivljeni u krivičnom postupku, nije doprineo njegovom dužem trajanju, već mu je, naprotiv, bilo u interesu da se postupak što pre okonča kako bi se utvrdilo da li je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, s obzirom na nesumnjive emocionalne, psihološke i materijalne neprijatnosti koje vođenje nekog kaznenog postupka izaziva kod okrivljenih lica.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Inđiji glavni pretres tokom 2007. i 2008. godine redovno zakazivao i da je prvostepenu presudu doneo nakon nešto više od tri godine od podizanja optužnice, što bi moglo ukazivati da se aktivno bavio predmetom. Međutim, Ustavni sud posebno ukazuje da je glavni pretres prvi put zakazan tek nakon jedne godine i dva meseca nakon što je optužnica stupila na pravnu snagu, odnosno da je uočljiv period neaktivnosti prvostepenog suda od sredine februara meseca 2006. do 3. aprila 2007. godine. Takođe, Ustavni sud konstatuje i da je pismeni otpravak prvostepene presude izrađen nakon skoro devet meseci od presuđenja, a da je drugostepena odluka doneta nakon skoro dve godine od izjavljivanja žalbe javnog tužioca. Stoga Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnih sudova ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da se donošenjem odluka u razumnom roku obezbeđuje delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda i jača poverenje građana u sudove. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, nema prihvatljivog opravdanja da krivični postupak koji se vodi protiv dva lica zbog jednog krivičnog dela traje šest godina i tri meseca.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe istakao i povredu prava na pravično suđenje, prava na učešće u upravljanju javnim poslovima i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 53. i 60. Ustava, ali je nije posebno razmatrao, budući da povredu ovog prava podnosilac nije obrazlagao, već je zasnovao na istim razlozima kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, kao i činjenicu da podnosilac ustavne žalbe svojim postupcima nije doprineo njegovom odugovlačenju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti