Odbacivanje ustavne žalbe protiv zaključka o izvršenju i radnje iseljenja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv zaključka o sprovođenju iseljenja i same radnje iseljenja. Zaključak nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima, a za radnju iseljenja podnositeljka nije iscrpela dostupna pravna sredstva pred redovnim sudovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4964/2010
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovane Zdravković Hrkalović iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovane Zdravković Hrkalović izjavljena protiv zaključka Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 23083/10 od 25. oktobra 2010. godine i radnje Prvog osnovnog suda u Beogradu „sprovođenja izvršenja radi ispražnjenja i predaje“ koja je u izvršnom postupku I. 23083/10 preduzeta 18. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovana Zdravković Hrkalović iz Beograda je 29. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Vere Jovanović, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv zaključka o danu i času sprovođenja iseljenja koji je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo 25. oktobra 2010. godine u izvršnom postupku koji se pred tim sudom vodi u predmetu I. 23083/10 i radnje Prvog osnovnog suda u Beogradu „sprovođenja izvršenja radi ispražnjenja i predaje“, koja je u istom izvršnom postupku preduzeta 18. novembra 2010. godine. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na imovinu, prava nasleđivanja i povrede načela zabrane diskriminacije, zajemčenih odredbama čl. 58, 59. i 21. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporavaju pojedinačni akti ili radnje kojima je državni organ ili imalac javnih ovlašćenja odlučivao o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt i radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode. Takođe, pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe je i da su prethodno iscrpljena sva ropisana pravna sredstva.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim zaključkom Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 23083/10 od 25. oktobra 2010. godine određen dan i čas sprovođenja izvršenja po osnovu rešenja o dozvoli izvršenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17536/06 od 26. decembra 2006. godine, a koje je doneto na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2914/05 od 19. aprila 2006. godine. Saglasno izreci presude i rešenju o dozvoli izvršenja, izvršenje se sprovodi iseljenjem iz stana, a podnosilac ustavne žalbe u ovom izvršnom postupku ima svojstvo trećeg lica koje na predmetnom stanu ima državinu. Izvršenje je sprovedeno 18. novembra 2010. godine, za kada je i određeno, o čemu je sačinjen zapisnik.

4. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud najpre ocenjuje da osporeni zaključak Prvog osnovnog suda u Beogradu ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, jer ovim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe. Ovo iz razloga što je o iseljenju svih lica i stvari iz predmetnog stana odlučeno prethodno navedenom pravnosnažnom i izvršnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju, a što ne osporava ni podnositeljka ustavne žalbe. U tom smislu, osporeni akt predstavlja samo akt procesnog karaktera, donet u okviru ovlašćenja nadležnog izvršnog suda da upravlja postupkom.

S obzirom na iznetu ocenu, Ustavni sud je utvrdio da protiv osporenog zaključka ustavna žalba nije dopuštena, te je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U odnosu na osporenu radnju sprovođenja izvršenja iseljenjem iz stana podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je, u skladu sa odredbama člana 23. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), podnositeljka ustavne žalbe, kao lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, imala pravo da do okončanja izvršnog postupka izjavi prigovor kojim traži da se izvršenje proglasi nedopuštenim i da je sud uputi na pokretanje parničnog postupka radi proglašenja nedopustivosti izvršenja, a u skladu sa odredbama člana 24. stav 1. istog zakona da protiv poverioca pokrene parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja, i bez upućivanja suda da to učini. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe nadležnom sudu podnela prigovor u smislu člana 23. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, kojim je tražila da je sud uputi na parnicu, ali ne i da li je sud i kako odlučio o podnetom prigovoru, niti da je sama pokrenula parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na predmetnom stanu nedopušteno. Kako se pod iscrpljenošću pravnih sredstava u smislu odredbe člana 170. Ustava, odnosno odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ne podrazumeva samo izjavljivanje propisanog pravnog sredstva ili pokretanje propisanog sudskog postupka, već donošenje odluke povodom korišćenog pravnog sredsta, odnosno donošenje pravnosnažne odluke kojom se pokrenuti postupak okončava, to je Ustavni sud utvrdio da u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila sva pravna sredstav koja su joj, saglasno važećim propisima, stajala na raspolaganju za zaštitu njenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu i u delu kojim se osporava radnja Prvog osnovnog suda u Beogradu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv zaključka o izvršenju i radnje iseljenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti