Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova u sporovima za uplatu doprinosa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrđujući da su sudovi opšte nadležnosti nadležni za odlučivanje o tužbama zaposlenih za uplatu doprinosa. Doprinosi su sastavni deo zarade, pa odbijanje nadležnosti predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Maje Petrović iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Maje Petrović izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P1. 1014/10 od 21. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5948/10 od 19. avgusta 2010. godine i utvrđuje povreda prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5948/10 od 19. avgusta 2010. godine i nalaže da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi koju je tužilja izjavila protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P1. 1014/10 od 21. maja 2010. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Maja Petrović iz Beograda je 30. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Aleksandra Popare , advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u tački 1. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i načela zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata , zajemčenih odredbama člana 32 . stav 1, člana 36. stav 1. i 1 97. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjima odbačena kao nedozvoljena tužba podnositeljke kojom je tražila da se obaveže tu ženi poslodavac da za podnositeljku uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Podnositeljka smatra da je ovakva odluka suda nezakonita , jer je u osporenim rešenjima zauzeto stanovište da ne postoji pravo na sudsku zaštitu, iako se rad i o pravima po osnovu rada. Pri tom su rešenja zasnovana na zaključku Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23. marta 2010. godine , čija je primena, u konkretnom slučaju, bila retroaktivna, budući da je taj zaključak donet nakon podnošenja tužbe. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporen a rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu :

Tužilja Maja Petrović, ovde podnositeljka us tavne žalbe, je Višem sudu u Beogradu podnela tužbu protiv tuženog Poljoprivredni list d.o.o. iz Beograda, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od maja 2009. godine do februara 2010. godine.

Osporenim rešenjem P1. 1014/10 od 21. maja 2010. godine Viši sud u Beogradu se oglasio nenadležnim za postupanje po podnetoj tužbi, ukinu o sve sprovedene radnje u postupku i tužbu tužilje odbacio.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5948/10 od 19. avgusta 2010. godine odbijena je žalba tužilje i p otvrđeno prvostepeno rešenje. Drugostepeni sud je našao da je žalba neosnovana, p ozivajući se na odredbe člana 16. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku i čl. 2 . i 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i člana 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i po reskoj administraciji, ističući da se poreski postupak, koji se odnosi na utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Apelacioni sud je stoga zaključio da ne postoji nadležnost suda opšte nadležnosti za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo (član 197. stav 1.).

Pored napred navedenih ustavnih prava na koja se podnositeljka poziva, po oceni Ustavnog suda, za konkretan slučaj od značaja je i odredba člana 60. stav 4. Ustava , kojom se jemči da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. stav 2.).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12 i 8/13) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Članom 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12) propisano je: da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); da ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Članom 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11) propisano je da o snovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima , sporovima povodom zasnivanja, post ojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa , o naknadi štete koju zaposleni pret rpi na radu ili u vezi sa radom, te u sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Članom 105. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je: da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2.).

5. Ustavni sud konstatuje da je identično činjenično i pravno pitanje - odbacivanje tužbe podnete radi uplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko u žalbenom postupku zbog ocene drugostepenog suda da se takvi zahtevi imaju rešavati u upravnom postupku, već razmatrao u svojoj Odluci Už–3506/2012 od 21. februara 2013. godine sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava (videti na www.ustavni.sud.rs). U pomenutoj odluci Ustavni sud je, između ostalog, a imajući u vidu da je poslodavac dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, zaključio da su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni deo zarade (plate). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je u navedenoj odluci istakao da ne može da prihvati stanovište drugostepenog suda da se zaposleni zahtevom za uplatu doprinosa može obratiti jedino organu uprave, iz razloga što Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je uređen postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, u koje spadaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, upućuje na primenu pravila opšteg upravnog postupka. Ustavni sud je tom prilikom ukazao da su doprinosi kao in tegralni deo zarade svrstani u kategoriju prava koja pripadaju građanima po osnovu rada, te da kao takva uživaju zaštitu u smislu člana 60. stav 4. Ustava, pa je s tim u vezi, a imajući u vidu odredbu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, izrazio mišljenje da je prvostepeni sud opšte nadležnosti nadležan da postupa i u onim slučajevima kada se predmet spora isključivo odnosi na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Stoga je, Ustavni sud u citiranoj Odluci ocenio ustavnopravno neprihvatljivim odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima po osnovu rada, nalazeći da se na taj način sužava pravo na pristup sudu kao elemenat prava na pravično suđenje.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe u konkretnom slučaju uk azuje na nepravičnost osporenih rešenja u kontekstu uskraćivanja sudske zaštite, te da se razlozi dati u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine u vezi povrede p rava na pravično suđenje odnose i na ovaj slučaj, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu P1. 1014/10 od 21. maja 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5948/10 od 19. avgusta 2010. godine, usled arbitrerne primene procesnog prava, podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava na pravično suđenje, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja, kako bi u pono vnom postupku Apelacioni sud u Beogradu odlučio o izjavljenoj žalbi tužilje , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnositeljka nije dostavila dokaze za navod da joj je osporenim rešenj ima povređeno navedeno ustavno pravo . Naime, podnositeljka nije dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima bi dokazala da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi o istom spornom pravnom pitanju zauzeli drugačiji pravni stav.

U odnosu na navode o povredi načela iz člana 197. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se osporena rešenja ratione materiae ne mo gu dovesti u vezu sa navedenom odredbom Ustava.

Na osnovu prethodno iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava iz člana 36. stav 1. i člana 197. Ustava, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke , jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje .

8. Na osnovu izloženog i odred aba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova u sporovima za uplatu doprinosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti