Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije, jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi potkrepili tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već je samo izrazio nezadovoljstvo ishodom spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milašina Milojkovića iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milašina Milojkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3432/08 Gzz. 30/08 od 11. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milašin Milojković iz Ćuprije je 3. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Lazara Malovića, advokata iz Beograda, podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3432/08 Gzz. 30/08 od 11. februara 2009. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije preinačene presuda Opštinskog suda u Ćupriji P. 889/07 od 7. februara 2008. godine, dopunska presuda istog suda P. 889/07 od 23. juna 2008. godine i presuda Okružnog suda u Jagodini Gž2. 161/08 od 2. septembra 2008. godine, tako što je u celini odbijen njegov tužbeni zahtev kojim je obavezana tužena Opština Ćuprija da mu isplati iznos od 17.037.878,90 dinara na ime izvedenih radova na gradskom stadionu i pratećim objektima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i iznos od 156.667,89 dinara na ime izvedenih radova na tekućem održavanju navedenih objekata, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; da je na opisani način Vrhovni sud Srbije stavio u povlašćen položaj tuženu – Opštinu Ćupriju samo zbog toga što se radi o jedinici lokalne samouprave i što su iznosi koji su mu pravilno dosuđeni nižestepenim presudama trebalo da budu isplaćeni iz budžetskih sredstava; da podnosilac ustavne žalbe ne želi da ulazi u pravno obrazloženje osporene presude „jer to nije predmet ove ustavne žalbe“, mada navedena presuda ne sadrži „na zakonu zasnovano obrazloženje“, zbog toga što je Vrhovni sud Srbije drugačije tumačio zakonske odredbe od nižestepenih sudova.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi potkrepili tvrdnje da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije zasnovana na proizvoljnoj i arbitrernoj primeni materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, koja bi za posledicu imala povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, već se ustavnom žalbom samo iskazuje nezadovoljstvo „zbog toga što je Vrhovni sud Srbije stavio u povlašćen položaj tuženu Opštinu Ćupriju samo zbog toga što se radi o jedinici lokalne samouprave“ uz konstataciju da osporena presuda nije zasnovana na zakonu, jer je Vrhovni sud drugačije tumačio zakonske odredbe od nižestepenih sudova. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da ne želi da „ulazi u pravno obrazloženje osporene presude, jer to nije predmet ove ustavne žalbe“.

S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka nadležnih redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud nalazi da ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge, jer je u osporenoj presudi dato detaljno i precizno obrazloženje vezano za tumačenje i primenu relevantnog materijalnog prava, a koje se ne može dovesti u vezu sa subjektivnim stavom podnosioca ustavne žalbe o povlašćenom položaju tužene opštine.

Takođe, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge ni za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovo stoga što se u ustavnoj žalbi ne navodi nijedan slučaj u kome je Vrhovni sud Srbije u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo drugačiju odluku, a što je uslov za postojanje povrede označenog ustavnog prava.

4. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti