Odbijanje ustavne žalbe povodom rešenja o produženju pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, zasnovane na okolnostima koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T . iz Kovina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. T . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Kv. 466 /13 od 18. decembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3910 /12 od 31. decembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T . iz Kovina je , 15. januara 201 4. godine, preko punomoćnika A. J , advokata iz Pančeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Kv. 466/13 od 18. decembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3910/12 od 31. decembra 2013. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava iz člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se označena odredba Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje povrede prava ceni u odnosu na označene odredbe Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je osporenim rešenjima prema njemu pravnosnažno produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da se „kao glavni razlog“ za produženje pritvora navodi presuda kojom je pravnosnažno oglašen krivim za istovrsno krivično delo za koje se i sada vodi postupak; da „nije sporno“ da je navedenim presudama osuđen, ali ističe da su „radnje zbog kojih je oglašen krivim izvršene 1994. godine“, odnosno da je izdržao 2/3 kazne po presudi inostranog suda; da prvostepeno rešenje „ne sadrži jasne, dovoljno individualizovane i konkretne razloge za produženje pritvora“; da se „obrazloženje za tačku 3) člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ponavlja iz odluke u odluku, bez ijedne jasne i argumentovane činjenice ili okolnosti iz koje se može izvući pouzdan zaključak da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za određivanje pritvora po tom zakonskom osnovu“; da nije „pokazana posebna hitnost u vođenju postupka“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i „ukine“ osporena rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Pančevu se , u vreme podnošenja ustavne žalbe, protiv podnosioca i još tri lica vodi o krivični postupak, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kt. 21 /13 od 2. septembra 201 3. godine.

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage koja je trajala nešto kraće od pet meseci.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret izvršenje krivičnog del a neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (15. januar 201 4. godine) nalazio u pritvoru nešto duže od devet meseci, računajući od 5. aprila 2013. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Pančevu Ki. 24 /13 od 7. aprila 201 3. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Pančevu Kv. 466 /13 od 18. decembra 2013. godine, na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 3) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana, dok je pritvorski osnov iz tačke 4) istog člana otklonjen.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da je „okrivljeni višestruki povratnik osuđivan ukupno devet puta, između ostalih i zbog istovrsnih krivičnih dela u odnosu na delo za koje se tereti aktuelnom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, i to presudom Okružnog suda u Pančevu K. 150/06 od 18. juna 2009. godine zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika uslovnom osudom, a potom i presudom inostranog suda u Nemačkoj broj 7971/10 od 22. novembra 2010. godine za istovrsno krivično delo, pri čemu mu je presudom inostranog suda izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine koju još uvek nije izdržao, što su po oceni veća ovog suda osobite okolnosti koje upućuju na zaključak da bi okrivljeni boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo za koje se tereti optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3910 /13 od 31. decembra 2013. godine odbijena je , pored ostalih, kao neosnovana i žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Kv. 466 /13 od 18. decembra 2013. godine. Apelacioni sud u Pančevu je našao da je „prvostepeni sud dao valjane, argumentovane i na zakonu zasnovane razloge za produženje pritvora“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da , pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. st av 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika . Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti (da je višestruki povratnik, pravnosnažno osuđivan ukupno devet puta, od čega dva puta zbog istovrsnog krivičnog dela presudom domaćeg i stranog suda) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da osporena rešenja „ne sadrži jasne, dovoljno individualizovane i konkretne razloge za produženje pritvora“.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Pančevu u dotadašnjem toku vođen sa primerenom hitnošću. Naime, imajući u vidu da se krivični postupak vodio protiv ukupno četiri lica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, te da je podnošenja ustavne žalbe postupak trajao nešto više od devet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazivan glavni pretres, Ustavni sud je zaključio da je dužina istrage i suđenja, u konkretnom slučaju, opravdana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.