Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao osam godina i deset meseci. Sud je utvrdio da su postojali periodi neaktivnosti suda u istražnoj fazi. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. S . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 1737/11 (ranije u predmetu K. 525/10 i K. 234/06), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S . iz Subotice je , 18. juna 2012. godine, preko punomoćnika M. M , advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 1737/11 (ranije u predmetu K. 525/10 i K. 234/06).

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je krivični postupak protiv njega pokrenut 24. februara 2003. godine, kada je saslušan u svojstvu osumnjičenog, a da je rešenje o sprovođenju istrage doneto 17. avgusta 2003. godine; da je optužnica podignuta tek 23. marta 2006. godine, dakle „više od 3 godine nakon pokretanja postupka“, dok je postupak pravnosnažno okončan 23. maja 2012. godine, kada je presuda dostavljena okrivljenom; da je krivični postupak „trajao duže od devet punih godina i tri meseca, što je apsolutno neprihvatljivo, imajući u vidu da je okrivljeni tokom celog postupka bio dostupan državnim organima, te da nisu nastupila značajnija odlaganja koja bi se mogla pripisati njemu u krivicu“; da se „trajanje krivičnog postupka duže od devet godina u ovakvim okolnostima ni u kom slučaju ne može smatrati razumnim, niti postoji bilo kakvo opravdanje za ovakvo postupanje državniih organa; da „posebno treba imati u vidu činjenicu da je okrivljeni starije lice, rođeno 1934. godine“ odnosno da je „na dan pokretanja krivičnog postupka protiv njega bio u 69. godini života, dok je postupak okončan nakon što je on napunio 78 godina“ koja „činjenica predstavlja posebnu okolnost usled koje je sud morao naročito da pazi da postupak bude efikasan i okončan u razumnom roku“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Subotici K. 1737/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Subotici, koji je pravnosnažno okončan.

Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je 17. marta 2003. godine podnelo Opštinskom sudu u Subotici zahtev za sprovođenje istrage Kt. 224/03 protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili ukupno tri krivična dela (podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo pronevere iz člana 251. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog zakona) .

U zahtevu za sprovođenje istrage je predloženo ispitivanje pet svedoka, te pribavljanje akta o osnivanju i rešenja o upisu u sudskih registar preduzeća navedenih u zahtevu za sprovođenje istrage i pribavljanje “odgovarajuće dokumentacije“ o transakcijama.

Istražni sudija Okružnog suda u Subotici je u periodu od 14. maja 2003. do 17. juna 200 3. godine saslušao okrivljene. Podnosilac ustavne žalbe je saslušan 14. maja 2003. godine.

Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 1 7. juna 2003. godine doneo rešenje da se prema podnosiocu i još dva lica sprovede istraga (rešenje Ki. 188/03).

Nakon donošenja rešenja o sprovođenju istrage, istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 25. juna 2003. godine uputio je zamolnicu Osnovnom sudu u Novom Sadu da ispita jednog svedoka (po kojoj je postupljeno 11. jula 2007. godine, dok je za dva svedoka tražio adresu preko Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: svedoci A.A. i B .B.).

Ministrastvo unutrašnjih poslova je 6. avgusta 2003. godine obavestilo istražnog sudiju Opštinskog suda u Subotici da lica A.A. i B .B. imaju prebivalište u Subotici, u kom dopisu su bili navedeni bliži podaci za oboje (datum i mesto rođenja).

U periodu od 22. oktobra 2003. godine (kada je u Opštinskom sudu u Subotici primljen izveštaj iz registra Trgovinskog suda u Novom Sadu) do 8. aprila 2004. godine nije preduzeta niti jedna radnja.

Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 8. aprila 2004. godine zakazao ispitivanje preostala četiri svedoka za 28. maj 2004. godine. Kako se niko od pozvanih lica nije odazvao pozivu suda, naređeno je prinudno dovođenje tri svedoka, dok je četvrti svedok ponovo pozvan.

23. juna 2004. godine su saslušana dva svedoka, dok je Ministrastvo unutrašnjih poslova 28. jula 2004. godine obavestilo istražnog sudiju Opštinskog suda u Subotici da su lica A.A. i B .B. odjavila prebivalište u Subotici i prijavila se u Novom Sadu , na adresi koja je bila navedena.

Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 2. jula 2004. godine uputio zamolnicu Opštinskom sudu u Novom Sadu da ispita svedoke A.A. i B .B, a nakon toga i dve urgencije. U zamolnici i urgencijama pored imena i prezimena, te adrese A.A. i B .B. nisu navedeni drugi lični podaci za ova lica.

Opštinski sud u Novom Sadu je 9. novembra 2004. godine obavestio Opštinski sud u Subotici da nisu u mogućnosti da postupe po zamolnici i urgencijama, jer nemaju bližih podataka za lica A.A. i B .B. (na adresi koja je bila navedena kao adresa prebivališta A .A. i B .B. je stanovala porodica sa istim prezimenom, ali drugim imenima – više puta je pokušavana dostava poziva), nakon čega je istražni sudija Opštinskog suda u Subotici 15. novembra 2004. godine dostavio pomenutom sudu tražene podatke za A .A. i B .B. (datum i mesto rođenja).

U periodu od 14. januara 2005. do 8. novembra 2005. godine istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je u tri navrata (21. januara, 9. septembra i 11. novembra) slao urgencije Opštinskom sudu u Novom Sadu za postupanje po zamolnici od 15. novembra 2004. godine (po zamolnici i urgencijama je postupljeno 8. novembra, s tim što je još 2. marta Opštinski sud u Novom Sadu obavestio Opštinski sud u Subotici da je tri puta pre navedenog datuma donosio naredbe o prinudnom dovođenju A.A. i B .B, ali da isti nisu privedeni, jer prema izveštaju policije nikoga nije bilo u stanu). U navedenom periodu je doneta i naredba za knjigovodstveno veštačenje (11. aprila) koje je sudu dostavljeno 30. maja, obavljeno je i dopunsko knjigovodstveno veštačenje koje je sudu dostavljeno 9. avgusta iste godine, sudski veštak je dva puta ispitivan (1. avgusta i 8. septembra).

Nakon sprovedene istrage, istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 14. novembra 2005. godine dostavio spise predmeta Opštinskom javnom tužilaštu u Subotici na dalju nadležnost.

Opštinsko javno tužilaštu u Subotici je 30. novembra 2005. godine podnelo predlog za dopunu istrage u kojoj je zahtevano ponovno saslušanje A.A. i još dva nova svedoka.

Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 13. februara 2006. godine, nakon sprovedene dopune istrage, dostavio spise predmeta Opštinskom javnom tužilaštu u Subotici na dalju nadležnost

Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je 23. marta 200 6. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica podiglo optužnicu kojom im je stavljeno na teret ukupno dva krivična dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, s tim što je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je navedena krivična dela izvršio pomaganjem (u vezi sa članom 35. istog zakonika).

Predmet je u Opštinskom sudu u Subotici zaveden pod brojem K. 234/06, a od 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Subotici pod brojem K. 525/10.

Opštinski, potom Osnovni sud u Subotici je do donošenja prve prvostepene presude glavni pretres zakazao 32 puta, i to:

- tokom 2006. godine dva puta – oba puta neodržan;

- tokom 2007. godine sedam puta – svih sedam puta neodržan;

- tokom 2008. godine sedam puta - pet puta neodržan, a dva puta održan;

- tokom 2009. godine šest puta – pet puta neodržan i jedanput održan;

- tokom 2010. godine sedam puta – dva puta neodržan i pet puta održan;

- tokom 2011. godine tri puta – tri puta održan.

Dakle, glavni pretres je održan 11 puta, a nije održan 21 put (zbog nedolaska okrivljenih lica ili njihovih branilaca koji su u većini slučajeva izostanke uredno opravdavali, pri čemu je sud, kada su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, naređivao prinudno dovođenje okrivljenih). U 2009. godini je obavljeno još jedno, ovog puta ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Osnovni sud u Subotici je 24. marta 201 1. godine doneo presudu K. 525/10 kojom je podnosioca ustavne žalbe (i još dva lica) oglasio krivim za dva krivična del a zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i izrekao mu je uslovnu osudu, dok je četvrtookrivljenu oslobodio od optužbe. Navedena presuda je ukinuta 20. oktobra 201 1. godine rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2676/11 i predmet je vraćen prvos tepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Subotici je glavni pretres zakazao pet puta. Glavni pretres je četiri puta održan , a jedanput nije jer, pored ostalih lica, nije pristupio ni podnosilac ustavne žalbe koji nije uredno primio poziv.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je dopisom od 16. decembra 2011. godine obavestilo Osnovni sud u Subotici da menja činjenični opis prve tačke dispozitiva optužnice, kao i da odustaje od druge tačke dispozitiva optužnice, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te je Osnovni sud u Subotici rešenjem K. 1737/11 od 11. januara 2012. godine obustavio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Krivični postupak je nastavljen protiv podnosioca ustavne žalbe i D.B. zbog jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je na glavnom pretresu koji je održan 25. januara 2012. godine odustalo od daljeg krivičnog gonjenja D.B, te je Osnovni sud u Subotici rešenjem K. 1737/2012 od 3. februara 2012. godine prema navedenom licu obustavio krivični postupak za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Osnovni sud u Subotici je 3. februara 201 2. godine doneo presudu K. 1737/11 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i izrekao mu je uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 19. aprila 201 2. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1071/12. Navedenom presudom je preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici K. 1737/11 od 3. februara 20 12. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji (podnosiocu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo) , dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 17. juna 2003. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 19. aprila 201 2. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž1. 1071/12 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak trajao osam godina i deset mesec i, što samo po sebi izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored vremena trajanja postupka utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih državnih organa i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu krivično delo koje je stavljeno na teret okrivljenima u krivičnom postupku (zloupotreba ovlašćenja u privredi koja je kasnije prekvalifikovana na zloupotrebu službenog položaja), te činjenicu da se postupak vodio protiv četiri lica, Ustavni sud prihvata da je tokom postupka trebalo raspraviti i oceniti niz činjeničnih pitanja, što je iziskivalo dodatni napor i vreme suda. Međutim, po oceni Ustavnog suda, složenost činjeničnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od osam godina i deset meseci. Ovo posebno iz razloga što se krivični postupak vodio zbog svega dve radnje izvršenja pomenutog krivičnog dela.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao okrivljeni u krivičnom postupku, nije bitnije doprineo njegovom dužem trajanju. Ustavni sud konstatuje da glavni pretres tri puta nije održan zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, i to: dva puta uz dostavljanje medicinske dokumentacije o bolesti, a jedanput jer nije uredno primio poziv.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe razmatran dva puta pred dve sudske instance. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni prvostepeni sud redovno zakazivao glavni pretres, što ukazuje da se aktivno bavio predmetom. Sa druge strane, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je istražni postupak trajao dve godine i devet meseci, za koje vreme je ispitano svega sedam svedoka, dva puta je saslušan veštak i obavljeno je knjigovodstveno veštačenje i dopuna veštačenja, pri čemu je postojao i uočljiv period neaktivnosti prvostepenog suda od skoro šest meseci. Naime, nakon što je istražnom sudiji 22. oktobra 2003. godine dostavljen izveštaj iz registra Trgovinskog suda u Novom Sadu, sve do 8. aprila 2004. godine (kada je zakazano ispitivanje svedoka) nije preduzeta niti jedna radnja. Ustavni sud nalazi da se ovakvo postupanje ne može smatrati efikasnim i delotvornim, budući da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju donošenja odluke. Ustavni sud je posebno imao u vidu činjenicu da su svedoci A.A. i B .B, po zamolnici Opštinskog suda u Subotici od 2. jula 2004. godine (i urgencijama) ispitani tek u novembru 2005. godine od strane Opštinskog suda u Novom Sadu, koji je u više navrata naređivao i njihovo prinudno dovođenje. Međutim, Ustavni sud ukazuje da, iako je Opštinski sud u Subotici još 6. avgusta 2003. godine imao bliže podatke za A.A. i B.B, iste nije naveo u zamolnici od 2. jula 2004. godine, zbog čega po istoj nije ni moglo biti odmah postupljeno. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, nema prihvatljivog opravdanja da krivični postupak koji se vodio zbog dve radnje izvršenja jednog krivičnog dela traje osam godina i deset meseci, od čega je istraga trajala dve godine i devet meseci. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari, zasnovana na standardima i praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, nalazeći da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo u konkretnoj pravnoj stvari. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje prema okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.

5. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti