Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud smatra da je faza izvršenja pred javnim izvršiteljem sastavni deo postupka, te sud može odlučivati o prigovoru radi ubrzavanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Lidija Đukić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. T . iz sela Dubnica kod Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 130/19 od 5. aprila 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4 I. 130/19 od 5. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T . iz sela Dubnica kod Vranja je , 9. maja 2019. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 130/19 od 5. aprila 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno istakla povredu navedenih ustavnih prava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i dosudi joj naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač S. T, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 19 . marta 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 1537/09, a u kome je imala svojstvo izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4 I. 130/19 od 5. aprila 2019. godine odbacio kao nedozvoljen navedeni prigovor. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud našao da se po prigovoru ne može postupati, jer je izvršni predmet 29. juna 2016. godine dostavljen na dalje postupanje javnom izvršitelju N. M; da je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, a u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj koji nije obuhvaćen ovom odredbom; da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja i da u konkretnom slučaju po prigovoru ne može da se postupa, zbog čega je odlučeno kao u izreci osporenog rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 1537/09. Obrazloženje osporenog rešenja se zasniva na pravnoj oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak je prvo vođen pred Osnovnim sudom u Vranju, a zatim je nastavljen pred javnim izvršiteljem N. M . iz Vranja. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Vranju izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je u trenutku podnošenja prigovora vođen pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari u tvrđena povreda prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, to Ustavni sud nije pos ebno razmatrao tvrdnje podnositeljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu u postupku po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka.

Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 130/19 od 5. aprila 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09 , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je istaknuta povreda prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09 i postavljen zahtev za naknadu materijalne štete u visini potraživanja podnositeljke utvrđenog rešenjem o izvršenju, Ustavni sud najpre ističe da prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine nije nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku koji je još uvek u toku . Ustavni sud dodatno ukazuje da utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku po prigovoru radi ubrzavanja sudskog postupka daje pravo stranci na podnošenje tužbe protiv Republike Srbije radi naknade imovinske štete, u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Polazeći od toga da je Ustavni sud poništio osporeni akt kojim je odbačen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka i naložio da se donese nova odluka o istom, podnositeljka ustavne žalbe još uvek ima mogućnost da u redovnom sudskom postupku zaštiti navedena ustavna prava.

Na kraju, Ustavni sud je konstatovao da se podnositeljka ustavne žalbe samo formalno poziva na povredu prava na jednaku zaštitu prava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete u vidu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u pomenutom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da će se ponovo odlučivati o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka, pa da stranka u skladu sa odredbom člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a o čemu govore odredbe člana 22. tog zakona. Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena. Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 4 . izreke.

8. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti