Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro deset godina. Sud je konstatovao da je višestruko ukidanje prvostepenih odluka doprinelo dužini postupka i dosudio naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić, i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Saše Rančića iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Saše Rančića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P1. 886/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Rančić iz Bora je 26. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčen ih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P1. 707/09, kao i zbog povrede načela i prava iz čl. 22. i 36. Ustava i povrede prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je još 23. maja 2002. godine podneo tužbu u radnom sporu Opštinskom sudu u Boru; da je prvostepena presuda doneta 22. oktobra 2009. godine a da drugostepeni sud po izjavljenim žalbama stranaka nije odlučio duže od godinu dana. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba lčana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Boru P1. 886/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Boru P1. 707/09) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. maja 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Boru protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprav e u Boru, radi poništaja odluke i isplate. Predmet je dobio broj P1. 629/02.

Pred Opštinskim sudom u Boru održano je jedno ročište za glavnu raspravu . Delimičnom presudom Opštinskog suda u Boru P1. 629/02 od 10. jula 2002. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenj e tuženog broj 118-110/02 od 19. aprila 2002. godine kojim je utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos sa 30. aprilom 2002. godine , kao i rešenje tuženog broj 2268/02 od 10. maja 2002. godine kojim je utvrđeno da je u drugostepenom postupku odbijen kao neosnovan prigovor tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje i da se tuženi obaveže da tužioca primi na rad i omogući mu obavljanje poslova saobraćajnog policajca; u stavu drugom izreke je određeno da svaka stran ka snosi svoje troškove postupka .

Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv delimične prvostepene presude, Okružn i sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 1670/02 od 24. decembra 2002. godine ukinuo delimičn u presudu Opštinskog suda u Boru P1. 629/02 od 10. jula 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je dva ročišta. Presudom Opštinskog suda u Boru P1. 629/02 od 24. juna 2003. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište rešenja tuženog broj 118-110/02 od 19. aprila 2002. godine i broj 2268/2 od 10. maja 2002. godine i da se tuženi obaveže da tužioca primi na rad na poslove saobraćajnog policajca; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio od tuženog naknadu štete na ime neisplaćene zarade sa stimulacijom, toplim obrokom i regresom, a zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa; u stavu trećem izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

U postupku po žalbi tužioca protiv navedene prvostepene presude, rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 289/05 od 22. februara 2005. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Boru P1. 629/02 od 24. juna 2003. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 457/05 i održano je dva ročišta za glavnu raspravu a jedno ročište nije održano zbog nedolaska zastupnika tuženog.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru P1. 457/05 od 22. septembra 2005. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka K. 85/05.

U obrazloženju rešenja je navedeno da je uvidom u spise predmeta K. 85/05 utvrđeno da je, između ostalog , protiv tužioca pod ignuta optužnica za krivično delo falsifikovanja isprave i imajući u vidu da se radi o krivičnom delu usled koga je i doneta odluka tuženog o prestanku radnog odnosa tužioc a, to je sud našao da je pravnosnažna odluka u postupku K. 85/05 prethodno pitanje za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pa je odlučeno da se parnični postupak prekine na osnovu člana 215. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Podnosilac je 11. jula 2008. godine podneo zahtev za nastavak prekinutog postupka jer je krivični postupak K. 85/05, zbog koga je parnični postupak prekinut , pravnosnažno okončan tako što je podnosilac ustavne žalbe oslobođen optužbe.

Postupak je nastavljen pred prvostepenim sudom i predmet je dobio broj P1. 588/08. Dalje, održano je tri ročišta na kojima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke i saslušanjem svedoka, dok jedno ročište nije održano zbog nedolaska zastupnika tuženog, a jedno iz procesnih razloga.

Tužilac je 14. novembra 2008. godine precizirao tužbeni zahtev u vezi naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa tražeći opredeljene novčane iznose za određene periode .

Presudom Opštinskog suda u Boru P1. 588/08 od 12. januara 2009. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa su poništ ene odluke tuženog broj 118-110/02 od 19. aprila 2002. godine i broj 2268/02 od 10. maja 2002. godine i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je tuženi obavez an da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od 2.166.190,24 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom, dok je deo tužbenog zahtev preko dosuđenog iznosa a do traženih mesečnih iznosa odbij en kao neosnovan ; u stavu trećem izreke obavezan je tužen i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Rešenjem P1. 588/08 od 2. aprila 2009. godine izvršena je tehnička ispravka uvoda navedene presude.

Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 962/09 od 8. jula 2009. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Boru P1. 588/08 od 12. januara 2009. godine sa rešenjem o ispravci P1. 588/09 od 2. aprila 2009. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Zatim je u nastavku postupka pred prvoostepenom sudom predmet dobio broj P1. 707/09, održano je dva ročišta i presudom Opštinskog suda u Boru P1. 707/09 od 22. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa su poništene odluke tužene g broj 118-110/02 od 19. aprila 2002. godine i broj 2268/02 od 10. maja 2002. godine i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada ; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca , pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u periodu od maja 2002. godine zaključno sa 7. oktobrom 2009. godine, isplati iznos od 2.719.966,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok se višak tužbenog zahteva, preko dosuđenog iznosa, a do traženih mesečnih iznosa zarade za navedeni period kao i mesečnih iznosa zarade za period od novembra 2008. godine zaključno sa septembrom 2009. godine sa zakonskom zateznom kamatom odbija kao neosnovan; u stavu trećem izreke obavezuje se tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene presude obe stranke su izjavile žalbu .

Posle podnošenja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta utvrđeno je sledeće:

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 3836/10 od 3. decembra 2010. godine predmet P1. 707/09 je vraćen Osnovnom sudu u Boru radi dopune postupka . Dopunskom presudom Osnovnog suda u Boru P1. 886/10 od 10. januara 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže na isplatu naknade štete tužiocu u pojedinačnim iznosima za određene mesece. Rešenjem Osnovog suda u Boru P1. 886/10 od 10. januara 2011. godine izvršena je ispravka presude P1. 707/09 od 22. oktobra 2009. godine u uvodnom delu. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 694/11 od 10. marta 2011. godine, u stavu prvom izreke , potvrđena je presuda Opštinskog suda u Boru P1. 707/09 od 22. oktobra 2009. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Boru P1. 886/10 od 10. januara 2011. godine, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu preko dosuđenog iznosa a do traženih mesečnih iznosa zarade za period od maja 2002. godine zaključno sa 7. oktobrom 2009. godine, kao i za isplatu mesečnih iznosa zarade za period od novembra 2008. godine zaključno sa septembrom 2009. godine , sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate , a žalba tužioca je odbijena kao neosnovan a; u stavu drugom izreke preinačena je presuda Opštinskog suda u Boru P1. 707/09 od 22. oktobra 2009. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Boru P1. 886/10 od 10. januara 2011. godine, u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke i odbij en je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište odluke tuženog broj 118-110/02 od 19. aprila 2002. godine i broj 2268/02 od 10. maja 2002. godine, da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada, da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u periodu od maja 2002. godine zaključno sa 7. oktobrom 2009. godine, isplati iznos od 2.719.966,06 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom , kao i zahtev da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka ; u stavu trećem izreke potvrđ ena je dopunska presuda Osnovnog suda u Boru P1. 886/10 od 10. januara 2011. godine i žalba tužioca je odbijena kao neosnovana; u stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 560/11 od 12. aprila 2012. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 694/11 od 10. marta 2011. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Članom 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale a članom 36. Ustava utvrđeno je pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220).

Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 215. stav 1. tačka 1); da će se postupak prekinut iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) ovog zakona, nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko četiri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 23. maja 2002. godine pa do okončanja postupka .

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i krivterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u ovom predmetu nisu postupali delotvorno i efikasno da bi se parnični postupak koji ima za predmet radni spor okončao u najkraćem roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepeni sud je posle godinu dana doneo delimičnu presudu, drugostepeni sud je posle pet meseci odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak; zatim je u nastavku postupka prvostepeni sud odlučio posle sedam meseci, da bi drugostepeni sud posle dve godine ponovo ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak; dalje, postupak je bio prekinut tri godine zbog rešavanja p rethodnog pitanja; zatim je u nastavku postupka pred prvostepenim sudom taj sud odlučio posle šest meseci, da bi nakon šest meseci drugostepeni sud ponovo ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, posle mesec dana prvostepeni sud je po nalogu drugostepenog suda dopunio prvostepen i postup ak, drugostepeni sud je posle tri meseca odlučio, a revizijski sud je odlučio posle godinu dana.

Po oceni Ustavnog suda, iako su nadležni sudovi u relativno razumnim vremenskim intervalima odlučivali , višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda je dovelo do pravne nesigurnosti podnosioca ustavne žalbe i posebno doprinelo dužini trajanja postupka.

Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom parničnom postupku postavila relativno složena činjenična i pravna pitanja, koja su zahtevala dugotrajnijiji dokazni postupak u smislu veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke kao i saslušanjem većeg broja svedoka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu koji je imao za predmet radni spor odluči u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo trajanju postupka jer je prisustvovao svim ročištima, postupao je po nalozima suda i pritom nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunato j po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, ne računajući vreme kada je postupak bio prekinut. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, prasku Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje .

8. U vezi sa navodima ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i načela iz člana 22. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe za povredu navedenih ustavnih prava i načela naveo iste razloge kojima je obrazložio istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku. Stoga ne postoje procesne pretpostavk e utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za odlučivanje o povred i navedenih ustavnih prava i načela.

Takođe, imajući u vidu da se član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, a član 13. Evropske konvencije po sadržini odgovara članu 36. stav 2. i č lanu 22. stav 1. Ustava, to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda prava vršio u odnosu na navedene ustavne odredbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u drugom delu tačk e 1. izreke odbacio ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti