Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 14 godina. Sud je naložio nadležnom sudu da hitno okonča postupak i utvrdio pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Ivanovića iz Stragara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Ivanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1730/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P. 1414/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. sproveo u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ivanović iz Stragara je 31. marta 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1730/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da osporeni parnični postupak pred prvostepenim sudom traje već 12 godina, da je tužba podneta još 8. maja 1997. godine i da nadležni sud ne preduzima nikakve aktivnosti da bi se postupak okončao. Podnosilac detaljno navodi činjenično stanje i ističe da postupak neopravdano dugo traje i pored njegovih brojnih urgencija, ističući da mu je neopravdano dugim trajanjem postupka prouzrokovana šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1730/08, a sada Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1414/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu podneo je 8. maja 1997. godine Momir Kalanović iz Stragara protiv podnosioca ustavne žalbe, radi predaje nepokretnosti. Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1649/97 od 18. septembra 1998. godine odbijen je predlog tužioca za proširenje tužbe i na druge tužene kao i predlog tužioca za preinačenje tužbe promenom tužbenog zahteva. Navedeno rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1778/98 od 28. januara 1999. godine, tako da je tužba proširena i na druga lica pored podnosioca ustavne žalbe. 26. novembra 1999. godine tuženi je podneo protivtužbu radi predaje nepokretnosti u državinu a 25. jula 2000. godine predmet je dat u rad drugom postupajućem sudiji. Od septembra 2001. godine do kraja 2002. godine u predmetu je postupao novi sudija. Zatim je ponovo u 2003. godini predmetom bio zadužen drugi sudija.

Pred Opštinskim sudom u Kragujevcu prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano 18. oktobra 1997. godine i do kraja 2001. godine bilo je ukupno zakazano 29 ročišta za glavnu raspravu, od kojih devet ročišta nije održano.

Od 17. januara 2002. godine do kraja te godine bilo je zakazano osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih ni jedno nije održano, i to zbog sprečenosti tužioca ili tuženog, zbog neuredne dostave poziva, zbog bolesti postupajućeg sudije i zbog obustave rada u sudu. Tokom 2003. i 2004. godine devet ročišta je odloženo zbog izvođenja dokaza uviđajem na licu mesta, veštačenja, zbog nalaganja veštaku da obrazloži svoj nalaz, a tri ročišta nije održano bez navođenja razloga.

Od 2005. do 2009. godine bilo je zakazano 27 ročišta za glavnu raspravu, a osam ročišta nije održano bez krivice podnosioca ustavne žalbe. Ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, zbog nedolaska tužioca, kao i zbog nedolaska tuženog koji nije bio uredno pozvan. Ročišta su u velikom broju odlagana zbog izvođenja dokaza veštačenjem, zbog obrazlaganja i preciziranja nalaza veštaka, zbog traženja izveštaja od Službe za katastar nepokretnosti, kao i zbog neuredne dostave poziva. Na ročištu od 22. decembra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je tražio izuzeće postupajućeg sudije u predmetu. Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu VII Su 185/08 od 26. decembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan njegov zahtev za izuzeće postupajućeg sudije.

Na ročištu od 26. marta 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio određivanje drugog stvarno nadležnog suda, obrazlažući svoj zahtev dugim trajanjem postupka. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 301/09 od 30. aprila 2009. godine odbijen je taj predlog podnosioca ustavne žalbe.

Posle podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ročište zakazano za 17. avgust 2009. godine odloženo jer Služba za katastar nepokretnosti zbog godišnjeg odmora nije postupila po zahtevu suda za određivanje veštaka geometra. Veštačenje na licu mesta je zakazano za 20. novembar 2009. godine, a veštak je tek na ročištu 24. septembra 2010. godine dostavio svoj nalaz. Prvo sledeće ročište od 5. aprila 2011. godine je odloženo iz razloga što stranke nisu primile nalaz veštaka. Zatim su stranke dostavile svoje primedbe na nalaz veštaka u pisanoj formi na koje se veštak izjasnio i naredno ročište je zakazano za 28. oktobar 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i odredbama važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje se primenjuju od 23. februara 2005. godine, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen devet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 8. maja 1997. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak do podnošenja ustavne žalbe pred prvostepenim sudom trajao dvanaest godina i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu Ustavni sud je našao da parnični sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se postupak završio u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe do podnošenja ustavne žalbe parnični postupak pred prvostepenim sudom traje dvanaest godina a do odlučivanja o ustavnoj žalbi četrnaest godina.

Po oceni Ustavnog suda kao i po svim kriterijumima i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, četrnaestogodišnje trajanje parničnog postupka pred prvostepenim sudom se smatra nerazumno dugim periodom za koji nema opravdanja.

Takođe, iako je konkretni parnični postupak zahtevao izvođenje velikog broja dokaza, između ostalih i veštačenja od strane veštaka geometra, to ne može biti razlog za nerazumno dugo trajanje parničnog postupka. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugogodišnjem trajanju postupka, jer je aktivno učestvovao u postupku i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja, čak je podneo i zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda zbog dugog trajanja postupka kao i zahtev za izuzeće postupajućeg sudije iz istog razloga.

Takođe, predmet spora je bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe jer se radi o utvrđivanju svojine na nepokretnosti i predaji u posed.

Iz svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Kragujevcu, a sada Osnovni sud u Kragujevcu odgovoran što predmetni parnični postupak neopravdano dugo traje, te da je takvim postupanjem nadležnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kragujevcu vodio pod brojem P. 1730/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P. 1414/10.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je u tački 2. izreke podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

6. Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti