Ustavni sud o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Apelacionog suda u Nišu. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio pravo kada je odbacio tužbu zbog presuđene stvari, iako se radilo o različitim imovinskim udelima na istoj nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4983/2015
19.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . iz Brzog Broda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe re šenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 972/15 od 9. jula 201 5. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž. 9 72/15 od 9. jula 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi tužen e izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u N išu P. 2080/14 od 2. marta 20 15. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz Brzog Broda, preko punomoćnika M. D , advokata iz Niša, izjavila je Ustavnom sudu, 30. jula 201 5. godine, ustavnu žalbu protiv re šenja Apelacionog suda u Nišu Gž. 9 72/15 od 9. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčen ih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da obrazloženje osporenog rešenja n ije zasnovano na utvrđenom činjeničnom stanju i dokazima u spisima predmeta, jer, ističe, da je Apelacioni sud u Nišu samo pročitao list nepokretnosti video bi da su u njemu zasebno upisane , kao dva od više lica, i podnositeljka i njena sada pok. majka , te da se naknada, koju je potraživala od tužene Direkcije za izgradnju Grada Niša i Grada Niša za faktičku eksproprijaciju nepokretnosti , nije odnosila na deo nepokretnosti koji je bio isključivo njen i za koji joj je naknada dosuđena, već za deo nepokretnosti koji je naknadno nasledila od majke kao njen jedini naslednik , zbog čega drugostepeni sud nikako nije smeo da njenu tužbu odbaci.

Podnositeljka od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da su joj povređena navedena ustavna prava, kao i da osporeno rešenje poništi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Osnovni sud u Nišu je doneo prvostepenu presudu P. 10285/13 od 5. septembra 2014. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje S . Đ . iz Brzog Broda, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te obavezao prvotuženu Direkciju za izgradnju Grada Niša i drugotuženi Grad Niš da tužilji na ime faktički zauzetog udela u k atastarskoj parceli broj …, KO Brzi Brod , ukupne površine 7 73 kvm, upisana u list nepokretnosti 1449 , KO Brzi Brod, radi izgradnje ulice R . 7, solidarno isplate iznos od po 4.804,00 dinara po 1 kvm, što za ukupno zauzeti deo od 82 kvm iznosi 393.928,00, te obavezao tužene da tužilji nadoknade troškove postupka u iznosu od 77.357,20 dinara.

Tužilja je u tužbi i tokom postupka navela da je shodno naslednim rešenjima Osnovnog suda u Nišu O. 532/11 od 30. juna 2011. godine i O. 4249/13 od 11. oktobra 2013. godine, oglašena naslednikom iza smrti svoje majke N . J . na celokupnoj imovini, pa i na k .p. …, u Ul. „R . 7“, zemljište pod zgradom – objektom, ukupne površine 773 kvm, po LN 1449, KO Brzi Brod, sa udelom od 82/773. Na osnovu ostavinskih rešenja Osnovnog suda u Nišu O. 4249/13 od 11. oktobra 2013. godine i O. 532/11 od 30. juna 2011. godine, sud je utvrdio da se za naslednika pok. N . J . oglašava njena ćerka S . Đ, na osnovu zakona, a da je predmet zaostavštine, pored ostalih, i 82/773 udela nekretnine k.p. …, upisane u l.n. 1449, KO Brzi Brod. Uvidom u prepis l.n. 1449, KO Brzi Brod. Takođe, sud je utvrdio da je k.p. … potes „R . 7“ - zemljište pod zgradom - ukupne površine 7,73 ara, gradsko građevinsko zemljište, a da N . J . ima pravo korišćenja, državinu sa udelom od 82/773. Dalje, sud je utvrdio da je ulica izgrađena bez odobrenja za gradnju, da je nosilac prava na objektu Pepublika Crbija, a držalac Grad Niš sa udelom 1/1.

Prvotužena je osporila tužbeni zahtev u celosti i istakla da se naknada za zemljište vrši u tačno propisanom upravnom postupku, a da naknadu za takvo zemljište isplaćuje isključivo Grad, te da tuži lja kao tuženog može označiti isključivo Grad , dok je drugotuženi istakao da nije ni investitor niti izvođač radova zbog čega ne može biti pasivno legitimisan. Kada su u pitanju istaknuti prigovori nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženih, prvostepeni sud je našao da su isti neosnovani iz razloga što je Grad Niš ovlašćen da sprovede postupak eksproprijacije, odnosno izuzimanja zemljišta za javne potrebe i izgradnju ulica, trotoara, u propisanoj proceduri, što u konkretnom slučaju nije učinio, a vlasnik je ulice, odnosno zemljišta na kome je ulica izgrađena, pa je iz tih razloga pasivno legitimisan za naknadu štete za faktički izuzeto zemljište koje je pripadalo tužilji, kao i da je Direkcija za izgradnju Grada Niša javno preduzeće koje je osnovao Grad Niš i koje je učestvovalo u izgradnji ulice posredno i neposredno, čime je faktički zauzelo parcelu tužilje, iako prethodno nije pokretalo inicijativu za sprovođenje postupka izuzimanja navedene katastarske parcele u saradnji sa Gradom, pa je iz tih razloga i Direkcija odgovorna za štetu koju tužilja trpi u visini naknade za zemljište koje joj je faktički izuzeto za izgradnju ulice.

Imajući u vidu da je kao nesporno utvrđeno da je tužilja korisnik udela od 82/773 parcele k.p. …, KO Brzi Brod , upisane u l .n. 1449 , KO Brzi Brod, na kojoj je izgrađena ulica, a nije sproveden postupak izuzimanja za izgradnju ulice, prvostepeni sud je našao da se radi o šteti koju je tužilja pretrpela zbog faktičke eksproprijacije izuzimanja od strane tuženih u visini naknade koju bi ostvarila da je sproveden postupak izuzimanja u skladu sa zakonom, te da su tuženi odgovorni po principu objektivne odgovornosti zbog propusta koji su učinjeni u vezi sa vršenjem njihovih funkcija.

Apelacioni sud u Nišu je doneo osporeno drugostepeno rešenje Gž. 972/15 od 9. jula 2015. godine, kojim je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužilje.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka, jer je prvostepeni sud, donoseći istu odlučio o zahtevu o kojem je ranije pravnosnažno presuđeno. Ovo stoga što je uvidom u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Nišu P. 10258/13 od 5. septembra 2014. godine, koja je potvđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 276/15 od 4. juna 2015. godine (a koje odluke su pribavljene u žalbenom postupku), Apelacioni sud utvrdio da je već odlučivano o potpuno identičnom tužbenom zahtevu tužilje, podnetom protiv istih tuženih, za isplatu po osnovu faktičkog zauzeća nepokretnosti, koja je predmet i konkretnog tužbenog zahteva i tužilji utvrđena identična naknada zauzetog zemljišta za njen udeo u svojini. Kako je u postupku pred prvostepenim sudom učinjena navedena procesna povreda, a na šta se ukazuje tek u žalbi tužene, drugostepeni sud je ukinuo pobijanu presudu i odbacio tužbu.

3.2. Osnovni sud u Nišu je doneo prvostepenu presudu P. 10285/13 od 5. septembra 2014. godine, kojom je obavezo tužen u Direkcij u za izgradnju Grada Niša i drugotuženi Grad Niš da tužilji Stanislavi Đorđević na ime faktički zauzetog udela u k .p. …, KO Brzi Brod, za ukupno zauzeti deo od 81 m2 solidarno isplate iznos od 389.124,00 dinara, kao i iznos od 95.322,00 dinara na ime troškova postupka.

Tužilja je u tužbi navela da je po l.n. 1449 , KO Brzi Brod , vlasnik k .p. … u Ul. „R . 7“ – zemljište pod zgradom, ukupne površine 773 m2 , i to sa udelom od 81/773, da je na ovoj k .p. izgrađena ulica i tužiljin deo je u potpunosti zauzet izgradnjom te ulice , a da pre izvođenja radova nije sproveden upravni postupak, niti je doneto rešenje o izuzimanju, da su radovi izvođeni bez njene saglasnosti, a naknada za faktički zauzeti deo nikada nije određena. Tuženi su u odgovoru na tužbu istakli prigovore nedostatka pasivne legitimacije

Uvidom u prepis l.n. 1449 , KO Brzi Brod , od 30. jula 2013. godine, može se utvrditi da je k .p. … upisana kao državna svojina na P epubliku Srbiju, te da je na istoj parceli upisano zemljište pod zgradom, u ukupnoj površini od 7 ari i 73m2, kao i da je tužilja upisana kao nosilac prava korišćenja sa udelom od 81/773, zajedno sa ostalim korisnicima i držaocima, a takođe je upisana i ulica „R. 7 “ kao objekt bez odobrenja za gradnju, čiji je držalac Grad Niš.

Kako se iz napred navedenih pismenih dokaza nesumnjivo može utvrditi da je izgrađena ulica, da je tužilja nosilac prava korišćenja, zajedno sa ostalim sukorisnicima i sudržaocima, te da je nesporno da prethodno nije doneta odluka o izuzimanju, to je faktički došlo do oduzimanja parcele tužilji, koja je gradnjom ulice faktički onemogućena da koristi predmetnu parcelu. Povraćaj parcele se ne može izvršiti, jer se radi o ulici kao javnom zemljištu i dobru u opštoj upotrebi i tužilja predmetnu parcelu ne može da koristi u sopstvene svrhe, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o zauzeću zemljišta koje se upodobljava oduzimanju istog jer je fizički i faktički zauzeto ulicom, te trajno oduzeto od tužilje. Kako je predmetna parcela tužilje faktički eksproprisana radi gradnje ulice, a prethodno nije postignug sporazum o naknadi, niti je naknada tuži lji isplaćena, to joj osnovano pripada naknada štete.

U vezi izjavljenog prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani drugotuženog , sud nalazi da je neosnovan, jer je grad na čijoj se teritoriji u javnom interesu oduzima zemljište bio dužan da pokrene upravni postupak u kome će se odrediti pravična novčana naknada, u visini tržišne cene izuzetog zemljišta, što nije učinio, zbog čega i duguje tuži lji naknadu za oduzeto zemljište. Tuženi Grad Niš se ne može osloboditi odgovornosti plaćanja ove naknade jer je ulica izgrađena i time zauzeta parce la tužilje, naknada tužilji nije isplaćena, zbog čega je u pravnom odnosu sa tužiljom i pasivno je legitimisan u ovom sporu. Kako na strani Grada Niša postoji propust do koga je došlo na taj način što je izvršena izgradnja objekta od javnog interesa na zemljištu koje nije formalno eksproprisano, to se kroz institut faktičke esproprijacije štite vlasnici i korisnica zemljišta.

Što se tiče prigovora nedostatka pasivne lepltimacije u odnosu na prvotuženog, sud nalazi da je isti neosnovan, i to iz razloga što je prvotuženi osnovan Odlukom o osnivanju javnog preduzeća Direkcija za izgradnju Grada Niša, koju je doneo Grad Niš i kojom je određeno da u delatnost prvotuženog spada i izgradnja ulica, te u tom smislu s obzirom na to da je gradnju ulice morao da vrši prvotuženi, koji je i osnovan radi obavljanja te delatnosti, a izvršio je faktičku radnju asfaltiranja kojom je tužilja onemogućena da koristi svoju parcelu, isti odgovara tužilji za štetu koja se ogleda u umanjenju njene imovine do koje je došlo radnjom prvotuženog. Kako postoji odgovornost oba tužena za štetu koju tužilja trpi gradnjom ulice, to se pravilno traži solidarno ob avezivanje tuženih.

Apelacioni sud u Nišu je doneo drugostepenu presudu Gž. 276/15 od 4. juna 2015. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu drugotuženog i potvrdio navedenu prvostepenu presudu u odnosu na tuženi Grad Niš.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je da u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave (član 372. stav 1.).

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, 46/95, 101/03 i 6/15), propisano je: da se nasleđuje zaostavština koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti (član 1. st. 1. i 2.); da na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci, a nasleđuje se po naslednim redovima (član 8. st. 1. i 2.); da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug (član 9. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise.

Međutim, Ustavni sud se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja na formalnom ispitivanju da li su te garancije poštovane, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene, već su nastale kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, a polazeći od člana 18. stav 3. Ustava. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43.). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van de Hurk protiv Holandije, odluka od 19. aprila 1994. godine, § 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenih sudova. Međutim, do povrede prava na pravično suđenje može doći ako sudovi ne utvrde i ne obrazlože ključne argumente za donošenje presude. Takođe, povreda prava na pravično suđenje postoji i ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (videti npr. presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Hadjianastassiou protiv Grčke, odluka od 16. decembra 1992. godine, § 33.).

U konkretnom slučaju, Apelacioni sud u Nišu je osporen im rešenjem ukinuo prvostepenu presudu kojom je podnositeljkin tužbeni zahtev usvojen, te je odbacio njenu tužbu navodeći da je prvostepeni sud odlučivao o zahtevu o kojem je ranije već pravnosnažno odlučeno (presudom Osnovnog suda u Nišu P. 10258/13 od 5. septembra 2014. godine , koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 276/15 od 4. juna 2015. godine) , tako što je podnositeljki dosuđena naknada na ime faktički oduzetog zemljišta na k.p. …, udela 81/773, upisane u l.n. 1449, KO Brzi Brod.

Prema oceni Ustavnog suda, osporeno drugostepeno rešenje nije obrazložen o na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Ovo stoga što su u toku postupka koji je prethodio ustavnosudskom, utvrđene bitne činjenice koje nisu bile predmet ocene pred Apelacionim sudom u Nišu . Posebno, sa jedne strane, činjenica da je predmet postupka u kojem je doneto osporeno rešenje bio udeo od 82/773 dela k.p. …, upisane u l.n. 1449 KO Brzi Brod , koji je podnositeljka nasledila od svoje majke, kao njen jedini naslednik (naslednim rešenjima od 30. juna 2011. i 11. oktobra 2013. godine), a da je , sa druge strane, predmet parničnog postupka na koji upućuje drugostepeni sud kao postupak u kojem je već odlučeno o istom, zapravo bi lo određivanje naknad e za faktički oduzeto zemljište na k.p. …, udela od 81/773, upisane u l.n. 1449, KO Brzi Brod , čiji je podnositeljka vlasnik po nekom drugom osnovu , a ne po osnovu nasleđivanja od majke.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je drugostepeni sud, u konkretnom slučaju , ocenio da se radi o res iudicata, jer je prvostepeni sud odlučivao o zahtevu o kojem je ranije već pravnosnažno odlučeno, Ustavni sud nalazi da u osporenom rešenju nisu u dovoljnoj meri obrazloženi argumenti koji su bili ključni za donošenje odluke o odbacivanju tužbe podnositeljke, što je posledično dovelo do proizvoljne primene merodavnog procesnog i materijalnog prava , te da stoga osporeno rešenje ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene praksom ovog a suda i Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15- dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, u tački 2. izreke poništio osporeno re šenje Apelacionog suda u Nišu Gž. 9 72/15 od 9. jula 201 5. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi tužen e izjavljenoj protiv presude O snovnog suda u Nišu P. 2080/14 od 2. marta 20 15. godine.

Polazeći od toga da podnositeljka navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, to Sud te navod e nije posebno razmatrao .

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti