Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Iako je reč o porodičnom sporu, okolnosti (uređenje odnosa bake i unuka) ne zahtevaju hitnost kao u sporovima roditelja i dece.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4992/2011
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Okolišan iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Okolišan izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P2. 1019/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Okolišan iz Zrenjanina, izjavila je 19. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1019/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u osporenom parničnom postupku, nakon donošenja drugostepenog rešenja kojim je presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, „rasprava zakazana za 15. oktobar 2010. godine, a nakon toga tek za 9. mart 2011. godine, zatim za 4. maj 2011. godine, pa je zatim sledeće zakazano za 5. oktobar 2011. godine, a nakon toga za 6. decembar 2011. godine“; da je osporeni postupak „očigledan primer nerazumnog postupanja parničnog suda“; da je propisana hitnost u postupanju prilikom rešavanja porodičnih sporova.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kad je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza priloženih uz nju, utvrdio sledeće činjenično stanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je majka pokojnog Z.R, koji je preminuo 12. juna 2009. godine. Pokojni sin podnositeljke je otac maloletnog M.R, rođenog 6. avgusta 2009. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je 21. oktobra 2009. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu podnela tužbu protiv A.R, supruge svog pokojnog sina, a majke maloletnog M.R, radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa sa maloletnim unukom M.R. Rešenjem P2. 54/10 od 29. januara 2010. godine, Osnovni sud u Zrenjaninu oglasio se mesno nenadležnim za postupanje po toj tužbi, pa je po nastupanju pravnosnažnosti navedenog rešenja spise predmeta dostavio mesno nadležnom Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Postupak po predmetnoj tužbi nastavljen je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P2. 1019/10. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2. 1019/10 od 15. oktobra 2010. godine uređen je način održavanja ličnih odnosa tužilje i njenog maloletnog unuka M.R. Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž2. 696/10 od 4. decembra 2010. godine, donetim u postupku po žalbi tužilje izjavljene protiv navedene presude, tu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Od donošenja navedenog drugostepenog rešenja, u ovom parničnom postupku održano je četiri ročišta za glavnu raspravu, a sledeće je zakazano za 6. decembar 2011. godine.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe podnela krivičnu prijavu protiv A.R, a u vezi okolnosti nastupanja smrti Z.R.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Odredbom člana 65. stav 1. Ustava utvrđeno je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu.

Odredbama člana 66. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, kao i da se majci pruža posebna zaštita pre i posle porođaja.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta utvrđeno je da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je: da dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih (član 60. stav 1.); da dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i sa drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost (član 61. stav 5.); da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67.); da jedan rodtelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti (član 77. stav 1.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, i da će se taj postupak po pravilu sprovesti na najviše dva ročišta (član 204. st. 1. i 3.); da tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti dete, roditelj deteta, javni tužilac i organ starateljstva, i da se ova tužba može podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata tim zakonom, a nisu zaštićena nekim drugim postupkom (član 263. st. 1. i 2.); da je u sporu za zaštitu prava deteta sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.); da je postupak za zaštitu prava deteta naročito hitan, i da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sud (član 269. stav 1.).

5. Ustavna žalba, po oceni Ustavnog suda, ne sadrži ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud smatra da, iako je reč o parničnom postupku koji se vodi radi zaštite prava deteta, okolnosti slučaja nisu takve da zahtevaju hitnost kakva se najčešće traži u rešavanju ovakvih sporova.

Pre svega, osporeni parnični postupak se ne vodi radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa roditelja i deteta, već radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa drugog srodnika i deteta.

Ustavni sud konstatuje da je zaštita interesa deteta glavni razlog zbog koga je zakonom utvrđeno načelo hitnosti u rešavanju porodičnih sporova. Međutim, interes deteta - maloletnog M.R, u konkretnom slučaju, nije zahtevao striktno pridržavanje instruktivnih rokova iz čl. 204. i 269. Porodičnog zakona. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu protiv majke svog unuka – maloletnog M.R. svega dva meseca i petnaest dana nakon što se on rodio, kada je u interesu deteta prvenstveno održavanje ličnih odnosa sa roditeljima.

Povreda zakonom propisanih instruktivnih rokova, učinjena od strane parničnog suda, može da dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, ova okolnost sama po sebi ne znači da je do povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava došlo. Ustavna žalba, pored tvrdnje da sud ročišta nije zakazivao u rokovima propisanim Porodičnim zakonom i da je održao više od dva ročišta, na koliko se prema odredbi stava 3. člana 204. po pravilu sprovodi postupak u vezi sa porodičnim odnosima, ne sadrži druge navode koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku. U slučaju kada trajanje parničnog postupka nije tako dugo da samo po sebi predstavlja povredu ovog ustavnog prava, ustavna žalba mora sadržati konkretne i činjenično utemeljene razloge koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a koji ukazuju na povredu prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Opštinski sud u Zrenjaninu, kome je tužba podneta, a ni Osnovni sud u Novom Sadu, kome je kao mesno nadležnom ustpuljen predmet, nisu odgovorni za trajanje postupka od podnošenja tužbe do ustupanja predmeta mesno nadležnom sudu. Ustavni sud smatra da ne može postojati odgovornost sudova za duže trajanje postupka prouzrokovano time što je podnositeljka ustavne žalbe tužbu podnela nenadležnom sudu.

Činjenice da je osporeni parnični postupak započet 21. oktobra 2009. godine (i to tužbom podnetom nenadležnom sudu), da je prvostepena presuda doneta, ali da je ukinuta rešenjem suda drugog stepena, te da parnični postupak još uvek nije okončan, same po sebi nisu dovoljan osnov za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku, iako je reč o parnici u vezi sa porodičnim odnosima.

Kako podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

6. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti