Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za usklađivanje penzije. Postupak je trajao četiri godine i sedam meseci, što, s obzirom na dva upravna spora, nije ocenjeno kao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už - 4994/2020

________ 2022. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. P . iz Užica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba T. P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Užice u predmetu D broj 99525 , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. P . iz Užica je , 2. juna 20 20. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za pe nzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Uži ce u predmetu broj D broj 99525, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 7114/18 od 7. februara 2020 . godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, po dnosilac ustavne žalbe je naveo da smatra da postupak za ostvarivanje prava na vanredno usklađivanje penzije traje deset godina , računajući od podnošenja „prvog zahteva“ od 10. maja 2010. godine, osam godina od podnošenja „drugog zahteva“ od 10. septembra 2012. godine, a najmanje pet godina od podnošenja „trećeg zahteva“ od 23. jula 2015. godine.

Podnosilac je, takođe, ukazao na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda broj 18-D 99525 i spise predmeta Upravnog suda U. 7114/18, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak po zahtevu podnosioca za vanredno usklađivanje penzije u visini od 11,06 %, počev od 1. januara 2008. godine, koji je podnet 10. maja 2010. godine:

Podnosilac je naveo da je Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika navedeni zahtev primio 13. maja 2010. godine (povratnica AR 7347358), o kojem nikada nije odlučeno.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak po zahtevu podnosioca za vanredno usklađivanje penzije u visini od 11,06 %, počev od 1. januara 2008. godine, koji je podnet 10. septembra 2012. godine:

Rešenjem Republičkog fond a za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Užice broj 181.1.5-16/2012 od 2. oktobra 2012. godine odbijen je kao neosnovan navedeni zahtev podnosioca. U ustavnoj žalbi nije navedeno da li je protiv navedenog rešenja podnosilac izjavio žalbu.

3.3. Činjenice koje se odnose na postupak po podnesku podnosioca od 23. jula 2015. godine, o kome je odlučivano kao o novom zahtevu za vanredno usklađivanje penzije:

Podnosilac je 2. oktobra 2015. godine, podneo žalbu zbog nedonošenja rešenja po njegovom zahtevu od 23. jula 2015. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Užice ( u daljem tekstu: prvostepeni organ ) je rešenjem broj 182.1.5-8/2015 od 19. septembra 2015. godine odbio navedeni zahtev podnosioca.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija fonda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 01-02/182.6.4 13534/1 5 od 24. februara 2016. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Podnosilac je 31. oktobra 2016. godine, zbog nepostupanja prvostepenog organa po rešenju drugostepenog organa od 24. februara 2016. godine, podneo žalbu zbog „ćutanja administracije“, a 19. januara 2017. godine i naknadni zahtev.

Podnosilac je 1. februara 2017. godine podneo tužbu Upravnom sudu „zbog dvostrukog ćutanja uprave “.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1467/17 od 31. maja 2017. godine uvažena je tužba podnosioca i naloženo drugostepenom organu da donese rešenje po žalbi podnosioca od 31. oktobra 2016. godine.

Zbog nepostupanja drugostepenog organa u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu, podnosilac je 17. avgusta 2017. godine , podneo drugostepenom organu žalbu zbog nedonošenja rešenja.

Podnosilac je 19. septembra 2017. godine Upravnom sudu podneo zahtev za izvršenje presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu od 31. maja 2017. godine

Postupajući po presudi Upravnog suda od 31. maja 2017. godine, drugostepeni organ je doneo rešenje 01-02/182.6.4 13534/15 od 5. septembra 2017. godine, kojim je žalba uvažena i naloženo prvostepenom organu da odluči o zahtevu podnosioca od 23. jula 2015. godine.

Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu Ui. 428/17 od 2. februara 2018. godine odbijen je zahtev podnosioca za izvršenje presude Upravnog suda U. 1467/17 od 31. maja 2017. godine .

Rešenjem prvostepenog organa broj 182.6.3-00014/17 od 4. decembra 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe, korisniku prava na invalidsku penziju, usklađena je penzija počev od 1. januara 2008. godine, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 1836/18 od 27. februara 2018. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja, a osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujev cu U. 7114/18 od 7. februara 2020. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno trajanje upravnog postupka koji je pokrenut zahtevom podnosioca podnetim 10. maja 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe propustio da izjavi žalbu zbog nedonošenja rešenja o njegovom zahtevu, a potom i urgenciju, ukoliko ni drugostepeni organ ne odluči u roku o žalbi. Konačno, nakon isteka zakonskog roka za donošenje rešenja o žalbi podnetoj zbog „ćutanja aministracije, podnosilac je mogao da pokrene upravni spor zbog „dvostrukog ćutanja uprave“.

Imajući u vidu da podnosilac nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“ kako bi doprineo da se postupak koji se vodi po njegovom zahtevu podnetom 2010 . godine, okonča u razumnom roku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, kao nedopuštenu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno trajanje upravnog postupka koji je pokrenut zahtevom podnosioca podnetim 10. septembra 2012. godine, a koji je okončan istekom roka za podnošenje žalbe protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Užice broj 182.1.5-16/2012 od 2. oktobra 2012. godine, što je svakako bilo 2012. godine, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 2. juna 2020. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te ju je u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, rešavajući takođe kao u drugom delu izreke.

7. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Užice u predmetu broj D 99525 , Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak pokrenut povodom zahteva podnosioca od 23. jula 2015. godine i da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 7114/18 od 7. februara 2020. godine , što znači da period merodavan za ocenu o povredi prava iznosi četiri godine i skoro sedam meseci.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku, jer je predmet postupka bio usklađivanje penzije podnosioca.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da su u periodu od četiri godine i sedam meseci u predmetnom postupku donet a dva rešenja prvostepenog organa uprave, dva rešenja drugostepenog organa i da su vođena dva upravna spora. Ustavni sud konstatuje da su organi uprave uglavnom postupali u zakonom propisanim rokovima. Takođe, Sud ukazuje i da je Upravni sud o tužbama odlučio u rokovima koji se mogu smatrati razumnim za odlučivanje. Naime, Upravni sud je o tužbi podnetoj 1. februara 2017. godine odlučio 31. maja 2017. godine, dakle u roku od četiri meseca, dok je o tužbi podnetoj 24. aprila 2018. godine odlučio presudom od 7. februara 2020. godine, odnosno u roku kraćem od dve godine.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, imajući u vidu specifičnost upravnog postupka čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku, našao da je podnosilac koristio pravna sredstva za ubrzanje postupka, uglavnom kada su se za to stekli uslovi.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak okončan u granicama razumnog trajanja, zbog čega podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je u tom delu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 7114/18 od 7. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, u kojoj podnosilac uglavnom ponavlja razloge već iznete u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom upravnosudskom postupku.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Za tačnost otpravka:

RK