Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku jer sud skoro 15 godina nije preduzeo nijednu radnju u parničnom postupku zbog izgubljenih spisa. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak i podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5000/2011
05.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 21400/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5574/96).

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada , je podnela 20. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Čedomira R. Nikolića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu „u predmetu P. 5574/96“.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da predmetni parnični postupak traje od 11. septembra 1996. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan i da su sudovi svojim postupanjem uslovili da podnosilac dugo bude u neizvesnom očekivanju okončanja parnice, te da nad njim sigurno ne bi bio otvoren stečajni postupak. Dalje je istakao da predmet nije bio pravno složen, a čak i da jeste, takva činjenica ne bi mogla opravdati odugovlačenje postupka. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu „u predmetu P. 5574/96“ povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 21400/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Naredbom v.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu Su. VIII-48-184/13 od 12. aprila 2013. godine je naloženo parničnoj pisarnici da predmet P. 5574/96, koji se vodio kod Opštinskog suda u Novom Sadu, dodeli u rad sudiji parničnog odeljenja istog suda prema redosledu prijema predmeta koji ne spadaju u redovan priliv. Iz obrazloženja navedene naredbe proizlazi: da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe , u podnesku od 18. marta 2013. godine naveo da je više puta od 2002. godine zahtevao zakazivanje ročišta, ali da se sud nije oglasio na te zahteve; da je podneskom od 25. februara 2011. godine predložio donošenje rešenja o prekidu postupka zbog otvaranja stečajnog postupka, što sud nije učinio; da je podneskom od 20. juna 2011. godine obavestio sud da je stečajni upravnik preuzeo postupak, nakon čega je sud morao da donese rešenje o nastavku postupka i da odluči o stvarnoj nenadležnosti, što takođe nije učinio; da je potom podneskom od 25. jula 2012. godine zahtevao da sud postupi o Zakonu o stečaju i Zakonu o parničnom postupku; da je proverom kroz upisnik Opštinskog suda u Novom Sadu, utvrđeno da je predmet P. 5574/96 pokrenut tužbom 24. septembra 1996. godine; da je 27. februara 1998. godine određen prekid postupka i da je spis predmeta arhiviran 20. jula 1998. godine i da se po izveštaju arhivara i upravitelja pisarnice spisi naznačenog predmeta ne mogu pronaći.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu 21400/10 od 20. maja 2013. godine je pokrenut postupak obnavljanja spisa P. 21400/10 (stari broj P. 5574/96) koji se vodio kod Opštinskog suda u Novom Sadu po pravilima vanparničnog postupka , shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava, pa su istim rešenjem obaveštene stranke o nestanku spisa i ujedno su pozvane da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika i odluka i drugih pismena kojima raspolažu, a ročište radi rekonstrukcije i obnavljanja spisa je zakazano za 23. septembar 2013. godine.

Postupajući po nalogu suda, tužilac je 7. juna 2013. godine dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu dokumentaciju - pismena koja je posedovao, a bitna su za obnovu spisa predmeta. Iz dostavljene tužiočeve dokumentacije proizilazi:

- da je tužilac 11. septembra 1996 . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv petoro tuženih, radi isplate duga u iznosu od 5.639,63 dinara;

- da je 3. aprila 1997. godine održano ročište za glavnu raspravu;

- da je podneskom od 12. novembra 1998. godine tužilac povukao tužbu u odnosu na tužene drugog, trećeg, četvrtog i petog reda;

- da je podnescima od 26. januara 2004. i 13. decembra 2006. godine predlagao da sud zakaže ročište za glavnu raspravu, na kome bi se izveli predloženi dokazi;

- da je podneskom od 25. februara 2011. godine tužilac obavestio sud o poslovnom imenu tužioca i predložio je donošenje rešenja o prekidu postupka;

- da je podneskom od 13. juna 2011. godine obavestio sud da je stečajni upravnik preuzeo postupak;

- da je podneskom od 3. oktobra 2011. godine tužilac predložio donošenje rešenja o stvarnoj nenadležnosti;

- da je podneskom od 27. decembra 2011. godine obavestio sud o novoj adresi i poslovnom imenu tužioca, a podneskom od 24. jula 2012. godine je zatražio od suda da postupi po Zakonu o stečaju i Zakonu o parničnom postupku.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je postojanje povrede prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Odredbom člana 117. stav 3. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06) koji se ranije primenjivao, takođe je bilo propisano da kada su u pitanju uništeni predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.

Sudskim poslovnikom („ Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12 i 89/13) je propisano: da ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje, da se obnavljanje spisa sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes, kao i da rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke ( član 131. st. 1. do 4.) ; da u postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik veća, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godišnjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okončan - predsednik veća, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik; da se obnavljaju samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak; da se predmet obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka i da se stranke obaveštavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu ( član 132.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period od 11. septembra 1996 . godine, kada je tužba podneta Opštinskom sudu, pa do danas.

Ustavni sud ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe. Ocena uticaja svakog od ovih činilaca na vremensko trajanje konkretnog parničnog postupka određuje da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Međutim, kako u konkretnom slučaju, sudovi četrnaest godina i osam meseci od dana arhiviranja predmeta do obraćanja tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, nisu preduzeli nijednu procesnu radnju u predmetnom parničnom postupku, zbog toga što su spisi predmeta bili izgubljeni, Ustavni sud smatra da je sama ta okolnost dovoljna da se utvrdi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku , bez ispitivanja preostalih kriterijuma koji se cene prilikom razmatranja da li je došlo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Pored toga, Ustavni sud naglašava da činjenica što su spisi parničnog predmeta bili izgubljeni, ne može biti opravdani razlog za nepostupanje nadležnih sudova. Ovo stoga, što je navedenim odredbama kako ranije važećeg, tako i sada važećeg Sudskog poslovnika, koji su se primenjivali od 2003. godine, pa do danas, bila propisana obaveza suda da, u predmetima u kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje spisa pokrene rešenjem po službenoj dužnosti.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 21400/10, okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nepostupanja sudova povodom obaveze da se izvrši obnavljanje nestalog spisa predmeta. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti