Odbačaj ustavne žalbe jer osporeni akti nisu pojedinačni pravni akti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv dva obaveštenja Ministarstva unutrašnjih poslova. Sud je zaključio da osporeni akti, po svojoj pravnoj prirodi, ne predstavljaju pojedinačne akte kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5002/2010
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Čelika iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Petra Čelika izjavljena protiv akta Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektor unutrašnje kontrole policije 05/2 br. 5240/10-2 od 29. oktobra 2010. godine i akta Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Novom Sadu 0302 E-2100 od 10. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Čelik iz Novog Sada je 1. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akta Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektor unutrašnje kontrole policije 05/2 br. 5240/10-2 od 29. oktobra 2010. godine i akta Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Novom Sadu 0302 E-2100 od 10. novembra 2010. godine zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na slobodu kretanja iz člana 39. Ustava, prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. Ustava, prava i dužnosti roditelja iz člana 65. Ustava, nadležnosti Republike Srbije iz člana 97. Ustava i hijerarhije domaćih i međunarodnoh opštih akata iz člana 194. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim aktom Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektor unutrašnje kontrole policije 05/2 br. 5240/10-2 od 29. oktobra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da su informacije o načinu rada i postupanja, odnosno preduzimanja službenih mera i radnji od strane policijskih službenika prilikom vršenja službene dužnosti, sadržane u odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnom zakoniku Republike Srbije; da je aktom Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Novom Sadu 0302 E-2100 od 10. novembra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da su policijski službenici nakon primljene dojave 21. juna 2008. godine da je došlo do požara na putničkom vozilu, izvršili uviđaj, sačinili fotodokumentaciju i zapisnik o izvršenom uviđaju.

4. Akt Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektor unutrašnje kontrole policije 05/2 br. 5240/10-2 od 29. oktobra 2010. godine i akt Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Novom Sadu 0302 E-2100 od 10. novembra 2010. godine, koji se osporavaju ustavnom žalbom, po oceni Ustavnog suda, prema svojoj pravnoj prirodi ne predstavljaju pojedinačne akte kojima je neposredno odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Kako podnosilac osporava akte koji u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ne mogu biti predmet ustavne žalbe, Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačaj ustavne žalbe jer osporeni akti nisu pojedinačni pravni akti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti