Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je žalba u delu o troškovima odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsedni k Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petr ov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz Kruševca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2 020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 12/07, kasnije pred Osnovnim sudom u Paraćinu u predmetu P. 444/13 (prethodno P. 290/10) povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Kruševca je, 12. juna 2017. godine, preko punomoćnika V. P , advokata iz Ćuprije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž. 813/16 od 28. marta 2017. godine, u stavu drugom izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku u kome je doneta osporena presuda.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenom presudom Viši sud u Jagodini odlučio o troškovima postupka u suprotnosti sa članom 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer su tužilje u potpunosti izgubile spor , a sud je odlučio da svaka stranka snovi svoje troškove, čime je povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje; da je sud povredio i pravo podnositeljke na jednaku zaštitu prava jer su sudovi u Republici Srbiji u velikom broju slučajeva u kojima jedna stranka u celini izgubi parnicu odluku o parničnim troškovima donosili primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u prilog koje tvrdnje se dostavlja presuda Osnovnog suda u Jagodini P. 1495/16 od 9. januara 2017. godine; da je postupak u kome je doneta osporena presuda trajao duže od deset godina, iako se radilo o jednostavnom sporu male vrednosti, čime je povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenim delom presude Višeg suda u Jagodini povređena prava podnositeljke na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, da poništi presudu Višeg suda u Jagodini u osporenom delu i odredi da navedeni sud ponovo odluči o naknadi parničnih troškova, da utvrdi da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu u predmetu P. 444/13 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku i da joj zbog povrede ustavnih prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava dosudi naknadu materijalne štete u iznosu od 292.500,00 dinara , koliko iznose troškovi parničnog postupka podnositeljke , i naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priložen u uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu P. 444/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

M. S, I . P . i M . K, sve iz Paraćina, su 29. decembra 2016. godine Opštinskom sudu u Paraćinu podnele tužbu protiv prvotužene Agencije … iz Paraćina, vlasnika M. M . iz Paraćina i drugotuženog K. iz Paraćina, vlasnika S . P . iz Paraćina, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi neosnovanog obogaćenja.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 14. aprila 2011. godine, prvostepeni sud je zakazao 31 ročište , od kojih nije održano dvadeset . 15 ročišta nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki ili sprečenosti postupajućeg sudije, a šest ročišta iz razlo ga na strani parničnih stranaka, i to: ročište 6. novembra 2007. godine zbog toga što tuženi, uredno pozvani radi saslušanja kao parničnih stranaka, nisu pristupili, jedno ročišt e nije održano na molbu punomoćnika tužilja, jedno zbog sprečenosti punomoćnika prvotužene i dva iz razloga na strani podnositeljke ustavne žalbe ( jedno na molbu punomoćnika podnositeljke i jedno zbog podnošenja predloga za izuzeće postupajućeg sudije koji je zatim povučen) .

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je izveo dokaze uvidom u obimnu dokumentaciju koju su dostavile stranke i koju je sam pribavio, saslušanjem parničnih stranaka, uvidom u spise predmeta Kt. 399/06 i K. 532706 i saslušanjem sedam svedoka.

Osnovni sud u Paraćinu je 14. aprila 2011. godine doneo prvu presudu u ovom sporu P. 290/ 10, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilja i obavezao drugotuženog K .“ iz Paraćina da tužiljama na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom kao u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev tužilja prema prvotuženoj Agenciji … iz Paraćina kao neosnovan, odbio kompenzacione prigovore K . prema tužiljama, obavezao drugotuženu da tužiljama solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 187.742,00 dinara i obavezao tužilje da prvotuženoj naknade solidarno troškove parničnog postupka u iznosu od 86.250,00 dinara.

Tužilje su 23. juna 2011. godine podnele predlog za dopunu presude, kao i žalbu protiv navedene prvostepene presude. Drugotuženi je žalbu protiv prvostepene presude izjavio 11. jula 2011. godine.

Viši sud u Jagodini je, rešenjem Gž. 1275/11 od 10. maja 2012. godine , vratio Osnovnom sudu u Paraćinu spise predmeta radi donošenja odluke po predlogu tužilaca za donošenje dopunske presude.

Osnovni sud u Paraćinu je 6. jula 2012. godine doneo dopunsku presudu P. 290/10, protiv koje je drugotuženi izjavio žalbu 19. jula 2012. godine, a tužilje 6. septembra 2012. godine.

Viši sud u Jagodini je, rešenjem Gž. 867/12 od 28. februara 2012. godine , ukinuo presudu Osnovnog suda u Paraćinu P. 290/10 od 14. aprila 2011. godine i dopunsku presudu P. 290/10 od 6. jula 2012. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu n a ponovni postupak i odlučivanje, jer je našao da pobijana presuda ne sadrži dovoljno razloga o odlučnim činjenicama, pa se ne može sa sigurnošću ispitati.

Novi prvostepeni postupak pred Osnovnim sudom u Paraćinu je započet na ročištu 23. maja 2013. godine, na kome je utvrđen vremenski okvir za odlučivanje od godinu dana. Do donošenja nove prvostepene presude 2. aprila 2014. godine, zakazano je još osam ročišt a, od kojih nisu održana četiri – dva iz razloga na strani suda i dva iz razloga na strani parničnih stranaka (jedno jer je punomoćnik tužilaca izjavio da će naknadno precizirati tužbeni zahtev s obzirom na saznanje o bri sanju tuženih iz registra Agencije za privredne registre, a jedno na saglasan predlog punomoćnika stranaka).

Prvostepeni sud je, nakon više neuspelih pokušaja da podnositeljki uruči poziv za saslušanje stranke i obaveštenje na poznatoj adresi u Paraćinu, 30. oktobra 2013. godine zatražio dostavljanje pismena putem Policijske stanice Paraćin, a punomoćnik podnositeljke je na zakazanom, a neodržanom ročištu 15. novembra 2013. godine, obavestio sud da se podnositeljka nalazi na adresi u Kruševcu.

Nakon saznanja punomoćnika tužilja o prestanku postojanja tuženih, tužilje su podneskom od 28. januara 2014. godine kao tužene označile M. M . i S . P , obe iz Paraćina, s obzirom na to da su tuženi Agencija … iz Paraćina i K . iz Paraćina brisani iz registra Agencije za privredne registre.

Prvostepeni sud je izveo dokaze uvidom u izveštaj Agencije za privredne registre od 28. januara 2014. godine i ponovnim saslušanjem tužilja i tuženih.

Osnovni sud u Paraćinu je, presudom P. 444/13 od 2. aprila 2014. godine usvojio tužbeni zahtev tužilja i obavezao tužene da na ime neosnovanog obogaćenja svakoj od tužilja solidarno isplate iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u stavu prvom izreke ove presude, u stavovima drugom i trećem izreke odbio kao neosnovane kompenzacione prigovore S . P . prema tužiljama M . S . i M . K . i tužilji I . P, a stavom četvrtim izreke obavezao tužene da tužiljama solidarno naknade troškove parničnog pos tupka u iznosu od 550.194,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene prvostepene presude drugotužena je izjavila žalbu 16. jula 2014. godine, a prvotužena 19. septembra 2014. godine. Tužilje su odgovorila na žalbe tuženih 3. februara 2015. godine.

Viši sud u Jagodini je, rešenjem Gž. 529/15 od 29. decembra 2015. godine , vratio Osnovnom sudu u Paraćinu spis predmeta P. 444/13 radi otklanjanja procesnih nedostataka, jer u predmetu nije bilo dokaza o dostavljanju tuženima odgovora tužilja na žalbu. Žalba sa spisima je ponovo dostavljena Višem sudu u Jagodini 27. juna 2016. godine.

Viši sud u Jagodini je, nakon održane glavne rasprave, osporenom presudom Gž. 813/16 od 28. marta 2017. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Paraćinu P. 443/13 od 2. aprila 2014. godine i odbio tužbeni zahtev tužilja da se obavežu tužene da im na ime sticanja bez osnova solidarno isplate novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom kao u stavu prvom izreke i u stavu drugom izreke odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14) , čijom primen om je okončan osporeni postupak.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak započet podnošenjem tužbe, 29. decembra 2006. godine, a da je okončan donošenjem presude Višeg suda u Jagodini 28. marta 2017. godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, trajao je deset godina i tri meseca, što prelazi standarde razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava i može ukazivati na to da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno oceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio činjenično i pravno srednje složenosti i da je podnositeljka ima la opravdani interes da se postupak efikasno okonča .

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnositeljka u određenoj meri doprinela trajanju postupka. Ovde se ima u vidu da četiri ročišta nisu održana iz razloga koji se mogu neposredno staviti na teret podnositeljke, ali da i četiri ročišta koja nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki nisu održana upravo zbog neuspelog dostavljanja poziva svedocima T. Ć. i B. D. za koje je podnositeljka propustila da dostavi tačnu adresu, da je podnositeljka propustila da blagovremeno obavesti sud o promeni svoje adrese, što je imalo za posledicu neuspelo dostavljanje sudskih pismena podnositeljki, kao i da obavesti sud o prestanku tuženog K, čiji je bila vlasnik, a koji je brisan iz registra Agencije za privredne registre 27. oktobra 2009. godine, čime je takođe doprinela dužem trajanju osporenog postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud, a zatim Osnovni sud u Paraćinu, ipak, dali odlučujući doprinos prekomernom trajanju osporenog postupka, svojim neefikasnim postupanjem. Ova neefikasnost se ogleda u tome što veliki broj zakazanih ročišta nije održan iz razloga na strani prvostepenog suda, dostavljanje pismenog otpravka prvostepenih presuda punomoćniku podnositeljke je izvršeno uz prekoračenje prihvaćenog roka (posle nešto manje od tri meseca ili preko tri meseca od donošenja presude), a propusti Osnovnog suda u Paraćinu da odluči o predlogu tužilje za dopunu presude i nedostavljanje tuženima odgovora tužilja na njihovu žalbu protiv prvostepene presude su doveli do dužeg trajanja postupka po žalbama stranaka, jer je Viši sud u Jagodini vraćao spise prvostepenom sudu radi otklanjanja nedostataka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu postupka i doprinos podnositeljke trajanju postupka. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U vezi sa tvrdnjom o povredi ustavnih prava stavom drugim izreke presude Višeg suda u Jagodini Gž. 813/16 od 28. marta 2017. godine, Ustavni sud ukazuje da je saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba posebno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, što znači da sporni odnos povodom koga su doneti pojedinačni akti ili preduzete radnje koje su predmet ustavne žalbe, po svojoj prirodi i objektivnom značaju za podnosioca mora biti takav da je donošenje osporenog akta, odnosno preduzimanje ili nepreduzimanje osporene radnje, moglo imati težinu i značaj povrede prava zajemčenog samim Ustavom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je, uvažavajući eventualni značaj ove pravne stvari za podnositeljku ustavne žalbe, ocenio da se dosuđivanje traženih troškova parničnog postupka u konkretnom slučaju ne može smatrati pitanjem od ustavnopravnog značaja, niti potencijalni propusti suda prilikom odlučivanja o ovom pitanju mogu imati t ežinu povrede Ustavom zajemčenih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavno m sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti