Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u složenom parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Usled neefikasnog postupanja sudova, dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ u stečaju iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavne žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9272/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ iz Novog Sada je 1. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Čedomira Nikolića, advokata iz Niša, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog člano m 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9272/04.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je postupak, pokrenut tužbom od 29. maja 1997. godine , koji nije bio pravno složen, trajao 13 godina, pri čemu podnosilac nije ničim doprineo navedenoj dužini. Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava.

Istom ustavnom žalbom podnosilac je osporio i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3445/10 od 23. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih čl. 32. i 36. Ustava, s tim što je podneskom od 1. decembra 2012. godine podnosilac je povukao ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo. S obzirom na to da je protiv osporene drugostepene presude izjavljena revizija, te da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o tom delu ustavne žalbe, Ustavni sud je zahtev za odlučivanje o osporenoj presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3445/10 od 23. septembra 2010. godine izdvojio iz ovog predmeta i povodom tog zahteva ustavne žalbe formirao novi predmet Už-3840/2013.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Na zahtev Ustavnog suda upućen Osnovnom sudu u Novom Sadu da, radi postupanja po izjavljenoj ustavnoj žalbi, dostavi na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9272/04, Osnovni sud u Novom Sadu je, dopisom od 22. marta 2013. godine, obavestio Ustavni sud da je , postupajući po navedenom zahtevu , utvrđeno da je traženi predmet dobio novi broj P. 13119/10 i da su spisi predmeta ar hivirani 26. avgusta 2011. godine, ali da je utvrđeno da se u omotu spisa ne nalaze kompletni spisi, koji ni nakon dodatne provere nisu pronađeni, te da se Ustavnom sudu dostavlja samo deo spisa koji je nađen.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljene nekompletne spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13119/10, kao i drugu dostavljenu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 29. maja 199 7. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženih zadrugara J.M, V.N. i V.R, kojom je tražio da sud obaveže tužene da tužicu na ime duga solidarno isplate navedeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom. U tužbi je navedeno da je prvotužena koristila sredstva zadruge prema ugovoru o nenamenskom zajmu na bazi samofinansiranja zadrugara, dok su drugotužena i trećetuž eni bili garanti, ali da je prvotužena vratila samo jedan deo primljenih sredstava. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 3482/97. Tužilac je podneskom od 9. novembra 1998. godine povukao tužbu u odnosu na drugotuženu i trećetuženog, te je Opštinski sud u Novom Sadu rešenjem P. 3482/97 od 29. januara 1998. godine obustavio postupak u odnosu na ove tužene. Tužilac je protiv iste tužilje podneo još dve tužbe, a u vezi sa korišćenjem sredstava po druga dva ugovora, povodom kojih su u Opštinskom sudu u Novom Sadu formirani predmeti P. 3481/97 i P. 4999/96. Na ročištu u postupku P. 4999/96, održanom 16. novembra 2001. godine, parnice P. 3481/97 i 3482/97 su spojene parnici P. 4999/96 i konstatovano je da će postupak po sve tr i tužbe nastaviti pod oznakom P. 4999/96.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4999/96 od 5. juna 2003. godine obavezana je tužena da tuženom isplati 25.385,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. marta 2003. godine, pa do isplate. Međutim, postupajući po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, a nakon sprovedenih izviđajnih radnji, Opštinski sud u Novom Sadu je 27. oktobra 2003. godine doneo rešenje P. 4999/96, kojim je stavio van snage navedenu prvostepenu presudu. U nastavku postupka predmet je dobio novi broj P. 8360/03, a Opštinski sud u Novom Sadu je 4. februara 2004. godine doneo presudu P. 8360/03, kojom je obavezao tuženu da tužiocu isplati 25.385,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. marta 2003. godine, pa do isplate, dok je odbio tužben i zahtev tužioca za isplatu još 9.994.405,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. aprila 2002. godine.

Okružni sud u Novom Sadu, u postupku po žalbama obe parnične stranke, doneo je rešenje Gž. 3716/04 od 25. novembra 2004. godine , kojim je usvojio žalbe , te je ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8360/03 od 4. februara 2004. godine, a predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 9272 /04. U toku ove faze postupka Opštinski sudu u Novom Sadu je rešenjem P. 9272/04 od 13. jula 2006. godine odredio zastoj u postupku, koji je nastavljen rešenjem P. 9272/04 od 5. februara 2007. godine. U nastavku postupka, nakon sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Novom Sadu je 5. februara 2007. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 9272/04, kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca i obavezao ga da tuženoj naknadi troškove postupka. Protiv ove presude tužilac je izjavio žalbu.

U postupku po žalbi, Okružni sud u Novom Sadu je 8. januara 2009. godine doneo rešenje Gž. 1918/07, kojim je vratio spise predmeta prv ostepenom sudu, radi sprovođenja izvi đaja. Spisi predmeta su ponovo dostavljeni Okružnom sudu u Novom Sadu 7. maja 2009. godine.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini drugostepene postupak je nastavljen pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, koji je 23. septembra 2010. godine doneo osporenu presudu Gž. 3445/10. Ovom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, te je preinačena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9272/07 od 5. februara 2007. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 168.781,77 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. februara 2007. godine do isplate, dok je u preostalom odbijajućem delu označena prvostepena presuda potvrđena. Takođe, preinačena je i odluka o troškovima parničnog postupka, te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka. U pogledu troškova drugostepenog postupka, obavezana je tužena da tužiocu isplati navedeni novčani iznos na ime tih troškova.

Predmetni parnični postupak je prekinut, jer je nad tužiocem rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu od 9. novembra 2010. godine otvoren stečajni postupak. Nakon prekida postupka obe parnične stranke su 1. decembra 2010. godine izjavile r evizije. Osnovni sud u Novom Sadu je 1. juna 2011. godine zatražio od tužioca da se izjasni da li izjavljivanjem revizije traži i nastavak postupka u prekidu. Povodom ovog zahteva tužilac je 18. jula 2011. godine obavestio parnični sud da nije hteo da traži nastavak postupka.

4. Članom 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se podnosilac poziv a u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu 29. maja 1997. godine, do donošenja osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu od 23. septembra 2010. godine, trajao 1 3 godina i četiri meseca , da je taj postupak bio u zastoju sedam meseci, da je od 2010. godine u prekidu, kao i da su nakon prekida postupka obe parnične stranke izjavile reviziju.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava donošenjem odluke kojom se okončava postupka, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka vođenja postupka , u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka od 12 godina i devet mesece, koliko je predmetni postupak trajao, ne računajući period zastoja postupka, ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio činjenično i pravno složen. Parnični sud je trebalo da utvrdi, a nakon perioda velike inflacije, da li su obavez e ugovoren e pre više godina po tri ugovora ispunjene, izborom adekvatne metodologije za obračun prestacija.

Takođe, Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev za podnosioca bio od značaja, s obzirom na to da je tužbom tražena isplata većeg novčanog iznosa.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka ne može biti opravdano nijednom složenošću postupka, kao ni eventualnim doprinosima stranaka, jer je zakonska obaveza suda da obezbedi da se postupak sprovede efikasno. Ustavni sud je konstatovao da je Opštinski sud u Novom Sadu prvu prvostepenu presudu doneo tek posle skoro sedam godina, kao i da je Okružni sud u Novom Sadu rešenje kojim je vratio spise prvostpenom sudu radi sprovođenja izviđaja doneo tek nakon dve godine od izjavljivanja žalbi.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postup anjem parničnih sudova u označenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Kako predmetni parnični postupak, zapravo, još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju praksu, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti