Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko sedam godina i još nije pravnosnažno okončan. Dosuđuje se naknada nematerijalne štete i nalaže hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5010/2011
26.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . R. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 49455/10 (ranije P. 61/07 Trećeg opštinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzm u sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. R. iz B. je 20. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika J. Đ, advokata iz B, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu 5. marta 2014. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 49455/10 (ranije P. 61/07 Trećeg opštinskog suda u Beogradu).

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnositeljka, kao tužilja, vodi spor od 2007. godine, a da, u trenutku podnošenja ustavne žalbe, još ni prvostepena presuda nije doneta, zbog čega trpi veliku materijalnu i nematerijalnu štetu. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i odluči o njenom pravu na naknadu štete koju zbog toga trpi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 49455/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu (ranije P. 61/07 Trećeg opštinskog suda u Beogradu) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

A. B, sada sa prezimenom R, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 11. januara 2007. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih N.S. iz Beograda i S. z. u R. ulici broj 32. u Beogradu, radi utvrđenja ništavosti ugovora i isplate. Predmet je zaveden u Opštinskom sudu pod brojem P. 61/07. Pripremno ročište održano je 18. maja 2007. godine. Tokom 2007. godine zakazana su još dva ročišta za glavnu raspravu ali nisu održana, jer tuženi nisu bili uredno pozvani i jer je punomoćnik drugotuženog tražio odlaganje. U naredne dve godine, do uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, kada je postupak nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod novim brojem P. 49455/10, Opštinski sud je zakazao još pet ročišta, od kojih su održana četiri, dok jedno nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Poslednje zakazano ročište pred Opštinskim sudom je održano 22. septembra 2009. godine.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu prvo naredno ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano i održano 7. decembra 2010. Do zaključenja glavne rasprave 28. januara 2014. godine, Osnovni sud je zakazao osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano četiri. U toku prvostepenog postupka saslušani su tužilja i prvotuženi u svojstvu parničnih stranaka, te tri svedoka. Razlozi za neodržavanje preostalih ročišta su bili sledeći: zajednički predlog parničnih stranaka, sprečenost postupajućeg sudije i jer prvotuženi u dva navrata nije uredno primio poziv za ročište.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 49455/10 od 28. januara 2014. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Protiv navedene presude prvotuženi je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, a tužilja je podneskom od 24. februara 2014. godine tražila ispravku presude, nakon čega su spisi dostavljeni na uvid ovom sudu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) , koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od konstatovanih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe 11. januara 2007. godine, ali da u vreme razmatranja ustavne žalbe postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, već je u fazi postupanja po predlogu tužilje za ispravku prvostepene presude i prosleđivanja spisa drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi prvotuženog.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe podnositeljke ustavne žalbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka, u kome je tek posle sedam godina odlučeno u prvom stepenu, samo po sebi ukazuje na to da postupak traje van granica razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, trajanje prvostepenog sudskog postupka u navedenom periodu ne može biti opravdano nijednim od ovih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da se u konkretnoj parnici ne radi o naročito složenom sporu i da prvenstveno pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori i da donese odluku, ipak nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdani razlog za tako dugo trajanje prvostepenog postupka.

Razmatrajući značaj pravnog interesa podnositeljke ustavne žalbe u ovom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka nesumnjivo imala opravdani interes za efikasno odvijanje postupka i odlučivanje nadležnog suda jer se raspravljalo o eventualnoj ništavosti ili postojanju razloga za poništaj ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj izgradnji stana pretvaranjem dela tavanskog prostora u zgradi, zaključenog između podnositeljke, kao suinvestitora, i prvotuženog, kao investitora, te o posledicama ništavosti kroz zahteve za novčanu isplatu po više osnova.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela dužem trajanju parničnog postupka.

Ocenjujući postupanje suda u predmetnom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos nerazumno dugom trajanju parničnog postupka dali nadležni prvostepeni sudovi, odlučivši u prvom stepenu tek posle sedam godina. Naime, ročišta su zakazivana sa većim međusobnim razmacima, u jednom slučaju je interval između dva zakazana ročišta bio preko 14 meseci, a dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Ustavni sud je zbog toga ocenio da je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda prevashodno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka, jer nisu preduze te zakonom predviđene mere da se ovaj predmet okonča bez odugovlačenja i u primerenom roku.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu P. 49455/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu (ranije P. 61/07 Trećeg opštinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

U cilju otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom ustavnog prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak što pre okončao.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje za podnositeljku ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti