Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko devet godina. Sud je konstatovao značajne periode neaktivnosti i procesne greške postupajućih sudova kao glavne uzroke dugog trajanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. K . iz Brvenika kod Raške , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. K . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 6177/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. K . iz Brvenika kod Raške je, 10. maja 2019. godine, preko punomoćnika Lj.-B. R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 6177/17, kao i protiv presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 1270/19 od 14. marta 2019. godine i Privrednog suda u Beogradu P. 6177/17 od 6. novembra 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na rad, utvrđenih odredbama čl. 21, 32, 36. i 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupak u sporu iz radnog odnosa, koji je hitne prirode, traj ao devet godina, iz čega nesumnjivo proizlazi da je podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ; da su osporene presude posledica proizvoljnog postupanja suda ; da je veštačenje o činjenicama i okolnostima , za koje ne poseduje stručno znanje, sud oce nio kao nejasno i nepotpuno, a od veštaka nije traženo dopunsko izjašnjenje; da je neosnovanim odbijanjem predloga da se u dokaznom postupk u sasluša podnosilac ustavne žalbe u svojstvu parnične stranke, sud propustio da pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje; da je pr opustom da odluči o tužbenom zahtev u za poništaj člana 3. Sporazuma o prestanku radnog odnosa, koji sadrži izjavu o odricanju od svih drugih potraživanja iz radnog odnosa, osim neisplaćene zarade, bonusa i regresa za 2009. godinu, sud povredio član 60. stav 4. Ustava, na štetu podnosioca ; da su u drugim postupcima, koji su zasnovani na istoj činjeničnoj građi, tužbeni zahtevi drugih tužilaca usvajani , na koji način je podnosiocu učinjena i povreda prava na jednaku zaštitu prava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu drugostepenog suda i podnosi ocu dosudi troškove postupka na ime sastava ustavn e žalb e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Privrednog sud a u Beogradu P. 6177/17 , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 29. januara 20 10. godine, u svojstvu tužioca, podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog Preduzeća p . a.d. Beograd, radi poništaja člana 3. Sporazuma o prestanku radnog odnosa od 8. oktobra 2009. godine (izjava kojom se tužilac odriče svih drugih potraživanja prema tuženom, osim neisplaćene septembarske i oktobarske zarade, kao i bonusa i regresa, koje će mu tuženi isplatiti u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa), te isplate uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i bonusa za 2007, 2008. i 2009. godinu, regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2009. godin u i naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2009. godinu . Predmet je zaveden pod brojem P1. 5977/10.

Rešenjem od 5. februara 2010. godine odbačena je tužba tužioca, sa obrazloženjem da punomoćje glasi na zastupanje pred opštinskim sudovima, koji su prestali sa radom 1. januara 2010. godine.

Tužilac je 1. marta 2010. godine izjavio žalbu. Spisi parničnog predmeta su 13. aprila 2010. godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom drugostepenom sudu.

Rešenjem Gž1. 1230/10 od 28. marta 2012. godine ukinuta je navedena prvostepena odluka, sa obrazloženjem da tužba nije mogla biti odbačena, već da je prvostepeni sud imao mogućnost da pozove tužioca kako bi preduzetu parničnu radnju naknadno odobrio.

Predmet je 30. aprila 2012. godine vraćen na ponovni postupak. Zaveden je pod brojem P1. 1613/12. Prvostepeni sud je tužiocu dostavio tri dopisa (15. maja, 23. jula i 25. oktobra 2012. godine) kojim ga je pozivao da se izjasni o tome da li odobrava preduzetu parničnu radnju od strane advokata. Tužilac je sva tri dopisa uredno primio, ali ni po jednom od njih nije postupio. Konačno, sud je 30. novembra 2012. godine punomoćniku tužioca uputio nalog da dostavi uredno punomoćje za zastupanje tužioca, što je punomoćnik učinio 18. decembra 2012. godine.

Po nalogu od 21. decembra 2012. godine, tuženi je 11. februara 2013. godine dostavio odgovor na tužbu. Rešenjem od 19. februara 2013. godine odgovor na tužbu je odbačen kao neblagovremen.

Tuženi je 14. marta 2013. godine izjavio žalbu. Spisi parničnog predmeta su 16. aprila 2013. godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu. Rešenjem Gž1. 285/13 od 17. jula 201 4. godine ukinuta je navedena prvostepena odluka, sa obrazloženjem da nedostavljanje odgovora na tužbu u ostavljenom roku može samo imati za posledicu donošenje presude zbog propuštanja, ukoliko su za to ispunjeni ostali procesni uslovi.

Predmet je 30. oktobra 201 4. godine vraćen na ponovni postupak. Pripremno ročište je najpre zakazano za 22. decembar 2014. godine, ali tada nije održano zbog štrajka advokata, već 17. aprila 2015. godine, kada je sud konstatovao da je, usled izmene zakona, predmet prešao u nadležnost Drugog osnovnog suda u Beogradu. Rešenje o mesnoj nenadležnosti doneto je 21. aprila 2015. godine .

Predmet je 3. juna 2015. godine dostavljen Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Zaveden je pod brojem P1. 286/15. Nakon jednog održanog ročišta – 21. septembra 2015. godine, sud je dobio obaveštenje da je nad tuženim otvoren stečaj, zbog čega je rešenjem od 15. decembra 2015. godine određen prekid postupka.

Tužilac je podneskom od 31. marta 2017. godine obavestio sud da su mu zaključkom stečajnog sudije od 21. aprila 2017. godine osporena predmetna potraživanja, iz kog razloga je izvršio preinačenje tužbe, u skladu sa Zakonom o stečaju. Postupajući po nalogu suda, tužilac je 20. juna 2017. godine dostavio podatak o tome kada je primio navedeni zaključak.

Sud je najpre rešenjem P1. 286/15 od 30. juna 2017. godine odredio nastavak postupka (pravnosnažno od 8. avgusta 2017. godine), a potom se rešenjem P1. 322/17 od 20. oktobra 2017. godine oglasio stvarno nenadležnim.

Predmet je 4. decembra 2017. godine ustupljen Privrednom sudu u Beogradu. Zaveden je pod brojem P. 6177/17.

Na ročištu održanom 13. februara 2018. godine određeno je izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Tužilac je podneskom od 21. marta 2018. godine obavestio sud o uplati predujma. Rešenjem od 3. aprila 2018. godine određen je zadatak veštačenja, kao i ličnost sudskog veštaka.

Nalaz i mišljenje su dostavljeni 12. jula 2018. godine. Podneskom od 23. jula 2018. godine, tužilac je precizirao tužbeni zahtev, te je predložio da se utvrdi njegovo potraživanj e na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 1. januara 2007. do 8. oktobra 2009. godine. Na ročištu održanom 6. novembra 2018. godine, punomoćnik tužioca je istakao da tužbeni zahtev „svodi“ na utvrđenje navedenog potraživanja, nakon čega je glavna rasprava zaključena.

Osporenom presudom Privrednog suda u Beogradu P. 6177/17 od 6. novembra 2018. godine tužbeni zahtev tužioca je u celini odbijen kao neosnovan.

Tužilac je žalbu izjavio 14. decembra 201 8. godine. Predmet je Privrednom apelacionom sudu upućen 28. februara 201 9. godine. Osporenom presud om Pž. 1270/19 od 14. marta 2019. godine prvostepena presud a je u celini potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. i 4.).

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 , 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US ), koji se u konkretnom slučaju primenj ivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se postupak prekida, pored ostalog, kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 5)): da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 29. januara 2010. godine, podnošenjem tužbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem osporene presude Privrednog apelacionog suda Pž. 1270/19 od 14. marta 2019. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao devet godina i dva meseca, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud o njegov im zahtev ima odluči u okviru standarda razumnog roka, posebno jer je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da se njegov doprinos ogleda u nepostupanju po tri upućena dopisa kojima ga je prvostepeni sud pozivao da se izjasni o tome da li odobrava preduzetu parničnu radnju od strane advokata. Na ovaj način je trajanj e postupka produženo za oko šest meseci.

Po mišljenju Ustavnog suda, pretežnu odgovornost za navedeno trajanje osporenog parničnog postupka snos e postupajući sud ovi. Ovde se naročito ima u vidu: da je prvostepeni sud uzastopno doneo dve procesne odluke, za koje je kasnije utvrđeno da uslovi za njihovo donošenje nisu postojali; da su oba žalbena postupka pred Višim sudom u Beogradu neprimereno dugo trajala (dve godine i godinu i po dana) , s obzirom na neznatnu složenost pravnih pitanja o kojima je taj sud trebalo da se izjasni; da je o tužbenom zahtevu odlučeno nakon osam godina i sedam meseci od podnošenja tužbe, pri čemu je u dokaznom postupku obavljeno samo veštačenje. Međutim, Ustavni sud smatra da prekid postupka usled otvaranja stečaja nad tuženim predstavlja objektivn u okolnost koja je utical a na ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka , kao i rešavanje pitanja nadležnosti suda u dva navrata, najpre, zbog izmene zakona, a potom zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja.

Uzimajući u obzir napred izneto, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi navedenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata.

Ispitujući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 3 6. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da do uskraćivanja ovog prava može, pre svega, doći zbog nejednakog postupanja sudova najviše instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Podnosilac ustavne žalbe je kao dokaz o nejednakom postupanju Privrednog apelacionog suda dostavio presudu Pž. 3786/18 od 30. avgusta 2018. godine. Ustavni sud konstatuje da je, za razliku od postupka u kome su doneti osporeni akti, pored veštačenja, izveden o još dokaz a za činjenice na kojima je tamošnji tužilac zasnovao svoj zahtev za isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada . Stoga priložen a presud a ne mo že poslužiti kao dokaz za iznetu tvrdnju , što je slučaj i sa ukidajućim rešenjem Pž. 987/19 od 11. aprila 2019. godine, jer njime nije konačno odlučeno o zahtevima parničnih stranaka.

Budući da osporena drugostepena presud a, sama po sebi, predstavlja dokaz da je p odnosilac ustavne žalbe imao i da je iskoristio pravo na žalb u protiv osporene prvostepene presude, to nema mesta pozivanju na povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, s obzirom na to da se označenim ustavnim pravom ne garantuje povoljan ishod po vodom izjavljenog pravno g sredstva.

Istaknutu povredu prava iz člana 60. stav 4. Ustava, Sud nije posebno razmatrao, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe, pre zaključenja glavne rasprave, odustao od tužbenog zahteva za poništaj člana 3. Sporazuma o prestanku radnog odnosa od 8. oktobra 2009. godine.

Povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava podnosilac ustavne žalbe bliže ne obrazlaže, već je izvodi iz navoda o povredi prava na jednaku zaštitu prava. Pored navedenog, Ustavni sud podseća da je povreda ovog ustavnog načela uvek akcesorne prirode, jer mora biti vezana za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj, kada su u pitanju osporeni akti.

Sledom svega izloženog, Sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akt e, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti