Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za uređenje suvlasničkih odnosa koji je trajao 12 i po godina. Sud je podnositeljki dosudio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. A. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. A. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 1R. 135/05 (inicijalni broj 1R. 42/2000) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. A. iz B. je 18. juna 2012. godine, preko punomoćnika N. D, advokata iz B, podne la Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 1R. 135/05.

Podnositeljka ustavne žalbe je nave la: da je još 2. marta 2000. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za uređenje odnosa među suvlasnicima i da je taj sud posle devet godina doneo prvostepenu presudu; da je protiv prvostepene presude protivnik predlagača izjavio žalbu 15. aprila 2009. godine, ali da drugostepeni sud do podnošenja ustavne žalbe nije odlučio; da joj je zbog dvanaestogodišnjeg trajanja predmetnog postupka koji i dalje nije okončan povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Tražila je i naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstava, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu 1R. 1161/10 (ranije 1R. 135/05 Petog opštinskog suda u Beogradu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 1. marta 2000. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za uređenje odnosa među suvlasnicima. Predmet je dobio broj 1R. 42/2000.

Pred Petim opštinskim sudom u Beogradu održano je deset ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem stranaka , veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka geodetske struke, saslušanjem veštaka, izlaskom suda na lice mesta u dva navrata, saslušanjem svedoka, uvidom u određenu dokumentaciju, dok 11 ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog postojanja mogućnosti da se spor reši mirnim putem, četiri na zahtev punomoćnika protivnika predlagača, tri na zahtev oba punomoćnika vanparničnih stranaka zbog mogućnosti da predla gač svoj suvlasnički udeo proda protivniku predlagača, dva zbog procesnih nedostataka bez navođenja razloga, jedno na zahtev punomoćnika predlagača iz zdravstvenih razloga.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu 1R. 135/05 od 21. februara 2007. godine usvojen je predlog predlagača pa je izvršeno uređenje načina korišćenja katastarske parcele br. 1589 upisane u ZKUL 7691 , KO B . 3, zemljište u državnoj svojini na kojoj je konkretna kuća, suvlasništvo predlagača i protivnika predlagača sa udelom od po polovine idealna dela, na način bliže opisan u izreci rešenja, a na osnovu skice sudskog veštaka geodetske struke i utvrđeno je da svaki učesnik u postupku snosi svoje troškove vanparničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 11811/10 od 5. septembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu 1R. 135/05 od 21. februara 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razlog ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog vanparničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest godina i osam meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u osporenom vanparničnom postupku relevantan ceo period od dana podnošenja predloga sudu - 1. marta 2000. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da nadležni sudovi u konkretnom vanparničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja predloga sudu, prvostepena odluka je doneta posle sedam godina i u tom periodu je bilo održano deset ročišta, dok 11 ročišta nije bilo održano, a drugostepeni sud je odlučio posle pet godina i sedam meseci.

Dakle, vanparnični postupak je ukupno trajao 12 godina i šest meseci, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnositeljka ustavne žalbe je u određenoj meri doprinela dužini trajanja postupka imajući u vidu da četiri ročišta nisu bila održana na zahtev punomoćnika podnositeljke. Takođe, Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak bio u određenoj meri složen jer je radi potpunog utvrđenja činjeničnog stanja bilo potrebno izvesti dokaze veštačenjem kao i dopunskim veštačenjem, međutim ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za trajanje vanparničnog postupka od 12 i po godina.

Međutim, i pored određenog doprinosa podnositeljke dužini trajanja postupka, Ustavni sud nalazi da je neefikasnim i nedelotvornim postupanjem vanparničnog suda jer je postupak okončan posle 12 godina i šest meseci, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 1R. 135/05 (inicijalni broj 1R. 42/2000), te je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.