Odbijena ustavna žalba zbog produženja pritvora usled uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli dovoljne razloge za produženje pritvora zbog uznemirenja javnosti, s obzirom na težinu krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 383/17 od 3. mja 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 562/17 od 23. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz B . je, 13. juna 201 7. godine, preko punomoćnika G. K , advokata iz N. S , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci , zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenog članom 31 . Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava .

Ustavnom žalbom se osporavaju sudsk e o dluke koj ima je prema podnosioc u ustavne žalbe, nakon vraćanja optužnice na dopunu istrage, pravnosnažno produžen pritvor zbog postojanja pritvorskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se okrivljenom pritvor produžava skoro godinu dana, a da još uvek nema optužnice koja je stupila na pravnu snagu. Povredu prava iz člana 31. Ustava podnosilac zasniva na tvrdnji da se pritvor prema njemu produžava uz „zloupotrebu kaučuk norme – uzmenirenje javnosti“, ukazujući da se u pritvoru nalazi skoro godinu dana, što je polovina posebnog minimuma kazne koja je zaprećena za delo koje mu se stavlja na teret. Povredu prava na pr avično suđenje iz člana 32. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da je predmet vraćen na dopunu istrage radi novog veštačenja sudske medicine i da se već tri meseca od donošenja naredbe ništa ne dešava, već se samo pritvor produžava iz istih razloga.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTO 69/17 od 1. novembra 201 9. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 100/16 od 19. jula 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe i još dvojici saosumnjičenih je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teške telesne povrede sa smrtnim ishodom iz člana 121. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 90/16 od 19. jula 201 6. godine iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 18. jula 201 6. godine, kada je lišen slobode. Pritvor je prema podnosiocu osporenim reš enjima produžen u toku dopune istrage, nakon podignute optužnice, po ist om zakonskom osnovu.

Podnosilac se, do podnošenja ustavne žalbe (13. juna 201 7. godine) nalazio u pritvoru nepunih 11 meseci , računajući od 18. jula 201 6. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 383/17 od 3. maja 2017. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je, nakon podizanja optužnice za krivično delo teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, za koje ja zakonom zaprećena kazna zatvora preko deset godina, produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da postoji osnovana sumnja da su trojica okrivljenih (među njima i podnosilac ustavne žalbe) preduzeli radnje izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede, u saizvršilaštvu, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 12 godina, te imajući u vidu prirodu i način izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje se sumnjiče, kao i težinu posledice, odnosno da se kritični događaj odigrao na ulici, u malom mestu, gde se žitelji dobro poznaju i gde su socijalne veze između stanovnika mnogo izraženije, kao i da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su nakon međusobne svađe sa oštećenim, istog fizički napali, tako što su ga udarali rukama i nogama najmanje 16 puta u predeo glave i tela , nanevši mu povrede usled kojih je preminuo, sudsko veće je našlo da su sve navedene okolnosti dovele do uznemirenja javnosti, koje još uvek traje, i koje je, po oceni suda, takvog inteziteta da bi puštanje okrivljenih da se brane sa slobode moglo ugroziti nesmetani tok krivičnog postupka, zbog čega se produženje pritvora i posle više od osam meseci od kritičnog događaja po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP pokazuje kao opravdana i nužna mera.

U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 562/17 od 23. maja 2017. godine navedeno je da opravdanost produženja pritvora protiv D. P . (ovde podnosioca ustavne žalbe) , I.Z. i S.R. po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, opravdava činjenica da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su izvršili krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju preko deset godina, a s obzirom na način izvršenja i težinu posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su fizički napali oštećenog, tako što su ga udarali nogama i rukama najmanje 16 puta u predeo glave i tela, nanevši mu povrede od kojih je preminuo, a imajući u vidu da se kritični događaj desio u P, koji je mala sredina, gde se sugrađani međusobno poznaju, te da je nastalo veliko uznemirenje javnosti, a o čemu je javnost zainteresovana, te bez obzira na protek vremena od kritičnog događaja, iz svih navedenih razloga, dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu predstavlja nužnu meru za nesmetano vođenj e predmetnog krivičnog postupka. Drugostepeni sud je ocenio da se , s obzirom na prirodu dela, svrha ne može ostvariti drugom blažom merom, pa ni merama navedenim u žalbama branilaca okrivljenih, zbog čega su žalbeni navodi odbrane ocenjeni kao neosnovani.

Iz odgovora Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kto. 69/17 od 1. novembra 2019. godine proizlazi: da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe pokrenuta naredbom Kti. 100/16 od 19. jula 2016. godine; da je u toku istrage, nakon saslušanja trojice prijavljenih, određeno sprovođenje njihovog psihijatrijskog veštačenja naredbom Kti. 100/16 od 25. jula 2016. godine; da je pet svedoka ispitano dana 6. i 7. septembra 2016. godine; da je 7. septembra od Zavoda za hitnu medicinsku pomoć zatraženo da se dostavi snimljni razgovor sa oštećenom M.G; da je 12. septembra 2016. godine naređeno veštačenje telesnih povreda oštećenog-pokojnog G.G; da je okrivljeni Z.I. saslušavan još dva puta (12. i 28. septembra 2016. godine – u prisustvu sudskog veštaka medicinske sturke) da je i okrivljeni S.R. ponovo saslušavan dana 28. septembra 2016. godine u prisustvu veštaka medicinske struke; da je nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke od 15. oktobra 2016. godine dostavljen braniocima okrivljenih 20. oktobra 2016. godine; da je sudski veštak ispitan u prisustvu branioca okrivljenih 23. novembra 2016. godine; da su branioci 29. novembra 2016. godine pozvani da u roku od tri dana dostavne predloge za preduzimanje dokaznih radnji; da novih dokaznih predloga nije bilo, te je doneta naredba Kti. 100/16 od 9. decembra 2016. godine o završetku istrage; da je Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 100/16 podneta 9. decembra 2016. godine.

Iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu nadalje proizlazi da je krivčno vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, ispitujući optužnicu, saglasno odredbi člana 337. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, utvrdilo da je za bolje razjašnjenje stanja stvari, da bi se ispitala osnovanost optužnice, potrebno da se istraga dopuni, i naredbom Kv. 210/17 od 20. marta 2017. godine odredilo da se u dopuni istrage odredi dopunsko sudsko-medicinsko veštačenje na okolonost mehanizma nastanka teške telesne povrede opasne po život, odnosno koja je od spoljnih povreda mekog tkiva glave prouzrokovala tešku telesnu povredu opasnu po život, a koja je neposredni uzrok smrti oštećenog, kao i da se izvedu drugi dokazi ukoliko se za tim ukaže potreba.

U dopuni istrage sprovedeno je dopunsko sudsko-medicinsko veštačenje 6. juna 2017. godine, po naredbi Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 100/16 od 22. marta 2017. godine i predmet je dostavljen sudu 7. juna 2017. godine sa konstatacijom da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ostaje pri podignutoj optužnici Kti. 100/16 od 9. decembra 2016. godine.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava garantuje se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da se suština navoda o povredi prava iz čl. 31. i 32. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da se podnosiocu pritvor produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje obrazloženi razlozi koji bi opravdali meru pritvora, kao i da pritvor neprimereno dugo traje, s obzirom na to da je predmet vraćen na dopunu istrage, te da se podnosilac nalazi u pritvoru skoro godinu dana bez optužnice koja je stupila na pravnu snagu. Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava zasniva na povredi prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava, te je stoga osnovanost navoda ustavne žalbe cenio u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, s obzirom na fazu krivičnog postupka u kojem su doneta osporena rešenja.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritovra, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost (videti, najpre, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine i Odluku Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine) .

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrši o krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora od dve do 12 godina. Pritvor je prema podnosioc u ustavne žalbe osporenim rešenj ima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Iz obrazloženj a osporen ih rešenja proizlazi da su sudovi ocenili da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni D. P . sa još dvojicom saokrivljenih lica, na ulici jednog malog mesta, gde postoji jaka socijalna veza među svim meštanima, nakon verbalne svađe , oštećenog i fizički napa o, tako što su ga sva trojica udarala rukama i nogama najmanje 16 puta u predeo glave i tela, nanevši mu teške telesne povrede opasne po život, od kojih je oštećeni preminuo, te kako uznemirenje javnosti sugrađana tog mesta traje i u vreme donošenja osporenih rešenja, produženje pritvora se prema okrivljenima po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao opravdana i nužna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka protiv njih.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosioc u ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela ( na ulici naseljenog mesta, gde se svi meštani međusobno poznaju, velikim brojem udaraca, nogama u glavu, nasmrt pretukli oštećenog ) dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka i koje nije smanjilo svoj intezitet ni u vreme donošenja osporen ih rešenja . Ustavni sud je našao da su u osporen im rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosi lac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da je pritvor prema njemu produžen uz „zloupotrebu kaučuk norme – uznemirenje javnosti“, na kojima podnosilac zasniva povredu prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud nadalje naglašava da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom naročite hitnosti propisane odredbom člana 210. stav 2. ZKP .

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (13. jun 201 7. godine) nalazio u pritvoru nepunih 11 meseci (računajući od 18. jula 201 6. godine, kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga protiv tri lica, za koje je postojala osnovana sumnja da su postupali kao saizvršioci , podignuta optužnica i predmet, u postupku ispitivanja optužnice , vraćen na dopunu istrage , radi otklanjanja nejasnoća u sprovedenom sudsko-medicinskom veštačenju. Ustavni sud ukazuje na to da bi činjenica da je sud u kontroli optužnice pritvorski predmet vratio na dopunu istrage, sama za sebe, mogla da dovede do zaključka da nadležni organi koji sprovode istragu nisu svestrano razmatrali predmet i da nisu postupali sa potrebnom pažnjom. Međutim, Ustavni sud je iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o činjenično izuzetno složenom predmetu, što potvrđuje okolnost da su, u toku istrage, pojedini osumnjičeni, kao saizvršioci više puta saslušavani, odnosno da je za potrebe sudsko-medicinskog veštačenja bilo neophodno da se nakon ispitivanja svedoka u prisustvu sudskog veštaka ponovo saslušaju prvo i treće osumnjičeni. Ustavni sud stoga smatra da okolnost da je optužnica vraćena na dopunu istrage radi boljeg razjašnjenja stvari u pogledu mehanizma nastanka teške telesne povrede opasne po život, odnosno razjašnjenja koja je od spoljnih povreda mekog tkiva glave predstavljala neposredni uzrok smrt i oštećenog, u okolnostima konkretnog slučaja,l ne ukazuje na to da su učinjeni ozbiljni propusti u toku istrage, odnosno da istraga nije potpuno sprovedena.

Imajući u vidu da iz celokupne dokumentacije proizlazi da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu sve dokazne radnje preduzima lo u kratkim rokovima; da su istražne radnje, saslušavanja osumnjičenih i ispitivanja svedoka i prikupljanja dokaza od Zavoda za hitnu medicinsku pomoć preuzimane u toku jula i septembra 2016. godine; da su u toku avgusta 2016. godine sprovedena tri komisijska psihijatrijska veštačenj a osumnjičenih; da je u toku oktobra 2016. godine sprovedeno sudsko medicinsko veštačenje ; da je potom, nakon ispitivanja sudskog veštaka medicinske struke u prisustvu branilaca i isteka roka za dostavljanje novih dokaznih predloga odbrane, istraga završena i podignuta optužnica 9. decembra 2016. godine, Ustavni sud je ocenio da navedeno ukazuje da je su nadležni organi postupali sa primerenom hitnošću u vođenju krivičnog postupka.

Iako je optužnica vraćena na dopunu istrage, u kojoj je tri meseca bilo potrebno sudskom veštaku medicinske struke da otkloni sve nejasnoće na koje mu je sud ukazao naredbom K. 210/17 od 20. marta 2017. godine, Ustavni sud smatra da je nadležn o tužilaštvo, posmatrajući celokupan period od nepunih 11 meseci od lišavanja slobode podnosioca ustavne žalbe , sa posebnom pažnjom pristupilo vođenju postupka, kao i da je od strane nadležnih sudova osnovanost daljeg zadržavanja podnosi oca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sud ovi smatra li da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa naročitom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosi oca ustavne žalbe na ograničeno trajanje pritvora, zajemčen a odredb ama člana 31. st. 2. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu .

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijena ustavna žalba zbog produženja pritvora usled uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti