Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u sporu oko dodele stana. Sud je utvrdio da se podnosilac poziva samo na povredu načela zabrane diskriminacije, koje je akcesorne prirode i mora biti vezano za konkretno ustavno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5016/2010
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Čalića iz Novog Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Čalića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 782/06-90 od 27. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 840/10 od 16. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Čalić iz Beograda je 3. decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 782/06-90 od 27. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 840/10 od 16. juna 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i povrede člana 19. Ustava koji određuje svrhu ustavnih jemstava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su osporenim odlukama sudovi pogrešno ocenili izvedene dokaze, te detaljno iznosi zašto se po njegovom uverenju, umešaču na strani tuženog nije moglo priznati 100 bodova po osnovu stambene situacije, dva boda po merilu članova domaćinstva. Podnosilac ističe da ne prihvata stav sudova koji su doneli osporene odluke da je stambeni organ tuženog pravilno dodelio bodove i po osnovu udruživanja sredstava. Od Ustavnog suda traži da poništi osporene presude i da zabrani eventualno izvršenje prvostepene presude u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 19. Ustava utvrđeno je da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 782/06-90 od 27. decembra 2006. godine odbijen je u celosti tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se ponište odluke tuženog Javnog preduzeća PTT saobraćaja ''Srbija'' iz Beograda, i to odluke Komisije za rešavanje stambenih pitanja, koje su bliže označene u izreci presude, kao i da se obaveže tuženi da izvrši novo bodovanje i novu raspodelu stanova prema pravilniku o načinu rešavanja stambenih pitanja radnika tuženog.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3903/07 od 29. januara 2009. godine potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu kojim je odlučeno o zahtevu tužioca u odnosu na dodelu stana umešaču Ljiljani Gavrilović, a stavom drugim izreke te presude preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je i odlučeno o zahtevu tužioca u odnosu na dodelu stana umešaču Zoranu Popoviću, te je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj odluke tuženog o dodeli stana Zoranu Popoviću, bliže označene u izreci presude i obavezan je tuženi da izvrši novo bodovanje i novu raspodelu.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 840/10 od 16. juna 2010. godine usvojena je revizija tuženog i umešača na njegovoj strani Z.P. i preinačena presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3903/07 od 29. januara 2009. godine, tako što je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 782/06-90 od 27. decembra 2006. godine u odnosu na ocenu zakonitosti odluka tuženog o dodeli stana umešaču Zoranu Popoviću.

4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu prava na koja se poziva obrazlaže time što su potvrđene nezakonite odluke tuženog i podnosilac nije stavljen u jednak položaj sa umešačem Popović Zoranom.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da se ustavnom žalbom ukazuje samo na povredu načela zabrane diskriminacije i načela svrhe ustavnih jemstava, a ne i na povredu konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, kada bi povreda imala za posledicu i diskriminaciju podnosioca ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud ukazuje da se odredbom člana 21. Ustava ne jemči ni jedno posebno samostalno ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda načela zabrane diskriminacije iz člana 21 Ustava akcesorne prirode, kao i svrha ustavnih jemstava iz člana 19. Ustava. Povrede ovih načela mogu biti vezane samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do diskriminacije podnosioca, navodi o učinjenoj diskriminaciji i povredi svrhe ustavnih jemstava moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili spobode, što u podnetoj ustavnoj žalbi nije učinjeno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 9306/2018: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stambenom sporu
• Už 2018/2011: Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse
• Už 2308/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse
• Už 449/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse
• Už 60/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse
• Už 61/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog protivrečne sudske prakse
• Už 703/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog neujednačene prakse suda o isplati dodatka na platu