Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osamnaest godina. Osnovni razlog za dugo trajanje postupka bilo je trostruko ukidanje prvostepene presude od strane drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Danković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Ljubice Danković i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 19/02 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na s uđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Danković iz Beograda podnela je 2. decembra 2010. godine , preko punomoćnika Dragiše Popovića , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 19/02 od 7. decembra 2004. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 90/10 od 8. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku u kome su donete osporene odluke.

Podnositeljka ustavne žalbe je iznela činjenice u vezi spornog odnosa povodom kojeg je vođena parnica koja je okončana osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu, te istakla da je, i pored toga što je trajala 18 godina , predmetna parnica okončan a pogrešnim i nezakonitim odlukama. Podnositeljka smatra da je trebal o da "nasledi" pravo zakupa spornog stana nakon smrti svoga oca jer, kako dalje navodi, nije logično da sva prava na predmetnom stanu "pređu" na Grad Beograd, koji nijednog momenta nije pokazao želju da mu stan pripadne. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene sudske odluke. Zahtev za naknadu štete nije istaknut.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 86255 /10 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 19/02), pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu tužilje, 22. septembra 1992. godine podnela tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih Transportnog preduzeća "Udarnik", preduzeća "ABC produkt" i R.Lj, radi utvrđenja svojstva nosioca stanarskog prava.

Na prvom ročištu, koje je održano 30. oktobra 1992. godine, tužilja je povukla tužbu prema tuženim preduzećima. Do donošenja prve po redu prvostepene presude, zakazano je i održano ukupno sedam ročišta , na kojima je izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka i većeg broja svedoka. U ovom delu postupka, tužena R.Lj. podnela je protivtužbu radi utvrđenja svojstva nosioca stanarskog prava i prestanka prava stanovanja tužilje u predmetnom stanu.

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 6965/92 od 13. septembra 1993. godine usvojen je tužbeni, a odbijen protivtužbeni zahtev. Navedena prvostepena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 9231/93 od 19. januara 1994. godine.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom od ukupno sedam zakazanih ročišta, tri nisu održana. Dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti sudije, a jedno zbog nedolaska uredno pozvane tužene. Na ročištu održanom 8. juna 1994. godine predmetnoj parnici spojena je parnica koja je vođena po tužbi tužilje Ljubice Danković protiv tuženog Grada Beograda radi utvrđena svojstva zakupca spornog stana.

Druga po redu doneta prvostepena presuda P. 563/94 od 31. oktobra 1995. godine ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3287/96 od 7. maja 1996. godine.

U drugom ponovnom postupku, od ukupno zakazanih 18 ročišta, šest nije održano (dva ročišta nisu održana zbog protesta advokata, dva na predlog punomoćnika stranaka, jedno zbog nedostavljanja tražene dokumentacije od preduzeća u kom je bio zaposlen tužiljin otac, dok za jedno ročište nisu navedeni razlozi neodržavanja). U ovom delu postupka parnične stranke su ponovo saslušane i saslušan je određeni broj svedoka.

Treću po redu prvostepenu presudu P. 2182/96 kojom je odbijen tužbeni a usvojen protivtužbeni zahtev, prvostepeni sud je doneo 16. maja 2001. godine. Navedena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 9542/01 od 18. decembra 2001. godine.

U trećem ponovnom postupku, od ukupno zakazanih jedanaest ročišta, dva su održana. U najvećem broju slučajeva ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja tužene R.Lj. koja je trebalo da bude ponovo saslušana, dok jedno ročište nije održano zbog nedolaska uredno pozvane tužilje.

Osporenom presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 19/02 od 7. decembra 2004. godine odbijeni su i tužbeni i protivtužbeni zahtev. Presuda je otpravljena iz suda 22. aprila 2005. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 16883/05 od 8. decembra 2006. godine spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dopunu postupka - pouzdanog utvrđivanja da li je tuženoj R.Lj. prvostepena presuda lično uručena. Tuženoj R.Lj. navedena presuda uručena je 31. maja 2007. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 90/10 od 8. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne ssamouprave (član 36. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je predmetni parnični postupak počeo 22. septembra 1992. godine i da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene drugostepene presude 8. septembra 2010. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretn om predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnositeljku, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka. Međutim, Ustavni sud je ocenio da nijedan od prethodno navedenih činilaca ne može opravdati to da, u konkretnom slučaju, parnični postupak traje osamnaest godina. Pri tome , Ustavni sud je ocenio da su propusti u pogledu delotvornog i efikasnog vođenja postupka od strane redovnih sudova osnovni uzrok neprimereno dugom trajanju. Naime, Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka činjenica da je Okružni sud u Beogradu tri puta ukidao presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu i predmet vraćao na ponovni postupak. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu „Pavlyulynets protiv Ukrajine “ (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u p ravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud ocenjuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na jednaku zaštitu prava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe navode o povredi označenog ustavnog prava nije potkrepila dostavljanjem odgovarajućih dokaza o različitom postupanju sudova u istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, što je osnovna pretpostavka da se tvrdnja o povredi prava na jednaku zaštitu prava učini ustavnopravno utemeljenom. Prema nalaženju Ustavnog suda, navodi na kojima podnositeljka zasniva tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava - da je trebalo da "nasledi" pravo zakupa spornog stana, da nije logično da sva prava na predmetnom stanu "pređu" na Grad Beograd, koji nijednog momenta nije po kazao želju da mu stan pripadne, ni na koji način ne mogu biti osnov za tvrdnju o povredi označenog ustavnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u delu kojim su osporene prvostepena i drugostepena sudska presuda, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje, kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti