Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je parnični postupak radi naknade štete trajao sedam godina i dva meseca. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5023/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsedni k Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . i z sela K, Rudovci, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11518/15 (raniji broj P. 65705/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz sela K, Rudovci, je 13. juna 2017. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11518/15.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 8. marta 2010. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo tužbu radi naknade štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2575/16 od 10. maja 2017. godine, te mu je zbog dužine trajanja parničnog postupka od sedam godina, a koji nije bilo složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11518/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. marta 2010. godine podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženih „D.“ iz Beograda i „K.“ d.o.o. Lazarevac, radi naknade štete zbog povrede na radu kod drugotuženog. Predmet je dobio broj P. 65705/10.

Pred prvostepenim sudom je održano četiri ročišta na kojima su saslušane parnične stranke i svedoci, izvršen je uvid u medicinsku dokumentaciju tužioca, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka medicinske struke – ortopeda hirurga, neuropsihijatra i specijaliste interne medicine. Pet ročišta nije bilo održano, i to: tri zbog procesnih nedostataka, jedno jer veštak nije dostavio sudu spise predmeta, a jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Tužbeni zahtev je preciziran 2. novembra 2012. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 65705/10 od 2. novembra 2012. godine povučena je tužba u odnosu na prvotuženog Kompaniju „Dunav osiguranje“ iz Beograda.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 65705/10 od 6. decembra 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti istaknut od strane tuženog „K.“ d.o.o. Lazarevac; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi „K .“ d.o.o. Lazarevac, da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 900.000,00 dinara , i to iznos od 450.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, iznos od 200.000,00 dinara zbog pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od 150.000,00 dinara zbog pretrpljenog straha; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi „K.“ d.o.o. Lazarevac da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 120.000,00 dinara, i to: iznos od 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne sposobnosti, iznos od 20.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog estetske naruženosti i iznos od 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova; u stavu četvrtom izreke povučena je tužba u odnosu na tuženu „D .“; u stavu petom izreke obavezan je tuženi „K.“ d.o.o. Lazarevac da tužiocu isplati iznos od 239.818,92 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka; u stavu šestom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca da mu se na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka dosudi i zakonska zatezna kamata počev od dana presuđenja pa do isplate.

Tuženi „K.“ d.o.o. Lazarevac je 20. marta 2013. godine izjavio žalbu protiv navedene presude i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6282/13 od 24. juna 2015. godine ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 65705/10 od 6. decembra 2012. godine u stavovima drugom i petom izreke i predmet je u ukinutom delu vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 11518/15 i održano je jedno ročišt e na ko me je izvršen uvid u celokupne spise predmeta.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11518/15 od 29. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tuž beni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 900.000,00 dinara , i to iznos od 450.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, iznos od 200.000,00 dinara zbog pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od 150.000,00 dinara zbog pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. oktobra 2015. godine pa do isplate; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 261.075,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. oktobra 2015. godine pa do isplate.

Tuženi je 14. decembra 2015. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2575/16 od 10. maja 2017. godine, u stavu prvom izreke, delimično je preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11518/15 od 29. oktobra 2015. godine u delu stava prvog izreke i odbij en je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti isplati iznos od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos , počev od 29. oktobra 2015. godine do isplate; u stavu drugom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog u preostalom delu i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11518/15 od 29. oktobra 2015. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina i dva meseci predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao drugostepeni sud pred kojim je prvi po redu žalbeni postupak trajao dve godine i tri meseca. Međutim, ostali postupajući sudovi su efikasno postupali i odlučivali su u redovnim rokovima. Tako je prvostepeni sud prvu meritornu odluku doneo nakon dve godine i devet meseci od podnete tužbe, u ponovnom prvostepenom postupku odlučeno je za tri meseca, a drugi po redu žalbeni postupak kojim je parnica pravnosnažno okončana, trajao je godinu i po dana

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11518/15 (ranije pod brojem P. 65705/10). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu da je upravo podnosilac zahtevao naknadu u navedenom iznosu, koji Ustavni sud smatra adekvatnim, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti