Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu preduzetnika, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog nedelotvornog postupanja izvršnog suda. Propust suda onemogućio je naplatu potraživanja pre stečaja dužnika, te je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Somboru (ranije pred Trgovinskim sudom u Somboru) u predmetu I. 176/09, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je 21. oktobra 2011. godine podneta ustavna žalba protiv rešenja Privrednog suda u Somboru I. 176/09 od 12. septembra 2011. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Somboru (ranije pred Trgovinskim sudom u Somboru) u predmetu I. 176/09. Kao podnosioci ustavne žalbe označeni su „fizičko lice“ I. R. iz P. i „pravno lice“ S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R.

2. Prethodno pitanje koje je Ustavni sud razmatrao jeste pitanje aktivne legitimacije za podnošenje ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku. Predmetnu ustavnu žalbu su podneli I . R. i S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R. U izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca se pojavljuje S. t. r. „S.“ vlasnika I. R.-preduzetnik. Dakle, kao izvršni poverilac se pojavljivao preduzetnik. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja ustavne žalbe, pod preduzetnikom je podrazumevao fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti . Takođe, u smislu navedenog zakona preduzetnik je odgovara o za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Imajući u vidu navedeno, podnosilac je kao preduzetnik u konkretnom slučaju imao mogućnost da sebe u ustavnoj žalbi označi kao S . z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R, što je zakonski preciznije, ili samo kao I. R. Samim tim u predmetnoj ustavnoj žalbi kao podnosioci nisu mogli da se posebno označe „fizičko lice“ I. R. i „pravno lice“ S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R, jer je to jedan isti subjekat. Međutim, bez obzira na navedeni propust podnosioca, ustavna žalba je dopuštena po pitanju aktivne legitimacije, jer postoji identitet stranke u predmetnom izvršnom postupku i u ustavnosudskom postupku. Doduše, u zakonskom smislu je preciznije označavanje podnosioca ustavne žalbe kao S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R, jer delatnost obavlja pod navedenim posebnim poslovnim imenom i pod tim poslovnim imenom se legitimisao u izvršnom postupku, stoga je Ustavni sud u daljem tekstu podnosioca označavao S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R. iz P.

3. U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom izvršnom postupku, uz osvrt na to da je zbog neaktivnosti suda uspeo da preuzme samo jednu dosuđenu pokretnu stvar i to mašinu bez motora i kaiševa.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu postupanjem suda u konkretnom slučaju povređena označena ustavna prava i da mu se dosudi naknada nematerijalne i materijalne štete zbog učinjene povrede ustavnih prava.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Privrednog suda u Somboru I. 176/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac S. z.-t. r. „S.“ vlasnika I. R, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 3. novembra 2009. godine Trgovinskom sudu u Somboru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika privrednog društva „C. bor“ d.o.o, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, radi namirenja novčanog potraživanja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Trgovinski sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 4. novembra 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, izvršni postupak je nastavljen pred Privrednim sudom u Somboru.

Radnja popisa i procene pokretnih stvari sprovedena je 18. januara 2010. godine. Prema zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari od 18. januara 2010. godine, popisane su dve mašine, i to 1) radna mašina viljuškar marke „Fiat“ čija je vrednost procenjena na 400.000,00 dinara i 2) mašina za obradu drveta marke „Botegos Kio“ čija je vrednost procenjena na 100.000,00 dinara.

Privredni sud u Somboru je zaključkom I. 176/09 od 12. marta 2010. godine odredio prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika javnim nadmetanjem za 12. maj 2010. godine.

Privredni sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 26. marta 2010. godine odbacio predlog izvršnog dužnika radi izmene popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika po zapisniku od 18. januara 2010. godine.

Postupajući sudija je službenom beleškom odredio da se otkaže ročište za prodaju nepokretnosti javnim nadmetanjem, zbog žalbe izvršnog dužnika.

Privredni apelacioni sud je rešenjem Iž. 1708/10 od 3. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje Privrednog suda u Somboru I. 176/09 od 26. marta 2010. godine.

Treće lice je Privrednom sudu u Somboru 1. jula 2010. godine podnelo podnesak naslovljen kao „molba“, a koji podnesak je navedeni sud tretirao kao prigovor trećeg lica kojim se traži da se izvršenje na predmetima izvršenja proglasi nedopuštenim.

Privredni sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 9. avgusta 2010. godine odbacio prigovor trećeg lica.

Privredni apelacioni sud je rešenjem Iž. 2799/10 od 30. septembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu trećeg lica i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

Privredni sud u Somboru je zaključkom I. 176/09 od 9. novembra 2010. godine zakazao ročište za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika javnim nadmetanjem za 12. januar 2011. godine.

Ročište radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika od 12. januara 2011. godine nije uspelo, s obzirom na to da se niko od zainteresovanih lica nije pojavio.

Na predlog podnosioca ustavne žalbe za određivanje drugog ročišta za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, Privredni sud u Somboru je zaključkom I. 176/09 od 27. januara 2011. godine zakazao drugo ročište za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika javnim nadmetanjem za 22. mart 2011. godine.

Ročište radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika od 22. marta 2011. godine nije uspelo, s obzirom na to da se niko od zainteresovanih lica nije pojavio, te je podnosilac ustavne žalbe predložio da se njemu dosude pokretne stvari u cilju namirenja novčanog potraživanja.

Privredni sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 28. marta 2011. godine dosudio podnosiocu ustavne žalbe popisane i procenjene pokretne stvari, te je naložio izvršnom dužniku da preda pokretne stvari podnosiocu ustavne žalbe u roku od osam dana, a izvršnog poverioca je pozvao da se u roku od osam dana izjasni da li je preuzeo pokretne stvri izvršnog dužnika.

Privredni sud u Somboru je zaključkom I. 176/09 od 28. marta 2011. godine pozvao izvršnog poverioc a da u roku od tri dana precizira iznos potraživanja na ime zakonske zatezne kamate , i to do 28. marta 2011. godine, te da dostavi sudu obračun kamate, radi donošenja rešenja o namirenju.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 4. aprila 2011. godine postupio po zaključku suda.

Privredni sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 7. aprila 2011. godine stavio van snage rešenje tog suda I. 176/09 od 28. marta 2011. godine u delu u kome se izvršnom poveriocu dosuđuje pokretna stvar izvršnog dužnika radna mašina viljuškar i u delu st. 2. i 3. izreke rešenja koji se odnosi na navedenu pokretnu stvar, jer je na toj pokretnoj stvari konstituisano sudsko založno pravo u korist založnog poverioca Republike Srbije – Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Iz zapisnika od 11. aprila 2011. godine proizlazi da je izvršni poverilac preuzeo samo mašinu za obradu drveta, ali bez pogonskog motora i kaiševa.

Odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe, Privredni apelacioni sud je rešenjem Iž. 1255/11 od 2. juna 2011. godine ukinuo navedeno rešenje Privrednog suda u Somboru, jer prvostepeni sud nije imao zakonsko ovlašćenje da stavlja van snage ranije doneto pravnosnažno rešenje o dosuđenju pokretnih stvari.

Postupajući po zaključku Privrednog suda u Somboru od 10. avgusta 2011. godine, podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 22. avgusta 2011. godine obavestio navedeni sud da je od izvršnog dužnika preuzeo samo mašinu za obradu drveta, ali bez pogonskog motora i kaiševa, a da dosuđeni viljuškar nije mogao da preuzme jer je sudski izvršitelj naveo da je rešenje o dosuđenju te pokretne stvari stavljeno van snage.

Privredni sud u Somboru je rešenjem I. 176/09 od 12. septembra 2011. godine obustavio izvršenje, jer je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen postupak stečaja. Navedeno rešenje je dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 21. septembra 2011. godine. Protiv navedenog rešenja nije izjavio žalbu.

6. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1. Ustava) i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58 stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); dada l ice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim (član 23. stav 1.); da podnošenje prigovora iz stava 1. ovog člana ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (član 23. stav 7.); da i zmeđu dana popisa i dana prodaje mora proteći najmanje 15 dana (član 83. stav 2).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postup ci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, propisano je da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. stav 2.).

7. Ustavni sud najpre ukazuje da se izvršni postupak smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom propisanim situacijama.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe trajao od 3. novembra 2009. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Somboru, do 26. septembra 2011. godine, kada je istekao poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka od 12. septembra 2011. godine koje je dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 21. septembra 2011. godine (24. i 25. septembar 2011. godine su bili subota i nedelja). Dakle, izvršni postupak je trajao godinu dana i jedanaest meseci.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da izvršni postupak koji je po prirodi hitan nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovoliko trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da prinudno namiri svoje novčano potraživanje u izvršnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe svojim ponašnjem nije doprineo trajanju postupka izvršenja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedna od tih načela je su načelo oficijelnosti i načelo hitnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnji sprovođenja izvršenja koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u što kraćem roku, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Naime, izvršnom sudu je bilo potrebno godinu dana da zakaže i održi prvo ročište radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika javnim nadmetanjem od dana popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika (radnja popisa i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika sprovedena je 18. januara 2010. godine, dok je prvo ročište za prodaju popisanih i procenjenih stvari održano 12. januara 2011. godine). Ustavni sud je imao u vidu da je ranij e važeći Zakon o izvršnom postupku predviđao rok od najmanje 15 dana koji je morao da protekne od dana popisa do dana prodaje pokretnih stvari, ali u konkretnom slučaju je protekao neprimereni dug rok od godinu dana od dana popisa do prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika. Činjenica da je izvršni sud u navedenom vremenskom periodu odlučivao o predlogu izvršnog dužnika radi izmene popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika po zapisniku od 18. januara 2010. godine i o prigovoru trećeg lica, ne predstavlja opravdanje za navedeni propust suda, jer ni navedeni predlog izvršnog dužnika (koji inače nije zakonski institut) niti prigovor trećeg lica nisu predstavljali razloge za odlaganje sprovođenja izvršenja. Na nedelotvorno postupanje izvršnog suda ukazuje i to da je Privredni sud u Somboru rešenjem stavio van snage pravnosnažno rešenje o dosuđenju pokretnih stvari podnosiocu ustavne žalbe u jednom delu, iako za to nije imao zakonska ovlašćenja, čime je onemogućio podnosiocu da preuzme sve pokretne stvari izvršnog dužnika koje su mu dosuđene pravnosnažnim rešenjem i da na taj način namiri potraživanje u celosti ili u njenom pretežnom delu. Nakon ukidanja takvog rešenja Privrednog suda u Somboru, nije više postojala mogućnost daljeg namirenja potraživanja u izvršnom postupku, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečaj.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu donetu u korist podnosioca ustavne žalbe, predstavlja i povredu prava podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine stečene navedenim izvršnom ispravom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije“, od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Somboru (ranije pred Trgovinskim sudom u Somboru) u predmetu I. 176/09, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

9. Ustavni sud je u tački 2. izreke , na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu traja nja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

10. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze koji bi ukazali da je on pretrpeo navedenu vrstu štete, pa je taj zahtev odbacio u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

11. Razmatrajući ustavnu žalbu delu u kojem se osporava rešenje Privrednog suda u Somboru I. 176/09 od 12. septembra 2011. godine kojim je obustavljeno izvršenje, Ustavni sud ukazuje da navedeno rešenje sadrži pouku o pravnom sredstvu kojom je konstatovano mogućnost izjavljivanje žalbe u roku od tri dana, ali da podnosilac tu pravnu mogućnost nije iskoristio, te je ustavna žalba u tom delu nedopuštena zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava.

Ustavni sud ukazuje da se članom 3. Ustava, na čiju povredu se pozvao podnosilac ustavne žalbe, ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, te stoga navedena ustavna norma ne može biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u navedenom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

12. Polazeći od svega izloženog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti