Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Navodi podnosioca o pogrešnoj oceni dokaza i povredi prava na pravično suđenje ocenjeni su kao neosnovani, jer ne ukazuju na proizvoljnost sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Katić iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Milojevića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 4903/10 od 13. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Milojević iz Žiče, opština Kraljevo, je 2. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 4903/10 od 13. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud u celini ignorisao sve dokaze predložene od strane okrivljenog kojima je jasno dokazano da okrivljeni nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret pri čemu je apsolutni prioritet dat dokazima optužbe iako na strani optužbe nije bilo pouzdanih dokaza koji bi je potvrđivali i da su na ovaj način direktno povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na podjednako tretiranje dokaza optužbe i dokaza koje predlaže okrivljeni u postupku.

2. Prema 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da ustavna žalba nije pravno sredstvo kojim se preispituje zakonitost pojedinačnih akata i radnji državnih organa i imaoca javnih ovlašćenja, već predstavlja izuzetno i posebno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o ustavnoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudom Osnovnog suda u Kraljevu K-555/10 od 20. jula 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 4903/10 od 13. oktobra 2010. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužilaštva iz Kraljeva i branioca okrivljenog, advokata Marije Žarevac iz Kraljeva, a presuda Osnovnog suda u Kraljevu K-555/10 od 20. jula 2010. godine potvrđena.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenom drugostepenom presudom Apelacionom sudu u Kragujevcu povređena prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavistan,nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 33. stav 5. Ustava utvrđeno da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Ustavni sud najpre konstatuje da ustavna žalba ne sadrži razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom prava garantovano članom 33. stav 5. Ustava, jer podnosilac ne navodi da mu je u krivičnom postupku bilo uskraćeno pravo da iznosi dokaze u svoju korist, da prisustvuje njihovom izvođenju, kao i da ispituje svedoke odbrane.

Podnosilac ustavne žalbe u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza ističući da je prvostepeni sud svoju presudu zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza optužbe, a da je „ignorisao sve dokaze predložene od strane okrivljenog“. Ustavni sud je ocenio da ove tvrdnje podnosioca koje se odnose na pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, očigledno ne ukazuju na povredu ovog prava osporenom presudom iz sledećih razloga: navodi ustavne žalbe isključivo se odnose na prvostepenu presudu koja ustavnom žalbom nije osporena; u postupku po ustavnoj žalbi ne može se preispitivati ocena dokaza koje je izvršio nadležni sud u osporenoj presudi, osim ako dokazi nisu cenjeni na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku (u ovom slučaju okrivljenog); navodi podnosioca o pogrešnoj oceni dokaza bili su predmet razmatranja u drugostepenom postupku i u osporenoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu je detaljno obrazloženo zbog čega su neosnovani.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti