Odluka Ustavnog suda o odgovornosti poslodavca sledbenika za obaveze prethodnika

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu akcionarskog društva, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Niži sudovi su proizvoljno primenili pravo kada su obavezali podnosioca, kao poslodavca sledbenika, da isplati dugovanja nastala pre statusne promene izdvajanja uz osnivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Akcionarskog društva ž . „S .“ a.d. B, sa sedištem u Beogradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Akcionarskog društva ž. „S .“ a.d. B. i utvrđuje da je presud om Apelacionog suda u Nišu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine i presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 2 973/15 od 9. novembra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P1. 2973/15 od 9. novembra 2016. godine.

3. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presuda iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Akcionarsko društvo ž . „S .“ a.d. B, sa sedištem u Beogradu, podnelo je Ustavnom sudu, 14. juna 201 7. godine, ustavnu žalbu protiv presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine i Osnovnog suda u Nišu P1. 2973/15 od 9. novembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i slobode preduzetništva, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 83. Ustava.

U ustavnoj žalbi se , između ostalog, navodi: da je proizvoljan zaključak parničnih sudova o pasivn oj legitimacij i podnosioca ustavne žalbe ; da u periodu iz kojeg potiču potraživanja tužioca podnosilac ustavne žalbe još uvek nije postojao kao pravni subjekt; da je pravni stav o odgovornosti podnosioca ustavne žalbe za obaveze društva prenosioca „Ž .“ a.d. B . (omaškom podnosilac ustavne žalbe označava „Ž .“ a.d. B. kao prvotuženog, iako to privredno društvo nije bilo stranka u parničnom postupku koji prethodi ustavnoj žalbi), pogrešno utemeljen na odredbama čl. 147. – 151. Zakona o radu; da se Zakon o privrednim društvima mora posmatrati kao lex specialis u odnosu na Zakon o radu, s obzirom na to da su njime regulisane pravne posledice statusnih promena ; da privredno društvo „Ž.“ a.d. B. nema svojstvo pravnog prethodnika, već društva prenosioca, isto kao što ni podnosilac ustavne žalbe nema svojstvo pravnog sledbenika, već društva sticaoca; da aneks ugovora o radu koji je zaključen sa tužiocem ne može biti osnov odgovornosti podnosioca ustavne žalbe za obaveze privrednog društva „Ž .“ a.d. B, koje i dalje postoji kao pravno lice; da solidarna obaveza nastaje po sporazumu ili po samom zakonu, što znači da izvršena statusna promena izdvajanja uz osnivanje, pri čemu društvo prenosilac zadržava pravni subjektivitet, ne može biti osnov nastanka takve obaveze; da je privredno društvo „Ž.“ a.d. B, kroz Plan statusne promene, čiji je sastavni deo i deobni bilans, prenelo na podnosioca ustavne žalbe jednaku vrednost aktive i pasive, tako da odgovornost podnosioca ustavne žalbe ne postoji ni prema članu 505. Zakona o privrednim društvima; da su Odluka o izdvajanju uz osnivanje, kao i prethodno usvojeni Plan statusne promene, registrovani i objavljeni na zakonom propisani način (član 495. Zakona o privrednim društvima), te, prema tome, učinjeni dostupnim svim zainteresovanim licima, uključujući i zaposlene; da je Plan statusne promene detaljnu razradu „doživeo“ zaključenjem Protokola, kojim je nedvosmisleno utvrđeno da za obaveze prema zaposlenima koje su nastale do registracije statusne promene isključivo odgovara privredno društvo „Ž.“ a.d. B; da su Protokolom jasno razgraničena prava i obaveze učesnika statusne promene, utoliko što su rezervisanja za sudske sporove, uključujući i one koji su u toku, neto zarade i naknade zarada, poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca i dr. (grupe računa br. 45. i 46.) preneta u početni bilans stanja privrednog društva „Ž.“ a.d. B. na dan 9. avgust 2015. godine; da ovaj dokaz sudovi nisu uzeli u razmatranje prilikom donošenja osporenih presuda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporen e akte. Takođe je predloženo da Ustavni sud odloži izvršenje osporen ih ak ata, kao i da pravno dejstvo svoje odluke proširi na sve predmete u kojima se podnosilac ustavne žalbe nalazi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen e presud e i dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Z. M . iz V . kod Aleksinca je Osnovnom sudu u Nišu podneo tužbu protiv tuženog Akcionarskog društva ž. „S .“ a.d. B, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate razlike između pripadajućih iznosa uvećane zarade po osnovu smenskog rada u periodu od 1. januara do 30. juna 201 4. godine i iznosa koji su mu za taj period isplaćeni .

Osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 2973/15 od 9. novembra 2016. godine tuženi je obavezan da tužiocu isplati predmetnu razliku u zaradi.

Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Nišu je doneo osporenu presudu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine, kojom je žalbu odbio i prvostepenu presudu u celini potvrdio.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac, na osnovu ugovora o radu od 4. februara 2003. godine (sa kasnijim aneksima) i aneksa broj 1-3/2015-91/1799 od 1. septembra 2015. godine, u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima bravara za vozna sredstva; da je veštak finansijske struke utvrdio da je u spornom periodu poslodavac prethodnik tužiocu za rad u smenama isplatio uvećanu zaradu od 4% od osnovne zarade ; da je veštak, takođe, obračunao razliku do 26% od osnovne zarade za smenski rad, u skladu sa zakonom; da je prvostepeni sud pravilno obavezao tužen og da tužiocu isplat i utvrđenu razliku uvećane zarade po osnovu smenskog rada; da se ugovor o radu sa poslodavcem prethodnikom smatra prenetim kada je tužilac potpisao aneks ugovora o radu sa tuženim; da je tuženi, kao poslodavac sledbenik, preuzimanjem ugovora o radu i potpisivanjem aneksa, automatski preuzeo ne samo prava, već i sve obaveze koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa; da su prava zaposlenih kod promene poslodavca regulisana odredbama člana 147 – 152. Zakona o radu, koje su usklađene sa Direktivom 2001/23 EZ; da se tim odredbama regulišu prava zaposlenih u slučaju reorganizacije poslodavca putem statusnih promena, promen e poslodavca u skladu sa zakonom ili promene vlasništva nad kapitalom privrednog društva, kao i posledice tih promena; da tokom postupka tuženi nije istica o činjenice, niti pruži o dokaze da su na drugačiji način sa poslodavcem prethodnikom (privredno društvo „Ž.“ a.d. B.) regulisali individualna prava i stečena prava zaposleni h, te da su o tome obavestili tužioca ; da kako tuženi, na kome je bio teret dokazivanja činjenica, nije pružio dokaze da su međusobna prava i obaveze sa društvom prenosiocem regulisana ugovorom o statusnoj promeni ili planom podele, a društvo prenosilac i dalje postoji kao pravni subjekt, to je pravilna ocena prvostepenog suda o pasivnoj legitimaciji tuženog .

U obrazloženju je dalje navedeno: da ukoliko su postojala ograničenja u pravima, obavezama i odgovornostima tužioca prema poslodavcu prethodniku, odnosno sledbeniku, poslodavac je o tim promenama trebalo da obavesti tužioca, a zatim da na jasan i precizan način aneksom ugovora o radu ugovori isplatu konkretnih novčanih potraživanja, što je izostalo, ali je to propust tužen og, a ne tužioca; da je stoga bez uticaja ukazivanje tuženog na Plan statusne promene i Protokol o usvajanju Informacije o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava , jer ti akti, kojima se regulišu međusobni odnosi privrednih subjekata, mo gu biti od značaja u postupku izvršenja i kod eventualnih regresnih zahteva, ali ne i na pravo i zaštitu zaposlenog radi isplate uvećane zarade.

U Protokolu o usvajanju Informacije o sprovedenom postupku statusne promene „Ž.“ a.d. i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava od 24. juna 2016. godine je, pored ostalog, navedeno: da se usvaja Informacija o sprovedenom postupku statusne promene „Ž.“ a.d. i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava (tačka 1.); da se prihvata početno stanje u poslovnim knjigama na dan 10. avgust 2015. godine za AD „I. Ž .“, AD ž. „S .“ a.d. B, AD ž. „S . V .“ i „Ž. S .“ a.d. posle izdvajanja, iskazano u zaključnim listovima i analitičkim evidencijama, izvedeno po postupku i dokumentima iz tačke 2. ovog Protokola, saglasno usvojenim prncipima i kriterijumima za alokaciju bilansnih pozicija u deobnom bilansu i zapisnički usaglašenih postupaka u razdvajanju računa kojima su implementirani registrovani kriterijumi i principi sa relevantnom dokumentacijom iz informacije (tačka 3.); da će, na osnovu ovog Protokola , Odbor direktora i Skupština „Ž . S .“ a.d. doneti odluku o usvajanju Informacij e o sprovedenom postupku statusne promene „Ž . S .“ a.d. i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava, koja će biti akt primopredaje bruto bilansa početnih stanja novoformiranih društava na dan 10. avgust 2015. godine, izvedenih zajedničkim usaglašavanjem između izdvojenih društava, u skladu sa tačkama 2. i 3. ovog Protokola, te da će ova odluka biti dostavljena društvima sticaocima (tačka 7.).

Informacija o sprovedenom postupku statusne promene „Ž. S .“ a.d. i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava, koja je usvojena Protokolom, sadrži odeljak pod nazivom „Implementacija registrovanih principa i kriterijuma za alokaciju bilansnih pozicija u deobnom bilansu kroz primenjene postupke na razdvajanju računa u izvođenju početnih stanja u poslovnim knjigama izdvojenih društava“. Kod računa čiji je naziv „dugoročna rezervisanja“ navedeno je da se rezervisanja za sudske sporove, odnosno sudske sporove u toku, prenose u početni bilans „Ž . S .“ a.d. posle izdvajanja.

Odbor direktora i Skupština privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. su 27. i 30. juna 2016. godine doneli o dluke kojima su usvoj eni Protokol, Informacij a i bruto bilans i početnih stanja novoformiranih društava na dan 10. avgust 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je preduzetništvo slobodno, a može se ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83.).

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 , 54/09 , 32/13 i 75/14) (u daljem tekstu: ZOR), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca (član 147.); da je poslodavac prethodnik dužan da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose (član 148.); da je poslodavac prethodnik dužan da o prenošenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi, da ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (član 149.); da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika ili kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor (član 150.).

Odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11 i 83/14 – dr.zakon) (u daljem tekstu: ZPD), koji se primenjivao u konkretnom slučaju , bilo je propisano: da se statusnom promenom društvo (u daljem tekstu: društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (u daljem tekstu: društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije (član 483. stav 1.); da se društvo može podeliti tako što će deo svoje imovine i obaveza, pored ostalog, preneti na jedno ili više novoosnovanih društava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje), s tim da društvo iz stava 1. ovog člana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji (član 489. stav 1. tačka 1) i stav 2.); da radi sprovođenja statusne promene odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, priprema, pored ostalog, nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni, kao i sve dokumente iz člana 491. stav 3. ovog zakona (član 490. stav 1. tačka 1)); da se ugovor o statusnoj promeni zaključuje ako u statusnoj promeni učestvuju dva ili više društava , da ugovor iz stava 1. ovog člana, pored ostalog, naročito sadrži označenje vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na društvo sticaoca i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši društvu sticaocu, da sastavni deo ugovora iz ovog člana čine - predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, odnosno statuta društva sticaoca, a ako statusnom promenom nastaje novo društvo predlog osnivačkog akta, kao i predlog statuta tog društva ako je ono akcionarsko društvo, deobni bilans društva prenosioca, u slučaju statusne promene podele ili izdvajanja, spisak članova društva prenosioca, sa navođenjem nominalne vrednosti njihovih udela, odnosno akcija u društvu sticaocu, kao i udela, odnosno akcija koje stiču u društvu sticaocu i spisak zaposlenih u društvu prenosiocu čiji se radni odnos nastavlja u društvu sticaocu (član 491. stav 1, stav 2. tačka 3) i stav 3.); da ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, usvaja plan podele, da plan podele iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke iz člana 491. stav 2. ovog zakona, da sastavni deo plana podele iz stava 1. ovog člana čine akti i dokumenti iz člana 491. stav 3. ovog zakona (član 492. st. 1. – 3.); da nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni, da nacrti iz stava 1. ovog člana moraju biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti omogućen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i bez naknade, da se objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana podele iz stava 1. ovog člana smatra da su i poverioci društva obavešteni o statusnoj promeni (član 495. st. 1, 2. i 6.); da odlukom o statusnoj promeni skupština odobrava plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno (član 498. stav 1. tačka 1)); da plan podele stupa na snagu kada ga odlukom iz člana 498. ovog zakona odobri skupština društva koje sprovodi statusnu promenu, osim ako je tim planom predviđeno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma (član 499. stav 2.); da se registracija statusne promene vrši u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na društvo sticaoca i u odnosu na društvo prenosioca (član 504. stav 1).

Odredbama člana 505. ZPD bilo je propisano: da pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji i to - imovina i obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, a društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvom prenosiocem za njegove obaveze koje nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno (stav 1. tač. 1) i 2)); da ako se statusnom promenom društvo prenosilac gasi, nastupaju i sledeće pravne posledice - društvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, u zajamna potraživanja između društva prenosioca i društva sticaoca se gase, obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, i društvo sticalac postaje novi dužnik u pogledu tih obaveza, a ako postoji više društava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele prešle na ostala društva sticaoce do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno (stav 3. tač. 1) – 3)). Odredbom člana 506. stav 2. ZPD bilo je propisano da za obaveze društva prenosioca prestalog podelom koje ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele nisu raspoređene nijednom društvu sticaocu, niti se tumačenjem tog ugovora, odnosno plana može odrediti kojem društvu sticaocu se imaju raspodeliti, solidarno odgovara svako društvo sticalac do iznosa razlike između vrednosti imovine koja je na to društvo preneta i obaveza koje je to društvo preuzelo.

Odredbom člana 2. taka 7) podtačka 1) Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, broj 62/13) bilo je propisano da redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica koja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, pored ostalog, obuhvata bilans stanja koji predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala pravnog lica na određeni dan.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane (član 8.); da je stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom (član 228.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja, da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano, da stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano (član 231.).

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, konstatovao da se ustavnom žalbom ukazuje na proizvoljnost ocene parničnih sudova da podnosilac ustavne žalbe ima pasivnu legitimaciju u predmetnoj parnici, te da odgovara za novčane obaveze prema zaposlenima koje je preuzeo od poslodavca prethodnika, a koje su dospele u periodu pre izvršene statusne promene.

Stoga Ustavni sud smatra da, prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, zapravo treba sagledati sprovedeni parnični postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je on bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava, odnosno da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitr erna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud polazi od toga da je podnosilac ustavne žalbe osnovan u okviru statusne promene privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B, kojom prilikom su osnovana još dva privredna društva (AD „I. Ž .“ i AD „S. V .“). Reč je, dakle, o statusnoj promeni izdvajanja uz osnivanje, čija se specifičnost ogleda u tome što privredno društvo koje prolazi kroz statusnu promenu (društvo prenosilac) nastavlja da postoji, s tim da deo svoje imovine i obaveza prenosi na novoosnovana društva (društva sticaoci). Kada se, kao u konkretnom slučaju, radi o statusnoj promeni u kojoj učestvuje samo jedno privredno društvo, akt kojim se inicira takav postupak jeste plan podele društva, čiji nacrt kod akcionarskih društava poput „Železnice Srbije“ a.d. Beograd priprema odbor direktora, koji ga potom i usvaja. Skuština društva, u formi odluke, odobrava usvojeni plan podele društva. Taj dokument, pored ostalog, sadrži označenje vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na društvo sticaoca, zatim njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši društvu sticaocu. Deo obavezne dokumentacije uz plan podele predstavlja i deobni bilans.

Odbor direktora privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. je u vezi planirane statusne promene izdvajanja uz osnivanje, 31. marta 2015. godine, usvojio nacrt plana podele, koji je, potom, njegova skupština, Odlukom od 11. maja 2015. godine, odobrila. Kao osnivač privrednog društva „Ž . S .“ a.d. B, Vlada Republike Srbije je rešenjem od 2. jula 2015. godine dala saglasnost na navedenu odluku. Istog dana, Vlada Republike Srbije je donela odluke o osnivanju tri nova akcionarska društva, koja su nastala iz statusne promene privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. Rešenje Vlade Republike Srbije od 2. jula 2015. godine, kao i tri odluke o osnivanju od istog datuma, objavljeni su u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 60/15. Statusna promena je nakon toga, tačnije 10. avgusta 2015. godine, registrovana kod Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR), tako što su tri novoosnovana privredna društva, među njima i podnosilac ustavne žalbe, upisana u registar privrednih subjekata. U okviru realizacije plana podele, podnosilac ustavne žalbe je pristupio preuzimanju zaposlenih, pa je tako 1. septembra 2015. godine sa tužiocem zaključen aneks ugovora o radu, na osnovu kojeg je tužilac nastavio da obavlja rad na istom radnom mestu kao kod privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B.

Suština obrazloženja osporenih presuda ogleda se , pre svega, u stanovištu sudova da je zaključenjem aneksa ugovora o radu sa tužiocem, a ne ugovora o radu, podnosilac ustavne žalbe preuzeo ne samo prava, već i sve obaveze koje su nastale iz ugovora o radu i radnog odnosa kod privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B, kao poslodavca prethodnika, iz čega proizlazi ne samo pasivna legitimacija podnosioca ustavne žalbe u predmetnoj pravnoj stvari, već i njegova obaveza da tužiocu isplati razliku u zaradi po osnovu smenskog rada, koja je dospela u periodu pre izvršene statusne promene .

Ustavni sud je, na sednici održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo Odluku Už-10900/2017 (u daljem tekstu: Odluka od 24. decembra 201 8. godine) kojom je usvojio ustavnu žalbu istog podnosioca i utvrdio da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1636/17 od 6. jula 2017. godine njemu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je poništio presud u Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1636/17 od 6. jula 2017. godine i odre dio da isti sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 68/17 od 13. februara 2017. godine .

Presudom koja je bila predmet ustavnopravne analize u Odluci od 24. decembra 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud je izneo identično pravno stanovište, koje je, kao i u ovom predmetu, utemeljeno na odredbama ZOR kojima su regulisana prava zaposlenih kod promene poslodavca. Tim odredbama je utvrđena obaveza poslodavca sledbenika, koje svojstvo u konkretnom slučaju ima podnosilac ustavne žalbe, da od poslodavca prethodnika (privredno društvo „Ž. S .“ a.d. B.) preuzme opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Još jedna obaveza poslodavca sledbenika jeste da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika ili kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor. Što se poslodavca prethodnika tiče, njegova obaveza je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose, kao i da zaposlenog, čiji se ugovor o radu prenosi, pismenim putem obavesti o promeni poslodavca. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da preuzimanje obaveza poslodavca sledbenika od poslodavca prethodnika, u koje nesumnjivo spadaju i novčana potraživanja zaposlenih, nije izričito propisano odredbama ZOR.

Po shvatanju Ustavnog suda iznetom u Odluci od 24. decembra 2018. godine, bez obzira na potrebe poslodavca sledbenika, njegova je dužnost da sva lica koja su zaposlena kod poslodavca prethodnika zadrži u radnom odnosu, preuzimanjem postojećih ugovora o radu. Prema tome, Ustavni sud i u ovom predmetu zaključuje da je, prima facie , ustavnopravno neprihvatljivo stanovište da je zaključenjem aneksa ugovora o radu podnosilac ustavne žalbe prema tužiocu preuzeo i sve obaveze privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. po osnovu radnog odnosa koje su nastale pre izvršene statusne promene, uključujući i neisplaćenu uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, s obzirom na to da zaključenje aneksa predstavlja realizaciju zakonske obaveze podnosioca ustavne žalbe da tužioca zadrži u radnom odnosu.

Ustavni sud je u Odluci od 24. decembra 2018. godine dalje konstatovao da odredbe ZOR jesu relevantne kod promene poslodavca koja je rezultat neke statusne promene, ali da je statusna promena institut kompanijskog prava, koji je regulisan odgovarajućim odredbama ZPD, dok se u odredbama ZOR pominje samo kao generički pojam. U vezi sa tim, Ustavni sud je uočio postojanje razlika između statusne promene kod koje dolazi do prestanka (gašenja) privrednog društva nad kojim se statusna promena sprovodi i one u kojoj to društvo nastavlja da egzistira.

ZPD, dakle, pravi jasnu razliku između pravnih posledica u navedena dva slučaja. Ustavni sud smatra da se osnovna razlika ogleda u tome što kod društva prenosioca koje se statusnom promenom gasi, tačnije koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, sve njegove obaveze neizostavno prelaze na društva sticaoce (više njih ili samo jednog), bez obzira na to da li je njihov prenos uređen ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, ili je reč o obavezama koje tim dokumentom nisu raspoređene nijednom društvu sticaocu, niti se njegovim tumačenjem može odrediti kojem društvu sticaocu se imaju raspodeliti, u kom slučaju solidarno odgovara svako društvo sticalac do iznosa razlike između vrednosti imovine koja je na to društvo preneta i obaveza koje je to društvo preuzelo (član 506. stav 2. ZPD). Društva sticaoci su, dakle, kod ove vrste statusne promene ex lege sukcesori društva prenosioca po pitanju svih njegovih obaveza. Sa druge strane, kada je reč o statusnoj promeni u kojoj društvo prenosilac nastavlja da postoji, za prenos obaveza na društva sticaoce releventan je isključivo ugovor o statusnoj promeni, odnosno plan podele. Na društva sticaoce prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je to određeno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele. Pored toga, odredba člana 505. stav 1. tačka 2) ZPD propisuje da društvo sticalac solidarno odgovara sa društvom prenosiocem (koje i dalje postoji) za obaveze koje su po navedenom statusnom dokumentu ostale na strani društva prenosioca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno.

Privredno društvo „Ž. S .“ a.d. B, kao društvo prenosilac, nakon sprovedene statusne promene izdvajanja uz osnivanje, postoji i dalje kao pravni subjekt, pored tri novoosnovana privredna društva. U Odluci od 24. decembra 2018. godine Ustavni sud je takođe konstatovao da je sastavni deo Odluke o statusnoj promeni od 11. maja 2015. godine Plan podele privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. ( Plan statusne promene broj 1930/2015-114-20). Plan podele (u daljem tekstu: Plan), osim označenja nominalne vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na društva sticaoce, pri čemu je reč o jednakim vrednostima aktive i pasive za sv a društva stica oce, ne sadrži opis preuzetih obaveza, kao ni način na koji će se njihov prenos i realizacija izvršiti, već samo konstataciju da se na podnosioca ustavne žalbe prenose obaveze koje se odnose na imovinu i obavljanje delatnosti železničkog prevoza robe, bez jasne odrednice da li u te obaveze spadaju i novčana potraživanja zaposlenih koje je podnosilac ustavne žalbe preuzeo od privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. Planom je za tu svrhu predviđeno zaključenje posebnog ugovora (odeljak V).

Kao i u predmetu Už-10900/2017, podnosilac i u ovoj ustavnoj žalbi ukazuje na činjenicu da je 24. juna 2016. godine između privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. i novoosnovanih privrednih društava zaključen Protokol kojim su sva četiri privredna društva prihvatila Informaciju o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava (u daljem tekstu: Protokol), a kojom su, pored ostalog, u početni bilans privrednog društva „Ž. S .“ a.d. B. (posle izdvajanja) preneta „rezervisanja“ za sudske sporove, odnosno sudske sporove koji su u toku.

Ustavni sud je u Odluci od 24. decembra 2018. godine konstatovao da je Protokol izveden kao dokaz u postupku pred prvostepenim sudom, ali da obrazloženje osporene revizijske presude ne sadrži nijednu konstataciju u vezi sa tim dokumentom i sadržinom Informacije koja je njime prihvaćena. Polazeći od toga da je Planom bilo predviđeno zaključenje posebnog ugovora koji će sadržati opis preuzetih obaveza, kao i način njihovog prenosa i realizacije, Ustavni sud je zaključio da je ocena pravne prirode (karaktera) Protokola, kao i Informacije koja je njime prihvaćena, bila od suštinske važnosti za ishod predmetnog postupka. Samim tim što Vrhovni kasacioni sud nije uzeo u obzir postojanje Protokola, uz ocenu svrhe njegovog zaključenja (da li taj dokument može imati karakter posebnog ugovora koji je Planom bio predviđen), kao i od kakvog je značaja činjenica da je isti nastao nakon što je postupak statusne promene okončan registrovanjem novoosnovanih društava kod APR, Ustavni sud je utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na obrazloženu sudsku odluku, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Presude koje su osporene u ovoj ustavnopravnoj stvari , međutim sadrže ocenu o pravnoj prirodi Protokola. Parnični sudovi smatraju da Protokol predstavlja interni akt zaključen između učesnika statusne promene – društva prenosioca i društva sticalaca, koji može biti od značaja samo kod izvršenja ili eventualnih regresnih zahteva između njih. Iz napred iznetog, po mišljenju Ustavnog suda, proizlazi da su parnični s udovi očito izgubili iz vida činjenicu da je za svrhu razvrgnuća aktive i pasive društva prenosioca, između njega i društva sticalaca, Planom bilo predviđeno zaključenje posebnog ugovora . Nesumnjivo je da je Plan, preko Odluke od 11. maja 2015. godine kojom je odobren, uz saglasnost osnivača Vlade Republike Srbije (rešenje od 2. jula 2015. godine), proizveo pravno dejstvo, jer je na osnovu njega došlo do osnivanja tri nova akcionarska društva i njihove registracije kod APR. Odredba o naknadnom zaključenju posebnog ugovora je deo Plana i zajedno sa njim proizvodi pravno dejstvo. Prema tome, pitanje da li je konkretna novčana obaveza prešla na podnosioca ustavne žalbe , kao društvo sticaoca , ili za nju i nakon izvršene statusne promene odgovara društvo prenosilac , predstavlja materij u koj u je, saglasno Planu, trebalo urediti posebnim ugovorom između učesni ka statusne promene , a ne aneksom ugovora o radu koji je podnosilac ustavne žalbe zaključio sa tužiocem, kako to rezonuju parnični sudovi.

Ustavni sud smatra da je od ključnog značaja to što Planom nije nije bila predviđen a posebna forma za zaključenje ugovora koji će sadržati opis preuzetih obaveza i način na koji će se njihov prenos i realizacija izvršiti. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da učesnici statusne promene nisu bili ograničeni u pogledu izbora forme u kojoj će takav ugovor zaključiti. Protokolom je prihvaćena Informacija o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava. Informacija se, po shvatanju Ustavnog suda, tiče sadržin e početnih bilans a stanja učesnika statusne promene, kako novoformiranih privrednih društava, tako i društva prenosioca , na dan kada je statusna promena registrovana – 10. avgust 2015. godine (tačka 7. Protokola). Polazeći od toga da bilans stanja predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala pravnog lica na određeni dan, a imajući u vidu da su Protokol potpisala ovlašćena lica svih učesnika statusne promene, Ustavni sud zaključuje da je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište parničnih sudova po kome Protokol predstavlja interni akt koji proizvodi pravna dejstva samo u odnosu između učesnika statusne promene, ne i prema trećim licima.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporen im presud ama Apelacionog suda u Nišu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine i Osnovnog suda u Nišu P1. 2973/15 od 9. novembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , zbog čega je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni g lasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), odluč ujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 361/17 od 21. aprila 2017. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P1. 2973/15 od 9. novembra 2016. godine, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi slobode preduzetništva iz člana 83. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica povrede prava .

7. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja osporenog akta jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

U vezi sa zahtevom za proširenje dejstva ove odluke na ostale sudske predmete u kojima se podnosilac ustavne žalbe nalazi u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud ukazuje da pravno dejstvo svoje odluke može proširiti samo na učesnike postupka u kome je donet akt koji je bi o predmet ustavnosudske kontrole, ukoliko ustavnu žalbu nisu podneli, a nalaze se u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sa podnosiocem ustavne žalbe .

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odgovornosti poslodavca sledbenika za obaveze prethodnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti