Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu B. P., utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku pred Višim sudom u Zrenjaninu. Postupak je trajao skoro jedanaest godina, a sudu je naloženo da podnosiocu isplati naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5030/2019
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P. i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 21/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo B. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P. iz Beograda je 13. maja 2019. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 21/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je predmetni postupak nepotrebno dugo trajao i da je mogao da se okonča u razumnih šest godina da je sud razdvojio postupak. Takođe, podnosilac ističe da je sud zakazao 112 pretresa, od kojih su neki održani, a neki nisu, te da je podnosilac ustavne žalbe bio prisutan na svakom.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu podnosioca, da utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000.000 dinara i pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Zrenjaninu K. 21/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 70/08 od 25. aprila 2008. godine određeno je sprovođenje istrage protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, kao i protiv još 17 drugih lica, zbog istog krivičnog dela. Istim rešenjem je određen pritvor podnosiocu i drugim okrivljenima.

U istražnom postupku su saslušani okrivljeni i 24 svedoka.

Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 28. avgusta 2008. godine podiglo optužnicu Kt. 104/08 protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, kao i protiv još 20 okrivljenih, zbog istog krivičnog dela.

U toku postupka pretres je zakazan 106 puta, od čega je održan 71 put, a 35 puta nije održan, i to 25 puta zbog nedolaska nekog od saokrivljenih, četiri puta – zbog štrajka advokata, tri puta zbog nepristupanja branilaca, dva puta zbog nepristupanja svedoka i veštaka, jednom jer su se spisi predmeta nalazili kod Visokog saveta sudstva.

U dokaznom postupku su izvedeni sledeći dokazi: saslušani su okrivljeni; saslušano je 28 svedoka; izvedeno je finansijsko veštačenje; saslušani su predstavnici tima veštaka Zavoda za sudska veštačenja ad Novi Sad; izvršen je uvid u obimnu pisanu dokumentaciju.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu K. 21/10 od 13. aprila 2018. godine podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 888/18 od 5. februara 2019. godine prvostepena presuda Višeg suda u Zrenjaninu potvrđena je u delu koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je sporni krivični postupak u kome je podnosilac imao položaj okrivljenog, pokrenut 25. aprila 2008. godine, a da je pravnosnažno okončan 5. februara 2019. godine, što znači da je trajao deset godina i devet meseci.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, međutim, pojam razumnog trajanja sudskog postupka predstavlja relativnu kategoriju koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca. Ustavni sud je stoga razmotrio da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka u konkretnom predmetu.

Imajući u vidu da je u predmetnom postupku odlučivano o optužbi protiv 21 okrivljenog, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. Krivičnog zakonika, te da je sprovedeno kompleksno finansijsko veštačenje i da je saslušan veliki broj svedoka, Ustavni sud je ocenio da je osporeni postupak bio činjenično i pravno složen.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije izostao ni sa jednog zakazanog pretresa u toku postupka, te da nije ni na neki drugi način svojim ponašanjem prouzrokovao duže trajanje postupka.

Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da je dugom trajanju postupka najviše doprinelo postupanje prvostepenog suda, imajući u vidu da u toku postupka pretres nije održan čak 25 puta zbog nedolaska jednog ili više okrivljenih, a da sud zbog toga nijednom nije naložio preduzimanje mera za obezbeđenje prisustva okrivljenih iz člana 188. Zakonika o krivičnom postupku, kao što su dovođenje i pritvor. Štaviše, postupajući sud nije koristio ni mogućnost da u odnosu na određene okrivljene postupak razdvoji radi efikasnijeg i bržeg postupanja. Ustavni sud, zatim, ukazuje da zakazani pretres tri puta nije održan zbog nepristupanja branilaca, a dva puta zbog nedolaska svedoka i veštaka, pri čemu sud nijednom nije iskoristio mogućnost da imenovanima izrekne novčanu kaznu kao meru za obezbeđenje procesne discipline. Na kraju, jedan zakazani pretres nije održan zbog toga što spisi predmeta nisu na vreme vraćeni iz Visokog saveta sudstva. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da se neodržavanje četiri pretresa zbog šrajka advokata ne može staviti na teret sudu. Sve navedene okolnosti, prema mišljenju Ustavnog suda, ukazuju na zaključak da je ukupnom trajanju postupka u velikoj meri doprinelo neefikasno postupanje Višeg suda u Zrenjaninu.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud predmetni postupak okonča u okviru standarda razumnog roka, imajući u vidu da je imao položaj okrivljenog u spornom krivičnom postupku koji je pravnosnažno okončan tako što je podnosilac oslobođen optužbi.

Imajući sve navedeno u vidu, a posebno da je sporni krivični postupak trajao deset godina i devet meseci, da je prvostepeni sud svojim postupanjem u velikoj meri doprineo ukupnom trajanju postupka, da podnosilac nije doprineo dužem trajanju postupka, kao i da je podnosilac imao legitimni interes da postupak bude okončan u oviru standarda razumnog roka, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je stoga, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 21/10, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i okolnosti od značaja za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 47. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti