Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko šest godina. Odgovornost za prekomernu dužinu postupka pripisana je Apelacionom sudu zbog propusta da odluči o žalbi tužene.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Čelika iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Čelika i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6763/06 (sada predmet Osnovnog sud a u Novom Sadu P. 163/11), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Čelik iz Novog Sada je 3. decembra 2010. godine, podne o ustavnu žalbu zbog povrede načela i prava iz čl. 21. i 22, člana 32. stav 1, te čl. 35, 36. i 43. Ustava Republike Srbije, odnosno odredaba čl. 3, 6, 8, 9, 12, 14, 17. i 18. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6763/06, a koji se sada vodi pred Osnovnim sud om u Novom Sadu u predmetu P. 163/11.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da predmetni parni čni postupak traje od 200 6. godine, zbog čijeg prekomernog trajanja mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Pod nosilac, pored detaljnog navođenja okolnosti koje postoje između njega, sa jedne strane i tužene i njenog punomoćnika – advokata , sa druge strane, posebno naglašava da je tužena bez ikakvog osnova prisvojila ikonu Svetog Dimitrija Solunskog koja je vekovima bila u posedu njegove porodice, i koja pored velike materijalne vrednosti, za njega i njegovu porodicu ima i veliku afekcionu vrednost, te da mu je na taj način povređeno i pravo slobode ispoljavanja veroispovesti iz člana 43. Ustava. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, i utvrdi mu pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 6763/06 Opštinskog suda u Novom Sadu (sada predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 163/11) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 20. septembra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužene D. V. Č. (bivše supruge), radi utvrđenja da je on vlasnik 94 tačno određene pokretne stvari, kao i da sud obaveže tuženu da mu navedene pokretne stvari preda.

Pripremno ročište je održano 7. decembra 2006. godine, dok je prvo ročište za glavnu raspravu održano 18. januara 2007. godine, na kome je saslušan tužilac , kao stranka.

Tokom 2007. godine održana su još tri ročišta, dok je ročište zakazano za 2. april odloženo na zajednički predlog stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora. Opštinski sud je 13. septembra 2007. godine nakon održanog ročišta na kome su saslušani svedoci, zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 6763/2006 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Tužilac je 30. oktobra 2007. godine izjavio žalbu, a dan kasnije i tužena je izjavila žalbu.

Okružni sud u Novom Sadu je 30. januara 2008. godine doneo rešenje Gž. 7182/07 kojim je, u stavu prvom izreke , konstatovano da se žalba tužioca od 30. oktobra 2007. godine smatra predlogom za donošenje dopunske presude, pa je spis predmeta vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u drugom stavu izreke odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja o predlogu za određivanje privremene mere sadržanog u stavu četiri izreke prvostepene presude i u tom delu je žalba odbijena kao neosnovana.

Postupajući po nalogu iz navedenog rešenja Okružnog suda u Novom Sadu , Opštinski sud je doneo dopunsku presudu P. 6763/2006 od 30. juna 2008. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Nezadovoljan zbog činjenice da njegov tužbeni zahtev nije usvojen u celini, tužilac je 7. avgusta 2008. godine izjavio žalbu, koju je dopunio 19. avgusta.

Apelacioni sud u Novom Sadu (u daljem tekstu: Apelacioni sud) je doneo rešenje Gž. 5809/10 od 30. decembra 2010. godine kojim je usvojio žalbu tužioca izjavljenu protiv presude Opštinskog suda P. 6763/2006 od 13. septembra 2007. godine i dopunske presude P. 6763/2006 od 30. juna 2008. godine u pobijanom odbijajućem delu, kao i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu navedene presude ukinuo i predmet vratio sada Osnovnom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Osnovni sud) na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, pred Osnovnim sudom, ročište zakazano za 28. januar 2011. godine je odloženo na zahtev tužioca, dok je sledeće ročište održano 15. marta 2011. godine.

Tužena je podneskom od 1. aprila 2011. godine obavestila Osnovni sud da Apelacioni sud nije odlučio o njenoj žalbi koju je izjavila 31. oktobra 2007. godine protiv presude Opštinskog suda P. 6763/2006 od 13. septembra 2007. godine i dopunske presude istog suda P. 6763/2006 od 30. juna 2008. godine.

Nakon toga, Opštinski sud je rešenjem od 13. aprila 2011. godine odredio zastoj postupka do odluke Apelacionog suda po žalbi tužene od 31. oktobra 2007. godine.

Apelacioni sud je doneo dopunsko rešenje Gž. 5809/10 od 20. jula 2012. godine kojim je žalbu tužene usvojio, a presudu Opštinskog suda P. 6763/2006 od 13. septembra 2007. godine ukinuo u pobijanom usvajajućem delu i predmet u tom delu vratio Osnovnom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sudom ročište za glavnu raspravu zakazano za 11. septembar 2012. godine je odloženo na zajednički predlog stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora. Sledeće ročište za glavnu raspravu održano je 1. novembra 2012. godine. Tužilac je podneskom od 19. novembra 2012. godine „precizirao“ tužbeni zahtev, ali je Osnovni sud rešenjem od 22. novembra 2012. godine naložio tužiocu da uredi navedeni podnesak, kako bi mogao da postupi po njemu.

Sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. decembar 2012. godine nije održano, jer tužilac nije došao, iako je bio uredno pozvan, pa mu je sud naložio da opravda svoj izostanak.

4. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 20. septembra 200 6. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, a li da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta , da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje šest godina i četiri mesec a i da još uvek nije okončan . Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmet ove parnice bio nešto činjenično i pravno složeniji, te da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, bilo potrebno, pored parničnih stranaka, saslušati i veći broj svedoka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ima legitiman pravni interes da se o njegov om tužben om zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, koji je imao procesnu ulogu tužioca, nije značajnije doprineo dugom trajanju parničnog postupka.

Dakle, za prekomernu dužinu trajanja postupka, odgovornost pre svega snosi Apelacioni sud koji je propustio, da rešenjem Gž. 5809/10 od 30. decembra 2010. godine kojim je usvojio žalbu tužioca, odluči i o žalbi koju je tužena izjavila 31. oktobra 2007. godine. Apelacioni sud je, tek nakon što je tužena obavestila sud da o njenoj žalbi nije odlučeno, ispravio propust i dopunskim rešenjem Gž. 5809/10 od 20. jula 2012. godine odlučio o žalbi, koju je usvojio i predmet vratio Osnovnom sudu na ponovni postupak. Navedeni propust Apelacionog suda uslovio je nepotrebno produženje postupka od godinu i po dana.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6763/06 (sada predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 163/11) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 163/11, okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegov doprinos dužini trajanja postupka , kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nije dokaza o da je pretrpe o materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka .

5. Ustavni sud ocenjuje da su navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno i pravo na pravno sredstvo, utvrđeno odredbom člana 36. stav 2 Ustava, očigledno neosnovani. Ustavni sud ukazuje da je, saglasno načelu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, Ustav u članu 170. predvideo ustavnu žalbu kao sredstvo koje se može izjaviti protiv akata, ali i radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle i u toku sudskog postupka. Na taj način, prema oceni Ustavnog suda, obezbeđeno je formalno i suštinski, delotvorno i efikasno pravno sredstvo kojim se preispituje „razumnost“ dužine trajanja postupka pred državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, a koji odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca ili krivičnim optužbama (videti Odluku Ustavnog suda Už-1452/2008 od 3. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u predmetu Vinčić i drugi protiv Srbije, broj 44698/06), ustavna žalba, u načelu, delotvorno i efikasno pravno sredstvo u Republici Srbiji za zaštitu Ustavom garantovanih prava, pa tako i prava na suđenje u razumnom roku.

Stoga je Ustavni sud na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , kao očigledno neosnovanu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke

6. Razmatrajući navode o povrede načela i prava iz čl. 21. i 22, člana 32. stav 1 (bez prava na suđenje u razumnom roku) , te čl. 35, 36. i 43. Ustava Republike Srbije, odnosno odredaba čl. 3, 6, 8, 9, 12, 14, 17. i 18. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, jer predmetni parnični postupak još uvek nije okončan, pa je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, nalazeći da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1, člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti