Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust države da sprovede izvršenje pravnosnažnih odluka donetih protiv preduzeća sa društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zbog čega se dosuđuje naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5035/2015
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Bratislav Đokić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republi ke Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M. i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/ 10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821 /08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1117/08 od 14 . avgusta 2008. godine i I. 821/08 od 16. juna 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M. iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 7. aprila 2014. godine, preko punomoćnika D. O , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821/08) . Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-2310/2014 .

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 306/14 od 25. juna 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821/08) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 306/14 od 27 . jula 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už- 5035/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Opštinskog suda u Čačku I. 1117/08 od 14. avgusta 2008. godine i I. 821/08 od 16. juna 2008. godine, usvojeni su predlozi za izvršenje ovde podnosioca usta vne žalbe na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 68/00 od 16. marta 2000 . godine i P1. 181/07 od 5. aprila 2007. godine, kojima je obavezan DP F . "C ." iz Čačka, da tužiocu (izvršnom poveriocu) isplati potraživanja iz radnog odnosa i to na nepokretnosti dužnika označenoj na k.p. br. …, u KO Čačak.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 306/14 od 25. juna 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača R. M . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupci okončaju u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade za iznos od još 1.8 00,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti . Stavom petim izreke rešenja podnosiocu su dosuđeni troškovi postupka, a stavom šestim izreke određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja predmet dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava i naknadi materijalne štete.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821/08) utvrđeno da su izvršni postupci započeli 13. avgusta 20 08. godine podnošenjem predloga za izvršenje, te da su doneta rešenja o izvršenju u oba postupka, ali da je predloženo njihovo spajanje sa spisima predmeta I. 8053 (ranije broj I. 542/01) jer je više izvršnih podnosilaca tražilo izvršenje nad istim izvršnim dužnikom, ali da izvršenja nisu sprovedena; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8v st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova , sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti , a da je odbio zahtev za naknadu preko dosuđene, jer je isti previsoko opredeljen.

Predlagač nije izjavio žalbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 306/14 od 25. juna 2015. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 7. aprila 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 12949/10 (ranije predmet I. 1117/08) i predmetu I. 8646/10 (ranije predmet I. 821/08) , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je, pored drugih, i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103//15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I . 1117/08 od 14. avgusta 2008. godine i I. 821/08 od 16. juna 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a je p odnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti