Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Povreda je posledica neefikasnog postupanja izvršnog suda. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3356/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 6661/04) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B. iz Niša je, 24. juna 2013. godine, preko punomoćnika M. Đ. i D. M, advokata iz Niša, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se tada vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3356/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 21. decembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G.M, radi duga i da je rešenjem tog suda I. 6661/04 od 24. decembra 2004. godine određeno predloženo izvršenje: da je tek nakon tri godine od donošenja rešenja o izvršenju izvršni sud zakazao prvo javno nadmetanje radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je 18. septembra 2008. godine sud doneo rešenje o nemaštini izvršnog dužnika, dok je rešenjem od 21. juna 2011. godine postupak izvršenja nastavljen drugim sredstvima izvršenja; da do podnošenja ustavne žalbe, dakle više od devet godina, izvršni postupak nije okončan.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred ranijim Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 6661/04, a zatim pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3356/10. Zahtevala je naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 3356/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 21. decembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G.M, radi duga od 6.500 evra, sa kamatom i troškovima postupka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 3342/03 od 30. novembra 2004. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 6661/04 od 24. decembra 2004. godine odredio predloženo izvršenje.

Popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika je pokušana 10. marta i 27. juna 2005. godine kada u kući izvršnog dužnika niko nije nađen. Zatim je 16. marta 2007. godine izvršen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika i određeno je veštačenje od strane sudskog veštaka ekonomske struke za utvrđivanje vrednosti popisanih stvari. Opštinski sud u Nišu je zaključkom o javnom nadmetanju I. 6661/04 od 15. oktobra 2007. godine odredio prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika popisanih 16. marta 2007. godine, a procenjenih od strane sudskog veštaka 31. maja 2007. godine i određeno je da će se usmeno javno nadmetanje održati 15. novembra 2007. godine. Navedeno javno nadmetanje nije uspelo, te je sud zakazao novo javno nadmetanje za 28. februar 2008. godine koje takođe nije uspelo, te je novo zakazano za 27. jun 2008. godine na kome je izvršena prodaja stvari izvršnih dužnika u iznosu od 14.910,00 dinara. Zapisnikom o popisu i proceni od 27. juna 2008. godine utvrđeno je da u stanu izvršnog dužnika nisu pronađene druge stvari osim stvari koje su prodate na održanoj licitaciji, te je konstatovana nemaština za ostali dug.

Izvršni sud je 18. septembra 2008. godine obavestio podnositeljku kao izvršnog poverioca da je izvršni dužnik 16. novembra 2007. godine platio deo duga u iznosu od 6.932,00 dinara, da je 27. juna 2008. godine na održanom javnom nadmetanju dobijen iznos od 14.910,00 dinara, a da je 30. juna 2008. godine izvršni dužnik uplatio 14.777,00 dinara, dok je za ostatak duga sudski izvršitelj konstatovao nemaštinu.

Izvršni poverilac je 20. jula 2009. godine predložio izmenu rešenja o izvršenju, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 6661/04 od 16. septembra 2009. godine promenio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 6661/04 od 24. decembra 2004. godine u pogledu sredstava izvršenja i određeno je da će se umesto izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, izvršenje sprovesti zabranom ½ mesečne zarade izvršnog dužnika.

Dopisom izvršnog suda od 7. aprila 2010. godine podnositeljka je obaveštena da je izvršnom dužniku prestao radni odnos tako da nije bilo moguće postupanje po rešenju o izvršenju od 16. septembra 2009. godine i naloženo je podnositeljki da predloži drugo sredstvo izvršenja kako bi izvršenje moglo da se sprovede, pod pretnjom obustave postupka. Podnositeljka je predložila da se postupak izvršenja nastavi popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 3356/10 od 21. juna 2011. godine izmenjeno je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 6661/04 od 16. septembra 2009. godine u pogledu sredstava izvršenja, tako što je umesto izvršenja plenidbom ½ mesečne zarade izvršnog dužnika određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Sudski izvršitelj je 24. maja i 27. juna 2013. godine izašao na lice mesta, ali bezuspešno, jer nije pronašao izvršnog dužnika na prijavljenoj adresi.

Zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 3356/10 od 12. maja 2014. godine naloženo je podnositeljki da se u roku od pet dana izjasni o daljem toku postupka izvršenja jer je sudski izvršitelj konstatovao da dužnik ne živi na prijavljenoj adresi, a ukoliko ne postupi po datom nalogu suda smatraće se da povlači predlog za izvršenje i postupak će biti obustavljen.

Podnositeljka je 1. avgusta 2014. godine podnela zahtev Osnovnom sudu u Nišu da sud obustavi postupak predmetnog izvršenja, budući da će se izvršenje nastaviti pred izvršiteljem.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 3356/10 od 11. avgusta 2014. godine obustavljeno je sprovođenje izvršnog postupka I. 6661/04 i određeno je da će se postupak izvršenja nastaviti pred izvršiteljem. Protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka podnositeljka nije izjavila prigovor.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nepune dve godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku, relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za izvršenje – 21. decembra 2004. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka koji je pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu 21. decembra 2004. godine, a okončan pred izvršnim sudom donošenjem rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 3356/10 od 11. avgusta 2014. godine kojim je obustavljen izvršni postupak, Ustavni sud je, krećući se u granicama navoda iz ustavne žalbe u kojoj se osporava dužina trajanja izvršnog postupka koji je vođen pred izvršnim sudom, utvrdio da je predmetni izvršni postupak pred izvršnim sudom trajao devet godina i osam meseci, što samo po sebi ukazuje na to da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Nišu, a zatim Osnovni sud u Nišu, u ovom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom hitnosti te da je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka.

Naime, nakon dva bezuspešna pokušaja, popis pokretnih stvari izvršnog dužnika izvršen je tek nakon dve godine i tri meseca od donetog rešenja o izvršenju. Dalje, izvršni sud je nakon dve godine od donošenja rešenja o promeni sredstava izvršenja, izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika. Takođe, tek posle godinu dana od bezuspešnog pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, podnositeljki je naloženo da se izjasni o daljem toku izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoja potraživanja.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od materijalnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traženo namirenje za podnositeljku značajnog novčanog iznosa. Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije doprinela trajanju postupka jer je podnosila sudu urgencije za brže sprovođenje postupka, a takođe je zahtevala promenu sredstava izvršenja u predmetnom postupku da bi izvršenje moglo biti sprovedeno.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3356/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 6661/04), te je, krećući se u granicama navoda iz ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze o šteti koja joj je prouzrokovana i dokaze o uzročnoj vezi između postupanja izvršnog suda i prouzrokovane materijalne štete. Stoga je Ustavni sud, u tački 2. izreke, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti