Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zaposlenih u MUP-u, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu. Dosuđena je i naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V, M . T, R . V, M . P, S . S, I . Č, N . L, V . G, M . P, G. J. S, T . V, B . V, B . Š, D . P, B . L, M . M, J . N, Z . B, S . N, D. P , M. M . i S . K, svih iz Sremske Mitrovice, M. S, Ž . S, S . K, A. T, D . T, N. J . i S . G, svih iz Laćarka kod Sremske Mitrovice , M. V, S . T . i V . Đ, svih iz Čalme kod Sremske Mitrovice , Lj. P . iz Adaševaca, opština Šid, R . Đ . iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, P. V , T. G . i Z. R, svih iz Martinaca kod Sremske Mitrovice, D. T, N . Nj, M . J, J . M, D . M, S. S . i S . A, svih iz Rume, S. G . iz Kraljevaca, opština Ruma, G. Đ. S . iz Šašinaca kod Sremske Mitrovice, S. Ć . i B. S , obojice iz Grgurevaca kod Sremske Mitrovice, V. M . iz Bačke Palanke, B. V, N . Z . i Z . P, svih iz Šida, i N . U . iz Sota, opština Šid, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V, M . T, R . V, M . P, S . S, I . Č, N . L, V . G, M . P, G . J. S, T . V, B . V, B . Š, D . P, B . L, M . M, J . N, Z . B, S . N, D. P, M . M, S . K, M . S, Ž . S, S . K, A . T, D . T, N. J, S . G, M . V, S . T , V . Đ, Lj . P, R . Đ, P . V, T . G , Z. R, N . Nj, M . J, J . M, D . M, S. S, S . A, S . G, G . Đ. S, S . Ć , B . S, V . M, B . V, N . Z , Z . P . i N. U . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 375/21, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije

2. Usvaja se ustavna žalba D . T. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 375/21 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 550 evra, a podnosioca ustavne žalbe iz tačke 2. izreke u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tač. 1. i 2. izreke okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Sremske Mitrovice i ostala lica navedena u uvodu i u tač. 1. i 2. izreke podneli su Ustavnom sudu, 13. maja 2019 . godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnes cima od 13. januara i 19. juna 2020. godine, 4. januara 2021. i 21. marta 2022. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse u predmetu br oj 2791/17, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-215/2016-01, Upravnim sudom u predmetima U. 5028/15 i U. 4650/17 i u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe pred Upravnim sudom u predmetu U. 2769/19 “. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-4031/2010 od 22. novembra 2013. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povrede p rava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate, imajući u vidu da su podnosiocima u parničnom postupku već dosuđeni iznosi od po 700 evra na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije broj 375/21 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 24 . decembra 2008. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva, kao i zahtev za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada, za period od 1. januara 2006. godine.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 9889/10 (2009) od 13 . jula 201 0. godine.

S. V, M . T, R . V , M. S . i M . P, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 6. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv označene presude Upravnog suda. Odlukom Ustavnog suda Už-4031/2010 od 22 . novembra 201 2. godine, u prvom delu tačke 1. izreke, usvojena je ustavna žalba i utvrđeno da je tom presudom u delu kojim je odlučeno o isplati dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dane državnih i verskih praznika, povređeno pravo navedenih podnosilaca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , u tački 2. izreke, naloženo nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke ponovi postupak po tužbi podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-170/2009-01 od 14. maja 2009. godine, a u tački 3. izreke je određeno da Odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Istom odlukom je u drugom delu tačke 1. izreke odbijena kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv navedene presude Upravnog suda u delu koji se odnosi na odlučivanje o zahtevu za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada .

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je, na sednici održanoj 28. marta 2013. godine, doneo presudu U. 17207/12, kojom je ponovljen postupak završen pravnosnažnom presudom tog suda od 13. jula 2010. godine, ukinuta navedena presuda, uvažena tužba podnosilaca i poništeno drugostepeno rešenje od 14. maja 2009. godine.

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, doneo rešenje broj 120-01-222/2013-01 od 26. aprila 201 3. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova – Uprava za ljudske resurse (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-1-794 od 25. marta 2009. godine, u delu kojim je odbijen njihov zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dane državnih i verskih praznika, te je predmet u tom delu vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Kako prvostepeni organ u ponovnom postupku nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnosioci su 3. oktobra 2013. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepen i organ rešenjem broj 120-01-553/2013-01 od 1. novembra 2013. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da u roku od pet dana donese odgovarajuće rešenje. S obzirom na to da prvostepeni organ nije postupio po navedenom rešenju drugostepenog organa, isti podnosioci su 12. juna 2014. godine po drugi put izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“ .

Prvostepenim rešenjem broj 296/15 od 19. januara 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca, dok je drugostepenim rešenjem broj 120-01-41/2015-01 od 2. marta 2015. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 5028/15 od 20. aprila 2016. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu doneo rešenje broj 120-01-215/2016-01 od 8. juna 2016. godine, kojim je usvojena žalba podnosioca, poništeno prvostepeno rešenje od 19. januara 2015. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Kako prvostepeni organ u ponovnom postupku nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnosioci su 12. septembra 2016. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, povodom koje je drugostepeni organ doneo rešenje broj 120-01-1099/2016-01 od 30. septembra 2016. godine, kojim je naloženo prvostepenom organu da u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Podnosioci su 16. novembra 2016. godine ponovo izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja, o kojoj drugostepeni organ nije odlučio, te su podneli dve urgencije, a 28. marta 2017. godine su Upravnom sudu podneli tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“. Presudom Upravnog suda U. 4650/17 od 20. novembra 2018. godine uvažena je tužba podnosilaca i naloženo tuženom organu da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese rešenje o žalbi od 16. novembra 2016. godine.

U međuvremenu je doneto prvostepeno rešenje broj 2791/17 od 25. oktobra 2017. godine , kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, ali je to rešenje poništeno drugostepenim rešenjem broj 120-01-5/2018-01 od 23. januara 2018. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen na ponovni postupak.

Prvostepeni organ ponovo nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, te su podnosioci 16. aprila 2018. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-00922/2018-01 od 10. maja 2018. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Podnosioci su zbog daljeg nepostupanja prvostepenog organa izjavili još jednu žalbu zbog „ćutanja administracije“ od 22. juna 2018. godine, a potom i dva naknadna zahteva za odlučivanje o toj žalbi. Tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ su podneli 20. februara 2019 . godine.

Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2769/19 od 3. juna 2021. godine obustavljen je postupak po tužbi podnosilaca zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, jer je doneto rešenje prvostepenog organa broj 375/21 od 2. februara 2021. godine, kojim je u tački 1. dispozitiva odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 27. juna 2006. do 24. decembra 2008. godine , dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1 . januara do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-158/2021-01 od 12. marta 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 6. jula 2021. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o preostalom delu njihovog zahteva navedenog u tački 2. dispozitiva rešenja od 2. februara 2021. godine. Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-316/2021-01 od 2. avgusta 2021. godine usvojena je navedena žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Kako prvostepeni organ nije doneo rešenje u tom roku, podnosiocu su 2. decembra 2021. godine izjavili još jednu žalbu zbog „ćutanja administracije“, a potom i dva naknadna zahteva od 10. februara i 10. marta 2022. godine.

3.3 . Rešenjem Upravnog suda R4 u 39/2016 od 28. marta 2016. godine usvojen je prigovor podnosilaca radi ubrzavanja postupka, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda U. 5028/15 i naloženo sudiji izvestiocu da u roku od dva meseca preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta. Prilikom odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku posebno su uzete u obzir sledeće okolnosti: da je Upravni sud u istoj pravnoj stvari doneo presudu U. 9889/10 (2009) od 13. jula 2010. godine, kojom je odbio tužbu podnosilaca; da je Ustavni sud doneo Odluku Už-4031/2010 od 22. novembra 2012. godine, kojom je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i naložio ponavljanje postupka okončanog navedenom presudom Upravnog suda; da je u ponovljenom postupku doneta presuda Upravnog suda U. 17207/12 od 28. marta 2013. godine; da je Upravni sud postupao u razumnom roku u ranije vođenim upravnim sporovima; da, međutim, imajući u vidu ukupno trajanje sudskog postupka i upravnog postupka, da predmet nije činjenično i pravno složen, kao i da podnosioci nisu doprineli da konkretni upravni spor ne bude rešen u razumnom roku, nema razloga za neodlučivanje Upravnog sud a do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 5/16 od 16. septembra 2016. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i obavezana tužena Republika Srbija da im na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđenog rešenjem Upravnog suda R4 u 39/2016 od 28. marta 2016. godine isplati iznos od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom utvrđivanja visine obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku uzet je u obzir period od podnošenja zahteva od 24. decembra 2008. godine do donošenja navedene presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, odnosno sedam godina, osam meseci i 21 dan.

Navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi tužene presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr. 1/16 od 14. decembra 2016. godine.

3.4. Kada je u pitanju podnosilac ustavne žalbe D . T , Ustavni sud je konstatovao sledeće:

Navedeni podnosilac je zajedno sa podnosiocima iz tačke 1. izreke podneo zahtev od 24. decembra 2008. godine povodom koga se vodi osporeni postupak.

Ustavni sud je konstatovao da, u periodu koji se ceni u ovom predmetu, prvostepenim rešenjima od 25. oktobra 2017. i 2. februara 2021. godine nije odlučeno o zahtevu navedenog podnosioca ustavne žalbe. Iz toga sledi da o zahtevu tog podnosioca još uvek nije odlučeno u celini. Pri tome je podnosilac koristio pravna sredstva zbog nedonošenja navedenih prvostepenih rešenja u zakonskom roku, a izjavio je i žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 1. januara do 26. juna 2006. godine, ali ne i žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o delu njegovog zahteva koji se odnosi na period od 27. juna 2006. godine do 24. decembra 2008. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ , br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na podnosioce iz tač. 1. i 2. izreke, Ustavni sud je uzeo u obzir da je rešenjem Upravnog suda R4 u 39/2016 od 28. marta 2016. godine podnosiocima ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen u predmetu tog suda U. 5028/15, što je jedna faza osporenog postupka, kao i da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 5/16 od 16. septembra 2016. godine podnosiocima utvrđeno pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, pri čemu je visina te naknade određena u odnosu na dotadašnje ukupno trajanje postupka (upravnog postupka i tri upravna spora) od sedam godina, osam meseci i 21 dan. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, prilikom ocene razumnosti trajanja postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-4031/2010 od 22. novembra 2012. godine uzeo u obzir period koji je usledio nakon donošenja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 5/16 od 16. septembra 2016. godine, kojom su podnosioci ostvarili pravičnu i adekvatnu novčanu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka. Dakle, period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku iznosi pet godina i sedam meseci.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka ukazuje da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-4031/2010 od 22. novembra 2012. godine, zasnovanoj na pravnom shvatanju ovog suda izraženom u Odluci Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu od 1. januara do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate po tim osnovima ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta dva rešenja prvostepenog organa i dva rešenja drugostepenog organa kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud je utvrdio da je posmatrani postupak obeležilo značajno kašnjenje prvostepenog organa sa donošenjem rešenja o zahtevu podnosilaca u ponovnom postupku i nepostupanje tog organa po obavezujućim primedbama iz drugostepenih rešenja. Naime, prvostepeni organ nije poštovao rok za donošenje novog rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja propisan odredbom člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, niti poštuje isti rok propisan odredbom člana 171. stav 3. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ je rešenje od 25. oktobra 2017. godine doneo nakon jedne godine, a rešenje od 2 . februara 2021. godine nakon nepune tri godine po proteku navedenog roka, a prema stanju u spisima predmeta još nije doneo rešenje u iz vršenju drugostepenog rešenja od 23. januara 2018. godine kojim bi odlučio o preostalom delu zahteva podnosilaca. Ustavni sud je utvrdio da je i drugostepeni organ značajno doprineo dugom trajanju postupka time što je propustio da dopuni postupak i otkloni njegove nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Doprinos drugostepenog organa ogleda se, takođe, u tome što o žalbama zbog „ćutanja administracije“, nije odlučio u skladu sa zakonom. Naime, drugostepeni organ je d onosio rešenja kojima je samo nalagao prvostepenom organu donošenje novih rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbama člana 236. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 173. stav 3. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud je konstatovao da su vođena dva upravna spora zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, koja su okončana nakon što je prestalo „ćutanje“ prvostepenog organa, zbog čega nadležni sud nije doprineo ubrzanju osporenog postupka.

5.1. Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke , Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem prvostepenog organa od 2. februara 2021. godine, koje je postalo konačno, odbijen njihov zahtev u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. godine do 24. decembra 2008. godine , dok je u pogledu dela zahteva koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 1. januara do 26. juna 2006. godine određeno da će o njemu biti naknadno odlučeno, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Ustavni sud je konstatovao da su oni izjavili žalbe zbog kašnjenja prvostepenog organa sa donošenjem rešenja od 25. oktobra 2017. godine i od 2. februara 2021. godine , kao i da su potom podnosili tužbe zbog nedonošenja drugostepenih rešenja po žalbama zbog „ćutanja administracije“. Takođe, podneli su i žalbe zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa o preostalom delu zahteva o kome nije odlučeno rešenjem tog organa od 2. februara 2021. godine.

5.2. Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe iz tačke 2. izreke, D. T , Ustavni sud je konstatovao: da prvostepenim rešenjima od 25. oktobra 2017. i 2. februara 2021. godine nije odlučeno o njegovom zahtevu; da stoga o zahtevu tog podnosioca u celini nije odlučeno; da je on zajedno sa podnosiocima iz tačke 1. izreke koristio pravna sredstva zbog nedonošenja navedenih prvostepenih rešenja; da je izjavio žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 1. januara do 26. juna 2006. godine, ali ne i žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o delu njegovog zahteva koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 24. decembra 2008. godine.

5.3. Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u odnosu na podnosioce ustavne žalbe iz tač. 1. i 2. izreke, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za plate i beneficije u predmetu broj 375/21 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tač. 1. i 2. izreke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 550 evra, a podnosioca ustavne žalbe iz tačke 2. izreke u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja postupka u odnosu na podnosioce iz tač. 1. i 2. izreke, neefikasno postupanje upravnih organa, propuštanje podnosioca ustavne žalbe iz tačke 2. izreke da izjavi žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o većem delu njegovog zahteva, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (broj predstavke 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (broj predstavke 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. S obzirom sve na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti