Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog oduzimanja imovine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništava presudu Prekršajnog apelacionog suda kojom je podnosiocu, iako oslobođenom krivice za carinski prekršaj, oduzeta kamp-prikolica. Sud je proizvoljno primenio materijalno pravo bez utvrđenog postojanja prekršaja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća , i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Tijana Šurlan, dr Milan Škulić, Tatjana Đurkić, dr Nataša Plavšić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S . iz Ćuprije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2 019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. S . i utvrđuje da je presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž . 8390/16 od 26. aprila 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 8390/16 od 26. aprila 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka izjavio protiv rešenja Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji Pr. 5942/14 od 24. februara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S . iz Ćuprije je , preko punomoćnika M. K , advokata iz Ćuprije, Ustavnom sudu podneo, 27. juna 201 6. godine, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu navedene u izreci , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1, 2. i 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je u prekršajnom postupku koji je protiv njega vođen , zbog prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, presudom Prekršajnog suda u Jagodini Pr. 5942/14 od 4. novembra 2015. godine oslobođen krivice da je izvršio prekršaj, ali je osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 8390/16 od 26. aprila 2016. godine od njega oduzet predmet izvršenja navodnog prekršaja (jedna kamp-prikolica). Kako je činjenično stanje u sprovedenom prekršajnom postupku potpuno i pravilno utvrđeno, podnosilac smatra da su razlozi koje je sud naveo kao razloge za oduzimanje predmeta prekršaja potpuno suprotni činjenicama na osnovu kojih je podnosilac oslobođen krivice za carinski prekršaj koji mu je bio stavljen na teret, i predstavljaju paušalne i uopštene ocene kojima se ne može opravdati oduzimanje predmeta prekršaja, odnosno sud nije naveo bitne činjenične i pravne razloge za svoju odluku, pa je takvom presud om proizvoljn o i arbitrerno prime njeno materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na to da je predmetnu kamp-prikolicu u Republiku Srbiju legalno dovezao njen vlasnik, državljanin Srbije na privremenom radu u Holandiji, od koga ju je podnosilac kupio i o tome sačinio ugovor, i da za nju poseduje svu potrebnu dokumentaciju za carinjenje i korišćenje u Republici Srbiji, podnosilac smatra da ona predstavlja pokretnu stvar koja je na zakonit način ušla u njegovu imovinu, zbog čega je njenim oduzimanjem povređeno njegovo pravo na mirno i nesmetano uživanje imovine, zajemčeno odredbama člana 58. st. 1, 2. i 3. Ustava.

Predloženo je utvrđivanje povrede označenih ustavnih prava, poništenje osporene presude i donošenja nove odluke o žalbi podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, po kojoj je i doneta osporena presuda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u presude donesene u osporenom prekršajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće :

Prekršajni sud u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji je 4. novembra 2015. godine doneo presudu Pr. 5942/14, kojom je podnosioca oslobodio krivice da je „neutvrđenog dana u periodu od 17 . – 27. novembra 2010. godine , preko neutvrđenog graničnog prelaza uneo u carinsko područje Republike Srbije stranu robu, kamp prikolicu marke „Swift“, tip „ Corniche“, broj šasije SW0 …, registarske oznak e WB…, a istu robu nije prijavio carinskim organima, tj. nije prijavio robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije“, čime bi učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, jer nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Istom presudom je podnosiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja, navedena kamp-prikolica, koja je smeštena pod carinski nadzor. Izrečenu zaštitnu meru će, po pravosnažnosti presude, izvršiti stvarno i mesno nadležni organ uprave Ministarstva finansija – Uprava carina Carinarnice Kraljevo, kod koje je privremeno oduzeta kamp-prikolica i stavljena pod carinski nadzor, tako što će oduzetu kamp-prikolicu prodati u skladu sa pozitivnim propisima, a novčani iznos ostvaren prodajom uplati na odgovarajući račun u korist budžeta Republike Srbije, o čemu će izvestiti taj sud.

U obrazloženju navedene presude je, između ostalog, navedeno:

„Po srovedenom prekršajnom postupku, a ceneći sve izvedene dokaze i priloženu dokumentaciju, a naročito izjavu okrivljenog i dokumentaciju koju je isti dostavio kao dokaz njegovih navoda, izjavu svedoka S.B., koji je potvrdio da je upravo on lice koje je u carinsko područje Republike Srbije uneo stranu robu – kamp prikolicu marke „S wift“, tip „Corniche" , broj šasije SW …, reg.oznaka WB …, kao i izjavu svedoka carinskog službenika T . S, koji je izjavio da je na izlazu iz zemlje krajem 2010. godine naišlo putničko vozilo koje je vuklo kamp kućicu, za koju je stranka pokazala strane papire da je registrovano, misli u Holandiji, i da je vozač motornog vozila naš državljanin i da poseduje našu dokumentaciju i da kod sebe nije imao stranu radnu vizu, te da nije mogao da upravlja kamp kućicom, i da je ista privremeno zadržana, iz čije izjave proizilazi da to nije radnja prekršaja koja se okrivljenom podnetim zahtevom stavlja na teret, sudija je utvrdio da nema dokaza da je o krivljeni počinio prekršaj koji mu se zahtevom stavlja na teret, pa je za navedeni prekrša j oslobođen krivice na osnovu člana 218 . stav . 1 tačka 3 ) Zakona o prekrša jima, te na osnovu svega napred navedenog i svih izvedenih dokaza, sudija smatra da nije neophodno izvoditi dalje dokaze saslušanjem svedoka S.S. i E.D., koje je predložio okrivljeni jer bi isto samo odugovlačilo postupak i da izvođenje tih dokaza nije od uticaja za donošenje pravilne i meritorne odluke po ovom predmetu.

Pošto okrivljeni nije oglašen odgovornim-krivim, troškovi vođenja prekršajnog postupka padaju na teret ovog prekršajnog suda, a na osnovu člana 131. stav 2 Zakona o prekršajima PC.

Zaštitna mera oduzimanja vozila – kamp prikolice koja je predmet prekršaja, navedene kao u izreci ovog rešenja, izrečena je na osnovu člana 298 . stav 1 . Carinskog zakona. Naime, na osnovu priložene dokumentacije i svih izvedenih dokaza, nesporno je utvrđeno da sporno vozilo – kamp prikolica nije mogla biti predmet legalnog uvoza u Republiku Srbiju, nalazeći da je takvo oduzimanje navedenog vozila u interesu zaštite sigurnosti robnog prometa na teritoriji Republike Srbije, iako okrivljeni nije oglašen krivim za prekršaj , jer se radi o robi čije posedovanje nije dozvoljeno, a izrečena je prema okrivljenom primenom člana 48. st av 1, 2 . i 6 . Zakona o prekršajima, koju meru će po pravnosnažnosti izvršiti nadležan organ na način bliže opisan u izreci presude“.

Odlučujući o žalbi koju je branilac podnosioca kao okrivljenog izjavio protiv prvostepene presude, Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu je 24. decembra 2015. godine doneo presudu Prž. 21761/15, kojom je ukinuo prvostepenu presudu u delu izrečene zaštitne mere oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja , i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu prvostepenu presudu potvrdio.

U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno:

„Po oceni ovog Suda, prvostepeni sud je donošenjem ožalbene presude kojom je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja, od S . I . iz Ćuprije za prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3 ) Carinskog zakona, primenom člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima i člana 298. stav 1. Carinskog zakona, nije dao valjane razloge koji bi eventualno opravdali izricanje iste. U konkretnom slučaju nema dokaza koji bi opravdali izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta u smislu primene člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima i člana 298. stav 1. Carinskog zakona na koje se istovremeno prvostepeni sud poziva prilikom izricanja iste. Sud navodi kao razlog za primenu član 298. stav 1. Carinskog zakona da je nesporno utvrđeno da sporno vozilo kamp prikolica nije mogla biti predmet legalnog uvoza u P epubliku Crbiju, pa je oduzimanje vozila u interesu sigurnosti robnog prometa. Ovakvi razlozi suda su protivurečni razlozima datim od strane istog suda kada je odlučivano o krivici okrivljenog u pogledu postojanja prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3 ) Carinskog zakona, kada sud kao razlog za oslobađanje od krivice navodi da je utvrđeno da je kamp prikolicu u P epubliku Crbiju uneo vlasnik koji je na radu u Holandiji, što je isti i potvrdio, a da je okrivljeni od njega kupio i da nije prelazio granicu P epublike Crbije, o čemu je dostavio dokaz iz čega se zaključuje da on spornu prikolicu nije uneo preko graničnog prelaza u P epubliku Crbiju. Sud u obrazloženju navodi da za suprotno nikakav dokaz ne postoji. Znači, izvedenim dokazima se ne nameće zaključak da sporno vozilo – kamp prikolica nije mogla biti predmet legalnog uvoza u P epubliku Crbiju, pa se ne može izvesti zaključak kako to prvostepeni sud navodi da „se radi o robi čije posedovanje nije dozvoljeno“, što je opet bio osnov da prvostepeni sud primeni odredbe člana 48. st. 1, 2 . i 6. Zakona o prekršajima.

Kako je prvostepeni sud u postupku koji je prethodio donošenju ožalbene presude bio u obavezi da utvrdi sve odlučne činjenice, pa i one koje se odnose na odluku o privremeno oduzetom predmetu, to je Prekršajni apelacioni sud našao da treba prvostepenu presudu u tom delu ukinuti i nalaže prvostepenom sudu da uz ocenu žalbenih navoda okrivljenog i ocenu izvedenih dokaza utvrdi bitne činjenice u pogledu uslova za oduzimanje kamp prikolice marke marke ,,Swift", tip „ Corniche", sa brojem šasije SW …, registarske oznake WB... Pri tome, posebno ceniti da li okrivljeni I. S, kao lice koje kupuje vozilo koje je uneto u područje Republike Srbije na način kako je to u postupku utvrđeno, može da očekuje pravnu zaštitu svojine sa tim nedostacima, i nakon toga posebnim rešenjem odluči o privremeno oduzetom predmetu, uz navođenje valjanih i jasnih razloga za svoju odluku “.

Rešavajući ponovo o zaštitnoj meri, Prekršajni sud u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji je 24. februara 2016. godine doneo rešenje Pr. 5942/14, kojim je odlučio da se privremeno oduzeto vozilo – kamp-prikolica ima vratiti okrivljenom I. S, od koga je i oduzeta, po pravosnažnosti rešenja.

U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno:

„Prema odredbi člana 47. stav 2. Zakona o prekršajima, zaštitne mere se izriču uz izrečenu kaznu ili opomenu.

Kako postupak protiv okrivljenog nije okončan izricanjem kazne ili opomene, to predmetni sudija nalazi da ne postoje uslovi iz člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima i člana 298. stav 1. Carinskog zakona za izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta, u konkretnom slučaju 1 – jedne kamp prikolice marke ,,Swift" tip „ Corniche" broja šasije SW…, jer se iz izvedenih dokaza ne nameće zaključak da sporno vozilo – kamp prikolica nije mogla biti predmet legalnog uvoza u Pepubliku Crbiju, zbog čega je predmetni sudija odlučio da podnosilac zahteva okrivljenom vrati oduzeti predmet s obzirom da je on lice koje kupuje predmetno vozilo, a koje je oduzeto po potvrdi izdatoj od strane Carinarnice Kraljevo CI Špiljani, broj D- 674/1 od 27. novembra 2010. godine“.

Odlučujući o žalbi, koju je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka izjavio protiv rešenja kojim se oduzeta kamp -prikolica vraća podnosiocu kao okrivljenom , koji je oslobođen krivice, Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu je 26. aprila 2016. godine doneo osporenu presudu Prž. 8390/16, kojom je preinačio rešenje Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji Pr. 5942/14 od 24. februara 2016. godine, tako što se od I. S. iz Đuprije oduzima predmet izvršenja prekršaja – kamp-prikolice marke ,,Swift" tip „Corniche", broja šasije SW…, registarske oznake WB…, privremeno oduzet po potvrdi CI Špiljani, broj D- 674/1 od 27. novembra 2010.godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

„Odlukom suda okrivljeni je, primenom člana 218. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima, oslobođen krivice da je učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, jep izvedenim dokazima nije utvrđeno da je okrivljeni lice koje je neutvrđenog dana u periodu od 17. – 27. novembra 2010. godine, preko neutvrđenog graničnog prelaza, uneo u carinsko područje Republike Srbije stranu robu, kamp prikolicu marke ,, Swift", tip „ Corniche“, sa brojem šasije SW …, zašt a je tužen. Vlasnik prikolice S. B . je potvrdio da je on uneo prikolicu u carinsko područje P epublike Crbije, a što se zaključuje i iz dokumentacije koja je priložena. Kako je prikolica već bila u carinskom području on je imao nameru da je prijavi carinskom organu i plati sve potrebne dažbine.

Kod ovakvog stanja stvari, kada u konkretnom slučaju iz izvedenih dokaza u prvostepenom postupku nesporno proizilazi da je vozilo uneto u carinsko područje Pepublike Crbije bez prijave carinskim organima, te da isti predmet, strana roba –kamp prikolica marke ,,Swift", tip „Corniche", sa brojem šasije SW…, nalazila u carinskom području Republike Srbije i da je bila u državini okrivljenog, i da je istim upravljao do momenta kada mu je 27. novembra 2011. godine isto privremeno oduzeto, jer nije prošlo legalnu carinsku proceduru, proizlazi da I. S . iz Ćuprije ne može da očekuje pravnu zaštitu svojine navedene robe sa tim nedostacima.

Ovaj sud nalazi da privremeno oduzetu prikolicu treba, u smislu člana 205. stav 1. Zakona o prekršajima, odlukom suda u smislu člana 206. Zakona o prekršajima, a u vezi člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima, oduzeti kao predmet prekršaja zbog interesa opšte bezbednosti, razloga morala, a naročito zbog sigurnosti robnog prometa, jer se radi o robi koja se ne može pustiti u slobodan promet, sobzirom da je reč o vozilu koje nije prošlo legalnu carinsku proceduru. O vaj Sud nalazi da usled zaštite imovinskih i ličnih prava građana kao i zaštite robnog prometa na teritbriji P epublike Crbije takvu robu treba oduzeti. Prilikom izvođenja ovakvog zaključka, sud je imao u vidu odredbe člana 48. Zakona o prekršajima, koji je važio u vreme izvršenja prekršaja kojim su postavljeni principi oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja. Stavom 2. navedenog člana, propisana je i mogućnost da se predmeti mogu oduzeti i kada nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom. Istim članom, propisana je mogućnost oduzimanja predmeta i kada se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, dok je stavom 7 . navedenog člana propisano da se oduzimanjem predmeta ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete od učinioca.

Znači, zakonodavac je propisao posebnu situaciju članom 48. stav 6. Zakona o prekršajima, koja odredba kaže da će se predmeti prekršaja oduzeti i kada se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim. Ovakva odredba je posebno od značaja u situaciji kada je privremeno oduzeta roba kojom je prekršaj izvršen iz koje proizilazi da u situaciji kada su zakonom ispunjeni uslovi primenom iste se može izvršiti oduzimanje predmeta imajući u vidu sigurnost robnog prometa, činjenicu da se radi o robi koja se ne može pustiti u slobodan promet, čime bi se u suprotnom, povredila imovinska i lična prava građana. Proizilazi da je ovakvo vozilo – prikolica nepodobno za dalji pravni promet.

Sa izloženog, a na osnovu člana 243. Zakona o prekršaj ima, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Protiv ove presude nema mesta žalbi“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Član 58. utvrđuje: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Član 47. Zakona o prekršajima (Službeni glasnik RS", br. 101/05, 116/08, 111/09 i 65/13), koji je primenjen u osporenom prekršajnom postupku i koji je primenjivan do 1. marta 2014. godine, propisivao je: da, kad postoje uslovi za izricanje zaštitnih mera predviđeni ovim ili drugim zakonom, učiniocu prekršaja može biti izrečena jedna ili više zaštitnih mera (stav 1.); da se zaštitne mere izriču uz izrečenu kaznu ili opomenu (stav 2.); da se zaštitne mere mogu izreći i kad prekršajna sankcija nije izrečena ako je takva mogućnost propisana (stav 3.); da zaštitnu meru izriče sud (stav 4.).

Odredbama člana 48. Zakona o prekršajima je, između ostalog, bilo propisano: da se predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja (stav 1.); da se predmeti iz stava 1. ovog člana mogu oduzeti i kad nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom (stav 2.); da se propisom kojim se određuje prekršaj može predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta (stav 5.); da će se predmeti iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeti i kad se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga što učinilac prekršaja nije dostupan sudu, kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom, i o tome se donosi posebno rešenje na koje okrivljeni ima pravo žalbe (stav 6.).

Član 218. ovog zakona je propisivao da će presudu kojom se okrivljeni oslobađa krivice sud izreći: 1. ako delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj, 2. ako ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog, 3. ako nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Odredbama člana 63. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/10), koji je bio na snazi u vreme izvršenja prekršaja, bilo je, pored ostalog, propisano: da je lice koje unosi robu u carinsko područje dužno da robu prijavi i bez odlaganja preveze, putem, na način i u roku koji odredi carinski organ – 1) do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ, ili 2) u slobodnu zonu, ako se roba un osi u slobodnu zonu neposredno – plovnim ili vazdušnim putem, kopnom bez prolaska kroz neki drugi deo carinskog područja, ako se slobodna zona graniči s kopnenom granicom između Republike Srbije i treće države (stav 1.); da je lice koje preuzme odgovornost za prevoz robe koja je uneta u carinsko područje, zbog pretovara ili sl., odgovorno za ispunjenje obaveza iz stava 1. ovog člana (stav 2.).

Član 65. stav 1. ovog zakona je propisivao da robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije, carinarnici doprema lice koje je unelo robu u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe pošto je ona uneta u carinsko područje Republike Srbije.

Odredbama člana 73. Zakona je bilo propisano da lice koje je dopremilo stranu robu carinskom organu zahteva od tog organa carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu te robe.

Odredba člana 292. stav 1. tačka 3) ovog zakona je propisivala da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniti pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, ako ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu (čl. 63. i 65).

Član 298. je, pored ostalog, propisivao: da će se roba koja je predmet prekršaja iz čl. 292. i 293. ovog zakona oduzeti, a pored robe koja je predmet prekršaja oduzeće se prenosno sredstvo upotrebljeno za smeštaj robe koja je predmet prekršaja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti) (stav 1.); da će se roba iz stava 1. ovog člana oduzeti iako nije svojina učinioca prekršaja (stav 2.); da će se roba koja je predmet carinskog prekršaja, za koju je propisana zaštitna mera iz stava 1. ovog člana, oduzeti i u slučaju ako je prekršajni postupak obustavljen zato što je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan ili se protiv učinioca nije mogao voditi postupak zato što je učinilac bio nedostupan ili nepoznat carinskom organu ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti (stav 4.).

5. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, naročito povredu prava na koja se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva i navedene ustavnopravne razloge, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosilac u suštini žali na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, utvrđenim članom 32. stav 1. Ustava, učesnicima u sudskom postupku jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Dakle, Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ovog prava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom sporu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Po stavu Ustavnog suda, pravilnu primenu materijalnog prava pre svega je nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da i pogrešna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene merodavnog materijalnog prava.

Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporeni pojedinačni akti doneti od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom odlučili primenom odredaba Zakona o prekršajima i Carinskog zakona.

Međutim, Ustavni sud je našao da su u osporenoj drugostepenoj presudi, kojom se od podnosioca oduzima kamp-prikolica, materijalnopravni propisi proizvoljno primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Naime, Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu je pošao od toga da je podnosilac kao okrivljeni oslobođen od krivice da je učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, jer je predmetnu kamp -prikolicu u carinsko područje Republike Srbije uneo vlasnik prikolice S.B., koji se nalazi na privremenom radu u Holandiji i koji je imao pravo da predmetnu prikolicu, sa stranim registarskim oznakama, legalno unese u carinsko područje Republike Srbije. Sud je takođe utvrdio da je vlasnik predmetnu kamp -prikolicu prodao okrivljenom, zbog čega se prikolica kao strana roba i zatekla u carinskom području Republike Srbije. Takođe je utvrđeno da je okrivljeni povezao kamp-prikolicu na najbliži granični prelaz kako bi je podvrgao carinskoj proceduri i na njen uvoz platio odgovarajuću carinu.

Međutim, protivno svim utvrđenim činjenicama, sud zaključuje da je kamp-prikolica uneta u carinsko područje Pepublike Crbije bez prijave carinskim organima, te da nije prošla legalnu carinsku proceduru, zbog čega „okrivljeni ne može da očekuje pravnu zaštitu svojine navedene robe sa tim nedostacima“, pa „nalazi da privremeno oduzetu prikolicu treba, u smislu člana 205. stav 1. Zakona o prekršajima, odlukom suda u smislu člana 206. Zakona o prekršajima, a u vezi člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima, oduzeti kao predmet prekršaja zbog interesa opšte bezbednosti, razloga morala, a naročito zbog sigurnosti robnog prometa, jer se radi o robi koja se ne može pustiti u slobodan promet, s obzirom da je reč o vozilu koje nije prošlo legalnu carinsku proceduru“. Taj sud „nalazi da usled zaštite imovinskih i ličnih prava građana kao i zaštite robnog prometa na teritoriji P epublike Crbije takvu robu treba oduzeti“.

Iz navedenog, po mišljenju Ustavnog suda, proizlazi da je jedini razlog oduzimanja kamp-prikolice, kao strane robe koja je zatečena u carinskom području Republike Srbije, taj da se radi o vozilu koje nije prošlo legalnu carinsku proceduru. Druge razloge koji bi opravdali zaključak suda da se radi o „predmetu prekršaja“ koji treba oduzeti „zbog interesa opšte bezbednosti, razloga morala, a naročito zbog sigurnosti robnog prometa, jer se radi o robi koja se ne može pustiti u slobodan promet“, odnosno zbog „zaštite imovinskih i ličnih prava građana kao i zaštite robnog prometa na teritbriji Pepublike Crbije“ sud nije naveo u osporenoj presudi.

Pre svega, po oceni Ustavnog suda, postupajući sud nije pružio argumente da se u konkretnom slučaju radi o predmetu prekršaja, odnosno u osporenoj presudi se ne navode činjenice iz kojih proizlazi da postoji carinski prekršaj zbog koga bi se, posledično, navedeno vozilo moglo oduzeti. Kamp-prikolica je legalno uneta u Republiku Srbiju, o njenoj prodaji je sačinjen validan ugovor između vlasnika i okrivljenog, koji je, sa svom potrebnom dokumentacijom, došao do najbližeg graničnog prelaza kako bi je podvrgao carinskoj proceduri i na njen uvoz platio odgovarajuću carinu. Dakle, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju nije utvrđeno postojanje carinskog prekršaja, niti je utvrđena krivica podnosioca za carinski prekršaj, što bi predstavljalo osnov bez koga se oduzimanje kamp-prikolice uopšte ne može ni razmatrati.

Tačno je da su odredbama člana 48. Zakona o prekršajima, koji je važio u vreme oduzimanja n avedene kamp-prikolice, postavljeni osnovi oduzimanja predmeta. Prevashodno, u stavu 1. predviđeno je da se mogu privremeno ili trajno oduzimati predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja, ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja. Dodatno, stavom 2. navedenog člana propisana je mogućnost da se predmeti mogu oduzeti i kada nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom . U odnosu na situaciju u ovom konkretnom ustavnosudskom predmetu, kada prekršajni postupak nije završen presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim, primenjuje se stav 6. Međutim, da bi došlo do oduzimanja predmeta primenom stava 6. predviđeno je prevashodno da mora postojati prekršaj , nezavisno od toga da li je konkretno lice oglašeno krivim za taj prekršaj. Pored toga, stavom 6. predviđen je i dodatni uslov za oduzimanje predmeta i to postojanje interesa opšte bezbednosti ili razloga morala ili ukoliko je postupak prekinut iz razloga što učinilac prekršaja nije dostupan sudu, kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom. Dakle, da bi strana roba u konkretnom ustavnosudskom predmetu, zatečena na teritoriji Republike Srbije mogla biti oduzeta, moraju postojati dva navedena uslova – postojanje carinskog prekršaja i postojanje argumenata koji opravdavaju oduzimanje ove robe.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenoj presudi nisu navedene činjenice koje bi ukazivale da u konkretnom slučaju postoji carinski prekršaj, niti su navedeni jasni, dovoljni i ustavnopravno prihvatljivi argumenti da su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se primene odredbe člana 48. Zakona o prekršajima i izvrši oduzimanje predmeta . Dodatno, Ustavni sud konstatuje da se obrazloženje u osporenom aktu gradi pozivom na član 48. stav 6. ovog zakona, pri čemu sud obrazlaže razlog za oduzimanje predmeta argumentom navedenim u stavu 2. a ne u stavu 6. Baziranje m argumentacije na zaštiti imovi nskih i ličnih prava građana, kao i zaštiti robnog prometa sud je faktički svoju argumentaciju zasnovao na stavu 2. člana 48. Zakona, a koji nije relevantan u ovom konkretnom slučaju.

Ustavni sud smatra da iz činjenica utvrđenih u sprovedenom prekršajnom postupku proizlazi da je podnosilac, saglasno odredbama člana 63. stav 2. i člana 65. Carinskog zakona, faktički preuzeo odgovornost da stranu robu koja je legalno uneta u carinsko područje Republike Srbije i koju je legalno kupio, dopremi (doveze) najbližoj carinarnici sa svim potrebnim dokumentima, prijavi je i plati carinu, što je svojim radnjama i manifestovao, i da, saglasno odredbama člana 73. Zakona, zahteva od tog organa carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu te robe. Pri tome, Ustavni sud ne vidi postojanje smetnji da se u konkretnom slučaju sprovede predviđena carinska procedura i plate potrebne carinske dažbine, nakon čega bi predmetno vozilo – prikolica bilo podobno za dalji pravni promet.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud smatra da je na zakonu zasnovan i ustavnoprihvatljiv stav Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji naveden u rešenju Pr. 5942/14 od 24. februara 2016. godine, kojim je, ponovno rešavajući o zaštitnoj meri zaključio: „ Kako postupak protiv okrivljenog nije okončan izricanjem kazne ili opomene, to predmetni sudija nalazi da ne postoje uslovi iz člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima i člana 298. stav 1. Carinskog zakona za izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta, u konkretnom slučaju 1 – jedne kamp -prikolice marke ,,Swift" tip „Corniche" broja šasije SW028019, jer se iz izvedenih dokaza ne nameće zaključak da sporno vozilo – kamp -prikolica nije mogla biti predmet legalnog uvoza u Pepubliku Crbiju, zbog čega je predmetni sudija odlučio da podnosilac zahteva okrivljenom vrati oduzeti predmet s obzirom na to da je on lice koje kupuje predmetno vozilo, a koje je oduzeto po potvrdi izdatoj od strane Carinarnice Kraljevo CI Špiljani, broj D- 674/1 od 27. novembra 2010.godine“.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, presuda koja je osporena ustavnom žalbom, nije zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog i procesnog prava, te da prekršajni sud nije postupio u skladu sa odredbama Carinskog zakona i Zakona o prekršajima, kada je utvrdio da postoje zakonom propisani uslovi da od podnosioca kao okrivljenog, koji je oslobođen krivice da je izvršio carinski prekršaj koji mu je stavljen na teret, oduzme kamp-prikolicu koja je legalno uvezena u carinsko područje Republike Srbije, niti osporena presuda sadrži relevantne, na zakonu zasnovane razloge za oduzimanje predmetne prikolice, zbog čega Ustavni sud smatra da je osporena presuda doneta arbitrernom i proizvoljnom primenom materijalnog i procesnog prava, na štetu podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporen om presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 8390/16 od 26. aprila 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke, i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništenjem osporen e drugostepen e presude i određivanjem da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu, kao nadležan, done se novu odluku o žalbi koju je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka izjavio protiv rešenja Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji Pr. 5942/14 od 24. februara 2016. godine , pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu podnosiočevog prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i da je odredio da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu, kao nadležan, donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka izjavio protiv rešenja Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Ćupriji Pr. 5942/14 od 24. februara 2016. godine, odnosno da će se o oduzimanju predmetne imovine podnosioca ustavne žalbe ponovo odlučivati, Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu postojanja povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog oduzimanja imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti