Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom prava na penziju

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda. Žalba se odnosila na priznavanje prava na starosnu penziju i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem za rad u garnizonskoj ambulanti, što je tumačeno kao služba u trupi, isključujući uvećani staž.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5044/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Mićalović iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Mićalović izjavljena protiv presude Upravnog suda Uvp.II 192/10 (2009) od 27. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Mićalović iz Subotice je 3. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Dragomira Vuletića, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda Uvp.II 192/10 (2009) od 27. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na socijalnu zaštitu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 69. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom odbijen zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, kojom je pravnosnažno odbijena tužba podnositeljke ustavne žalbe za poništaj konačnog rešenja, kojim je odbijena žalba podnositeljke izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen njen zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju. Dalje je navedeno da su sudovi u upravnom sporu prihvatili pogrešno tumačenje drugostepenog upravnog organa da garnizona ambulanta sa stacionarom, gde je podnositeljka radila kao medicinska sestra, predstavlja obavljanje dužnosti u trupi, što isključuje priznanje prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem. Podnositeljka smatra da je garnizona ambulanta, u smislu tačke 6. alineja 24. Naredbe o određivanju dužnosti na kojima se profesionalnim vojnicima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, vojna ustanova u kojoj se služba vrši pod istim uslovima kao u trupi, ali to ne znači da je u pitanju služba u trupi, te da je stoga ispunila zakonske uslove da joj je se svakih 12 meseci provedenih u službi računa kao 15 meseci staža osiguranja. Ističe da joj je rešenjem Vojne pošte Subotica broj 5920 int. broj 23-63 od 16. januara 2001. godine priznat staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, kao i da joj je rešenjem Vojne pošte od 30. avgusta 1984. godine određen dodatak za rad pod posebnim uslovima, što je podrazumevalo i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Pokrajinskog fonda u Novom Sadu broj 30-181.10-20115 od 4. avgusta 2008. godine, u ponovnom postupku, odbijena kao neosnovana žalba Slavice Mićalović, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond – Filijala Subotica broj 181.10/20115 od 27. marta 2007. godine, kojim je odbijen zahtev žalilje za priznavanje prava na starosnu penziju, jer je u vreme podnošenja zahteva imala navršenih 51 godinu života i staž osiguranja u trajanju od 31 godinu, četiri meseca i 12 dana. Drugostepeni organ je svoju ocenu o tome da je prvostepeni organ pravilno odbio zahtev žalilje, zasnovao na odredbi člana 99. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 30/96, 58/98, 70/01, 3/02, 39/02 i 5/03), kojom je, pored ostalog, bilo propisano da se osiguraniku u staž osiguranja sa uvećanim trajanjem računa i vreme provedeno u svojstvu civilnog lica na službi u Vojsci Jugoslavije i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama, osim vremena koje je to civilno lice provelo u trupi, kao i na tački 6. alineja 24. Naredbe načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije o određivanju dužnosti na kojima se profesionalnim vojnicima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, pov. broj 2057-1 od 10. juna 1994. godine, kojom je bilo propisano da se pod dužnostima u trupi, u smislu odredbe člana 267. stav 3. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 22/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni glasnik RS", br. 7/05 i 44/05), podrazumevaju dužnosti u vojnim jedinicama zaključno sa divizijom i dužnosti u vojnim jedinicama van divizije u kojima se služba vrši pod istim uslovima kao i u trupi, i to, između ostalog, u garnizonskoj ambulanti i ostalim ambulantama. Po nalaženju drugostepenog organa, nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se žalilji utvrdi staž osiguranja sa uvećanim trajanjem kao civilnom licu na službi u Vojsci Jugoslavije, imajući u vidu da je obavljala posao medicinske sestre u garnizonskoj ambulanti u Vojnoj pošti 5920 Subotica, što se smatra dužnošću u trupi.

Presudom Okružnog suda u Subotici U. 33/08 od 14. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju navedene presude je ocenjeno da je u sprovedenom postupku pravilno utvrđeno činjenično stanje i da je tuženi organ pravilno primenio materijalno pravo. Okružni sud u Subotici je posebno ocenio da rešenje vojnog organa o priznavanju staža osiguranja sa uvećanim trajanjem osiguraniku iz člana 11. tačka 2. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja, ne predstavlja pravni osnov za upis podataka u matičnu evidenciju nadležnog fonda (pravno shvatanje Odeljenja za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije od 24. maja 2004. godine).

Upravni sud je osporenom presudom Uvp.II 192/10 (2009) od 27. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovan zahtev podnositeljke za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Subotici U. 33/08 od 14. novembra 2008. godine, prihvativši ocenu navoda tužbe u pobijanoj presudi, a koji su ponovljeni u podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da radno mesto na kome je bila zaposlena kao civilno lice na službi u vojsci ispunjava uslove za računanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem saglasno propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe, ne prihvatajući obrazloženje sadržano u drugostepenom rešenju i presudama donetim u upravnom sporu, u ustavnoj žalbi ponovo ističe, kao i u žalbi protiv prvostepenog rešenja i u tužbi i zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu, da rad u garnizonskoj ambulanti ne predstavlja obavljanje dužnosti u trupi, već dužnosti kao u trupi, između čega postoji suštinska razlika.

Ustavni sud je ocenio da su nadležni organi i sud u upravnom sporu izneli dovoljno obrazložene razloge za svoju odluku i zauzet stav zbog čega podnositeljki ustavne žalbe, kao civilnom licu na službi u vojsci, nije mogao biti priznat staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, zasnivajući svoju ocenu na tome da posao medicinske sestre u garnizonskoj ambulanti predstavlja službu koja se vrši pod istim uslovima kao i u trupi, a što se prema Naredbi načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, koja se primenjivala u konkretnom slučaju, smatra obavljanjem dužnosti u trupi. Pri tome je Okružni sud u Subotici, u ponovnom postupku, posebno naveo razloge zbog kojih pravnosnažno rešenje vojnog organa, kojim je podnositeljki priznat staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, nije bilo od značaja za rešavanje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o zahtevu podnositeljke za priznavanje prava na starosnu penziju. Takve razloge u potpunosti je prihvatio Upravni sud u obrazloženju osporene presude. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbom člana 104. stav 2. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je bio na snazi u vreme kada je podnositeljka Vojnoj pošti 5920 Subotica podnela zahtev za priznanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, bilo propisano da staž osiguranja utvrđuje organizacija kod koje je staž osiguranja navršen. Imajući u vidu da je i u vreme podnošenja zahteva podnositeljke od 15. januara 1999. godine Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje bio stvarno nadležan za utvrđivanje staža osiguranja civilnih lica na službi u Vojsci Jugoslavije, rešenje vojnog organa o priznavanju staža osiguranja sa uvećanim trajanjem nije predstavljalo pravnu smetnju da nadležna organizacija za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđuje postojanje spornog staža u postupku pokrenutom po zahtevu podnositeljke od 4. decembra 2006. godine. Stoga ni pravno shvatanje Vrhovnog vojnog suda izraženo u presudi Up. 1030/99 od 28. juna 2000. godine, na koje se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, da se civilnim licima na službi u Vojsci Jugoslavije vreme provedeno na dužnostima kao u trupi računa u staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, nije obavezivalo nadležnu organizaciju prilikom rešavanja u konkretnoj upravnoj stvari.

Polazeći od toga da su navodi izneti u zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke bili identični navodima iz tužbe u upravnom sporu, Ustavni sud je ocenio da nije postojala obaveza Upravnog suda da ponovo obrazlaže iste navode, već je bila dovoljna izneta konstatacija da je u upravnom postupku u potpunosti utvrđeno činjenično stanje i da su nadležni organi i sud pravilno primenili materijalno pravo, u situaciji kada je drugostepeni organ ocenio žalbene navode, a potom i sud u upravnom sporu navode iz tužbe, koji su bili od uticaja na rešenje date upravne stvari.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji daju osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom materijalnog i procesnog prava, te da je njome povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na socijalnu zaštitu iz člana 69. Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom prava na penziju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti