Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog primene nezakonitog akta

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu podnetu zbog odbijanja zahteva za naknadu štete. Podnosilac, raspoređen na osnovu kasnije ukinutog pravilnika, nije iskoristio zakonom propisan put izmene pojedinačnog akta o raspoređivanju, zbog čega je tužba za naknadu štete pravilno odbijena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5046/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. D. iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. D. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1194/11 od 13. juna 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D. iz N. S. je 21. septembra 2011. godine podneo, preko punomoćnika S. L, advokata iz N. S, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1194/11 od 13. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji se sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je rešenjem predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu, donetim na osnovu člana 10. tačka 6. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Trgovinskom sudu u Novom Sadu, raspoređen na radno mesto saradnika u odeljenju sudskog registra; da je Ustavni sud Odlukom IU-274/06 od 10. jula 2008. godine utvrdio da su odredbe člana 10. tač. 5. i 6. navedenog Pravilnika nesaglasne sa zakonom; da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos u Trgovinskom sudu u Novom Sadu pre objavljivanja navedene Odluke Ustavnog suda; da je neprihvatljivo pravno stanovište zauzeto u osporenoj drugostepenoj presudi da je podnosilac propustio da zaštiti svoja prava u upravnom postupku; da podnosilac nije mogao sa uspehom da traži prekid postupka pred nadležnim organom do donošenja Odluke Ustavnog suda po podnetoj inicijativi za ocenu zakonitosti predmetnog Pravilnika; da nije imao mogućnost da podnese zahtev za izmenu pojedinačnog akta tuženog, jer je njemu 13. jula 2008. godine (pre objavljivanja predmetne odluke Ustavnog suda) prestao radni odnos u Trgovinskom sudu u Novom Sadu, te pojedinačni akt tuženog više nije imalo pravno dejstvo, pa njegovom izmenom nije bilo moguće ostvariti naknadu štete.

Zbog napred navedenih razloga, podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom drugostepenom presudom povređeno označeno ustavno i konvencijsko pravo, te je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu drugostepenu presudu i prizna mu pravo na naknadu štete i pravo na troškove postupka pred Ustavnim sudom.

Podneske podnosioca ustavne žalbe od 4. septembra 2012. godine, 11. juna, 21. juna, 27. juna, i 9. jula 2013. godine, Ustavni sud nije uzeo u razmatranje jer se njihova sadržina ne odnosi na predmet Ustavnog suda Už- 5046/11, iako se u zaglavlju tih podnesaka pozvao na navedeni predmet Ustavnog suda, već se odnosi na drugi predmet Ustavnog suda Už-2923/11.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je rešenjem predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu Su. 33/06-103 od 27. septembra 2006. godine raspoređen na radno mesto saradnika u odeljenju sudskog registra. Navedeno rešenje je doneto na osnovu odredbe člana 10. tačka 6. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Trgovinskom sudu u Novom Sadu Su. 8/06-18 od 7. avgusta 2006. godine.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 10. jula 2008. godine, doneo Odluku IU-274/06 kojom je utvrdio da su odredbe člana 10. tač. 5. i 6. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Trgovinskom sudu u Novom Sadu, Su. 8/06-18 od 7. avgusta 2006. godine, u delovima u kojima su utvrđena zvanja i uslovi za obavljanje poslova šefa sudske pisarnice i saradnika u odeljenju sudskog registra nesaglasne sa zakonom. Navedena odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 74/08, od 7. avgusta 2008. godine.

Podnosiocu ustavne žalbe je sporazumno prestao radni odnos u Trgovinskom sudu u Novom Sadu 14. jula 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu sa zahtevom da se tužena Republika Srbija-Trgovinski sud u Novom Sadu obaveže da mu na ime manje isplaće zarade isplati naknadu štete u određenom novčanom iznosu za vremenski period od 27. septembra 2006. godine do 14. jula 2008. godine, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu na iznose razlike zarade isplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P1. 8219/2010 od 8. aprila 2011. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž1. 1194/11 od 13. juna 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju drugostepene presude je, između ostalog, ukazano: da je pravilan zaključak prvostepenog suda da nije nastao zakonski osnov za naknadu štete tužiocu po osnovu čl. 172. i 154. Zakona o obligacionim odnosima: da tužilac nije pružio dokaz da je pojedinačno rešenje predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu Su. 33/06-103 od 27. septembra 2006. godine o njegovom raspoređivanju poništeno u odgovarajućem postupku odnosno u upravnom sporu; da je tužiocu u spornom periodu od 27. septembra 2006. godine do 14. jula 2008. godine isplaćivana zarada u skladu sa utvrđenim koeficijentom i uslovima iz pravnosnažnog i konačnog rešenja tuženog o raspoređivanju tužioca; da su neosnovani žalbeni navodi da tužilac nije mogao da traži izmenu pojedinačnog akta tuženog o raspoređivanju, s obzirom na to da je odredbom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu data mogućnost svakome kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti zakonom, traži od nadležnog organa izmenu takvog pojedinačnog akta.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 3.); da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 59.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. stav 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet (člana 61. stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. stav 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa zakonom.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan zakonu, ima pravo da od nadležnog organa (donosioca pojedinačnog akta) traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet. Po shvatanju Ustavnog suda, podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta jeste obavezujući pravni put u pravcu otklanjanja eventualnih posledica koje je primena nezakonitog opšteg akta proizvela.

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva se i na tome da nije imao mogućnost da podnese zahtev za izmenu rešenja predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu Su. 33/06-103 od 27. septembra 2006. godine kojim je raspoređen na radno mesto saradnika u odeljenju sudskog registra, jer je njemu 13. jula 2008. godine (pre objavljivanja predmetne odluke Ustavnog suda) prestao radni odnos u Trgovinskom sudu u Novom Sadu. U vezi sa tim, Ustavni sud ocenjuje da podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta donetog na osnovu odredbe opšteg akta za koju je utvrđeno da je nesaglasan zakonu, a u cilju otklanjanja posledica koje je primena nezakonite odredbe opšteg akta proizvela, predstavlja opšte pravilo, koje se primenjuje bez izuzetaka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno prihvatljivo stanovište Apelacionog suda u Beogradu zauzeto u osporenoj presudi u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva podnosioca, jer je u parničnom postupku koji prethodio ustavnosudskom nesporno utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio zakonom utvrđeni pravni put za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa - u odgovarajućem postupku nije tražio izmenu pojedinačnog akta donetog na osnovu odredbe opšteg akata koju je Ustavni sud svojom odlukom kasirao.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1194/11 od 13. juna 2011. godine nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog sudana www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog primene nezakonitog akta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti