Odluka o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe dva podnosioca, utvrđujući da im je dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete zbog dugog stečajnog postupka nedovoljan, te im je dosudio iznos od po 800 evra, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5046/2019
21.04.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K . i T . K , obojice iz Plandišta, Lj . S . i M . K, oboje iz Vršačkih Ritova , R. S , M. S . i D . G, svih iz Vršca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K . i utvrđuje da je stavom prvim i drugim izreke presude Višeg suda u Pančevu Gž. rr 135/19 od 12. marta 2019. god ine povređeno pravo podnosioca u stavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. rr 135/19 od 12. marta 2019. god ine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u pr edmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je stavom prvim i drugim izreke presude Višeg suda u Pančevu Gž. rr 130/19 od 12. marta 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 3. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. rr 130/19 od 12. marta 2019. god ine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u pr edmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se ustavna žalba T. K . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 606/19 od 22. oktobra 2019. godine.

6. Odbacuje se ustavna žalba R. S . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 461/19 od 22. oktobra 2019. godine.

7. Odbacuje se ustavna žalba M. S . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 552/19 od 22. oktobra 2019. godine.

8. Odbacuje se ustavna žalba M. K . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 609/19 od 15. oktobra 2019. godine.

9. Odbacuje se ustavna žalba D. G . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 486/19 od 1. oktobra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . iz Plandišta i Lj . S . iz Vršačkih Ritova, podneli su Ustavnom sudu, 15. maja 2019. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Beograda, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u tač . 1. i 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

T. K . iz Plandišta, R . S, M . S . i D . G, svi iz Vršca, i M . K . iz Vršačkih Ritova, podneli su 4. decembra 2019. godine, preko punomoćnika M . R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv presuda navedenih u tač . 5, 6, 7, 8. i 9. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da su osporene presude donete po tužbama za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, odnosno za imovinsku štetu, a kojima su prethodili sudski postupci u kojima je utvrđena povreda prava podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ispitujući navode podnosilaca ustavne žalbe S. K . i Lj . S . o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da ovi podnosioci osporavaju drugostepene presude kako u delu u kome su delimično odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Vršcu u predmetu St. 40/10 (a koja je prethodno utvrđena u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja postupka), tako i u delu u kome su podnosioci obavezani da naknade tuženoj troškove žalbenog postupka u iznosu od po 12.000,00 dinara. Što se tiče dela ustavne žalbe kojima se osporavaju stavovi prvi i drugi izreka drugostepenih presuda, Ustavni sud je konstatovao da je Viši sud u Pančevu u konkretnom slučaju pravnosnažno odbio kao neosnovane tužbene zahteve podnosilaca S. K . i Lj . S . z a isplatu novčanog obeštećenja, preko dosuđenih iznosa od po 40.000,00 dinara a do traženih iznosa od po 100.000,00 dinara . U tom smislu, Ustavni sud nalazi da se navodi ovih podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske št ete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud smatra da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporava presuda kojom je podnosiocu dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosioca da u primerenom roku naplati dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog p itanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je navedenim podnosiocima ustavne žalbe pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji je preduzeće u društvenoj svojini – Društveno preduzeće … V. Po Vršac u stečaju , Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama, u delu kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 40.000,00 dinara, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu S. K . i Lj . S . u ovom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u prvom delu tač. 1. i 3. izreke.

4. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 2. i 4. izreke utvrdio podnosiocima ustavne žalbe S . K . i Lj. S . pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima isplaćeni po osnovu pomenutih presuda Višeg suda u Pančevu, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari podnosiocima ustavne žalbe S. K . i Lj. S . dosuđena naknada nematerijalne štete u visini koja je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u identičnim pravnim situacijama, to Ustavni sud nije posebno cenio tvrdnje ovih podnosilaca da je stavovima prvim i drugim izreke osporenih presuda povređeno njihovo pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnosilaca S . K . i Lj . S . u delu u kome se pobijaju treći stavovi izreka osporenih drugostepenih presuda kojima su podnosioci obavezani da na ime troškova žalbenog postupka isplate tuženoj iznos od po 12.000,00 dinara, Ustavni sud ukazuje na to da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi bila razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako subjektivnu percepciju podnosilaca, tako i objektivni karakter predmeta odlučivanja. Subjektivni osećaj podnosilaca ustavne žalbe o važnosti navodne povrede ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, a što nije slučaj u ovoj ustavnopravnoj stvari. Naime, po oceni Ustavnog suda, navodi i razlozi ustavne žalbe su takve prirode da ne ukazuju na to da su podnosioci donošenjem osporenih presuda u navedenom delu pretrpeli značajniji novčani gubitak. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu podnosilaca S . K . i Lj . S . u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 3. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe S. K . i Lj . S . za naknadu advokatskih troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

6. Razmatrajući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnosilaca T. K, M . K, R . S, M . S . i D . G, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama povređeno pravo ovih podnosilaca na pravično suđenje.

Imajući u vidu navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud konstatuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan samo da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, odnosno da nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i dokaza u postupcima koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe, a na kojima se zasniva ju osporen e presude. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su parnični postupci u celini bili pravični na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.

Po nalaženju Ustavnog suda, podnosioci ustavne žalbe T. K, M . K, R . S, M . S . i D . G . insistiraju na tome da je njihovo potraživanje naknade materijalne štete posebne pravne prirode zbog koga se, po njihovom mišljenju, na njega ne primenjuju odredbe Zakona o stečaju iz 2009. godine koje predviđaju posledice otvaranja stečajnog postupka . Ustavni sud je zaključio da ovi podnosioci ustavne žalbe u suštini traže da se preispitaju pravilnost i zakonitost osporenih drugostepenih presuda, pa da ne navode razloge koji bi ukazivali na to da je Viši sud u Pančevu uskrat io podnosiocima neku od procesnih garancija pravičnog suđenja ili da je doneo osporene presude bez valjanog obrazloženja, proizvoljno primenjujući materijalno pravo. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da je postupajući drugostepeni sud dao dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge kada je ocenio da se materijalna šteta za podnosioce ustavne žalbe ogleda u nerealizaciji potraživanja zarada prema bivšem poslodavcu u stečajnom postupku i da na ta potraživanja prema odredbama člana 85. Zakona o stečaju iz 2009. godine ne teče kamata od dana otvaranja predmetnog stečajnog postupka i da bi podnosioci imali pravo da traže isključivo u stečajnom postupku isplatu kamate i posle otvaranja stečaja, ali samo ukoliko su prethodno iz stečajne mase namirena u celini glavna potraživanja svih stečajnih poverilaca.

Pored toga, Ustavni sud je našao da su ustavnopravno n eprihvatljive tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe T. K, M . K, R . S, M . S . i D . G . da je u parnicama za naknadu materijalne štete povređeno njihovo pravo na jednaku zaštitu prava. Ovo iz razloga što pomenuti podnosioci ustavne žalbe nisu dostavili dokaze da je sud poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke od onih koje se osporavaju ustavnom žalbom.

U pogledu navoda ovih podnosilaca ustavne žalbe kojima se ukazuje da je osporenim presudama povređeno njihovo pravo na naknadu štete i pravo na imovinu, Ustavni su d je konstatovao da podnosioci povredu prava iz člana 35. st av 2. i čl an 58. st av 1. Ust ava u suštini izvode iz povrede prava na pravično suđenje. Kako je Ustavni sud prethodno ocenio da su ustavnopravno nea rgumentovane tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe T. K, M . K, R . S, M . S . i D . G . o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, to nema mesta ni njihovoj tvrdnji o povredi prava na naknadu štete i prava na imovinu u predmetnim parničnim postupcima.

Uzimajući u obzir da je prvostepenim presudama usvojen u celini tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe T. K, M . K, R . S, M . S . i D . G, zbog čega oni nisu imali pravni interes za njihovo pobijanje, Ustavni sud smatra da se navodi ovih podnosilaca o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, ratione personae, ne mogu dovesti u vezu sa osporenim drugostepenim presudama.

Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca kao nedozvoljenu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 5, 6, 7, 8. i 9. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti