Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 18 godina. Sud utvrđuje isključivu odgovornost prvostepenog suda zbog gubitka spisa predmeta i dugotrajnog neaktivnog postupanja u predmetu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5047/2011
12.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. marta 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vo di pred O snovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 826/14 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzm u sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, iz N. S, je 21. oktobra 201 1. godine, preko punomoćnika Č. N, advokata iz N, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vo di pred O snovnim sudom u Novom Sadu u predmetu navedenom u tački 1. izreke (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5577/96).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da osporeni parnični postupak traje od 11. juna 1996. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe nije okončan i ako predmet nije bio pravno složen, a čak i da jeste, takva činjenica ne bi mogla opravdati ovoliko odugovlačenje postupka; da je podnosilac ustavne žalbe u više navrata urgirao da se zakaže ročište, kao i da je u međuvremenu prvostepeni sud doneo rešenje kojim je pokrenut postupak za obnavljanje spisa u predmetnom postupku, budući da su se spisi tog predmeta zagubili. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u o značenom predmetu povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku , da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu , kao i da mu se utvrdi pravo na troškove sastava ove ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 21412/10 (sada P. 826/14) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

V.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu je 30. avgusta 2013. godine doneo rešenje kojim je, pored ostalog, naložio parničnoj pisarnici da spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5577/96 dodeli u rad sudiji, koji će odlučiti o rekonstrukciji predmeta. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je u predmetu P. 5577/96 određen prekid postupka 13. februara 2002. godine, te da je utvrđeno da se spisi predmeta nisu mogli pronaći u arhivi Osnovnog suda u Novom Sadu. Spis predmeta P. 5577/96 je dobio novi broj P. 21412/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 21412/10 od 9. septembra 2013. godine pokrenut je postupak za obnavljanje spisa P. 21412/10 (stari broj P. 5577/96).

Na ročištu održanom 20. novembra 2013. godine prvostepeni sud je odredio rekonstrukciju spisa predmeta P. 21412/10 i konstatovao koju je dokumentaciju punomoćnik tužioca dostavio. Na istom ročištu je doneto i rešenje da je navedeni spis predmeta rekonstruisan.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 21412/10 od 25. decembra 2013. godine određen je nastavak postupka u toj pravnoj stvari i predmetu dodeljen novi poslovni broj.

U omotu spisa - novi broj P. 826/14 koji je dostavljen na uvid Ustavnom sudu, nalaz e se, pored ostalog: primerak fotokopije tužbe na kojem je utisnut prijemni pečat suda sa datumom od 11. juna 1996. godine; četiri zahteva za zakazivanje ročišta za glavnu raspravu i to od 26. januara 2004. godine, 13. decembra 2005. godine, 25. jula 2013. godine i 7. avgusta 2013. godine; podnesak od 25. februara 2011. godine kojim je punomoćnik tužioca obavestio prvostepeni sud da je 9. novembra 2010. godine otvoren stečaj nad tužiocem i da su se time stekli uslovi za prekid postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11 i 19/12) je propisano: da ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje, da se obnavljanje spisa sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes, kao i da rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke (član 131. st. 1. do 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak od podnošenja tužbe tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, traje skoro 18 godina i da još nije okončan ni pred prvostepenim sudom, niti su u njemu izvođeni bilo koji dokazi.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud isključivo odgovoran što ovaj postupak traje neopravdano dugo, jer su izgubljeni spisi predmeta, te što je i nakon 18 godina od dana podnošenja tužbe sasvim neizvesno kada će predmetni parnični postupak biti okončan. Ovo tim pre što će se dalji parnični postupak, po načelu atrakcije nadležnosti, voditi pred nadležnim privrednim sudom jer je u odnosu na tužioca kao pravno lice otvoren i vodi se stečajni postupak. Pri tome je nakon prekida postupka 13. februara 2002. godine, podnosilac ustavne žalbe u više navrata izričito tražio od prvostepenog suda da se zakaže ročište za glavnu raspravu i izvedu predloženi dokazi, a rešenje o prekidu postupka u pisanom obliku se i ne nalazi u rekonstruisanom spisu.

Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Budući da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu (kompenzaciju) za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe prevashodno pretrpeo zbog nedelotvornog i potpuno nemarnog postupanja prvostepenog suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti