Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe nastavnice protiv sudskih presuda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu nastavnice protiv presuda kojima je odbijen njen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o strukturi radnog vremena. Utvrđeno je da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka jer nisu povređena Ustavom zajemčena prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-505/2008
22.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 398/06 od 27. novembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 79/08 od 17. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 3. maja 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 398/06 od 27. novembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 79/08 od 17. marta 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 18, 19, 20, 21, 22, 23. i 25. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu odredaba člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Kako je odredbom člana 25. stav 2. Ustava zajemčeno pravo koje je po svojoj sadržini istovetno pravu iz člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, to Ustavni sud postojanje povrede ovog prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je prema njoj izvršena očigledna neposredna i posredna diskriminacija od strane direktora i školskog odbora tužene škole i to tako što je samo njoj u školskoj 2005/2006 godini, u odnosu na sve druge nastavnike koji su zaposleni sa punim radnim vremenom kod tužene škole, uskraćeno zakonsko pravo na stručno usavršavanje, rešenjem o strukturi radnog vremena na bazi četrdesetočasovne radne nedelje broj 01-31/03 od 7. aprila 2006. godine, odnosno odlukom broj 01-408 od 10. maja 2006. godine. Podnositeljka dalje navodi da se obratila sudu, ali da je Opštinski i Okružni sud u Kragujevcu nisu na zakonit način zaštitili od diskriminacije direktora i školskog odbora tužene škole, već su je čak obavezali da plati troškove parničnog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe dalje ističe da je u okviru nedeljnog punog radnog vremena imala 23 sata neprekidnog rada sa učenicima, odnosno 22 sata nastave, što je više za 2 sata od zakonom propisanog broja sati nastavničke norme propisanog odredbom člana 125. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Podnositeljka smatra da kada se na osnovu uputstva Ministarstva prosvete i sporta broj 01-00-97/2003-08 od 8. avgusta 2003. godine preračuna broj radnih sati neposrednog rada sa učenicima i kada se toj brojki doda vremenski ekvivalent od 17 časova po osnovu ostalih poslova na radnom mestu, dolazi se do podatka da je imala 43,4 časa u radnoj nedelji, odnosno 3,4 časa više od zakonom propisanog broja časova u radnoj nedelji. Podnositeljka zaključuje da je na ovaj način u nastavi bila izložena prekomernom i fizičkom i psihičkom opterećenju. Predložila je da joj Ustavni sud "obezbedi preduslove za naknadu potraživanja" po osnovu troškova parničnog postupka u navedenom predmetu, pretrpljene nematerijalne štete i troškova ovog spora.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 18. avgusta 2009. godine uredila zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, te je predložila da Sud poništi rešenje o strukturi radnog vremena direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-31/03 od 7. aprila 2006. godine, odluku školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-408 od 10. maja 2006. godine, presudu Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 398/06 od 27. novembra 2007. godine i presudu Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 79/08 od 17. marta 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Opštinski sud u Kragujevcu je 27. novembra 2007. godine doneo osporenu presudu 2P. 398/06 kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tužene Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-31/03 od 7. aprila 2006. godine o strukturi radnog vremena na bazi četrdesetočasovne radne nedelje i odluka školskog odbora broj 01-408 od 10. maja 2006. godine, a u stavu drugom izreke je tužilja obavezana da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 42.3000,00 dinara. U obrazloženju osporene prvostepene presude je navedeno: da je na osnovu uvida u rešenje tužene broj 01-31/03 od 7. aprila 2006. godine utvrđeno da je tužilja u školskoj 2005/2006 godini imala u okviru radne nedelje 23 časova po osnovu neposrednog rada sa učenicima, a ukupno 40 časova; da je na osnovu uvida u rešenja o strukturi radnog vremena na bazi četrdesetodnevne radne nedelje za druge zaposlene profesore i nastavnike kod tužene za školsku 2005/2006 godinu utvrđeno da su svi oni, kao i tužilja, po osnovu neposrednog rada sa učenicima imali po 23 časova, te da se ne može zaključiti da je tužilja tim brojem časova bila opterećena i da je takvom strukturom radnog vremena bila diskriminisana u odnosu na ostale nastavnike i profesore zaposlene kod tužene škole; da prema tumačenju Ministarstva prosvete i sporta broj 011-00-97/2003-08 od 8. avgusta 2003. godine nastavnik ima normu od 20 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima, što znači da kada se 20 pomnoži sa 60 dobija se fond od 1200 minuta rada, a kako između dva časa odmor traje prosečno 7 minuta, 1200 se deli sa 52 (45+7), te se dobija ekvivalent od 23 časa neposrednog rada sa decom.

Odlučujući o žalbi tužilje, Okružni sud u Kragujevcu je 17. marta 2008. godine doneo osporenu presudu Gž1. 79/08 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrdio presudu Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 398/06 od 27. novembra 2007. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da pobijana presuda ne sadrži nijednu od bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku koje drugostepeni sud ispituje po službenoj dužnosti, niti onih na koje se ukazuje u žalbi.

4. Navode o povredi prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava i prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, podnositeljka ustavne žalbe zasniva na tome da je u toku nedeljnog radnog vremena imala 23 sata neprekidnog rada sa učenicima, odnosno 22 sata nastave, što je više za 2 sata od zakonom propisanog broja sati nastavničke norme, te smatra da je usled toga bila izložena prekomernom fizičkom i psihičkom opterećenju. Međutim, prema tumačenju Ministarstva prosvete i sporta broj 011-00-97/2003-08 od 8. avgusta 2003. godine, koje je i Opštinski sud u Kragujevcu prihvatio, nastavnik u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima normu od 20 sati, što odgovara brojki od 23 časa neposrednog radnog vremena. Imajući u vidu navedeno, kao i da je pred prvostepenim sudom utvrđeno da su i drugi zaposleni profesori i nastavnici kod tužene za školsku 2005/2006 godinu imali 23 časa neposrednog rada sa učenicima, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba u ovom delu ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su osporenim presudama Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 398/06 od 27. novembra 2007. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 79/08 od 17. marta 2008. godine povređena prava podnositeljke ustavne žalbe iz čl. 23. i 25. Ustava.

Navode o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, podnositeljka ustavne žalbe zasniva na tome da je samo njoj u školskoj 2005/2006 godini, u odnosu na sve druge nastavnike koji su zaposleni sa punim radnim vremenom kod tužene škole, uskraćeno zakonsko pravo na stručno usavršavanje. Međutim, ustavne garancije iz člana 21. Ustava ne osiguravaju nezavisna i samostalna prava koja mogu biti predmet preispitivanja po ustavnoj žalbi, već se radi o pravima akcesorne prirode na koja se neko lice može pozvati samo u vezi sa uživanjem nekog od ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom (npr. prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i dr.). Imajući u vidu da pravo na stručno usavršavanje nije zajemčeno Ustavom, Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju nije ni moglo biti povređeno ustavno načelo zabrane diskriminacije.

U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da je osporenim aktima u odnosu na nju povređeno načelo iz člana 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da sami osporeni akti očigledno potvrđuju da je podnositeljka imala i iskoristila pravo na sudsku zaštitu svojih prava, pri čemu označeno ustavno načelo građanima ne garantuje po njih povoljan ishod sudskog spora, ako za traženu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

U odnosu na odredbe čl. 18, 19. i 20. Ustava čija je povreda istaknuta u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da ove odredbe uređuju ustavna načela kojima se, s obzirom na njihov smisao i sadržinu, ne jemče ljudska prava i slobode, te se ona ni ne mogu štititi u postupku po ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe nastavnice protiv sudskih presuda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti