Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o izvođenju dokaza saslušanjem

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv procesnog rešenja parničnog suda o saslušanju stranke u njenom stanu. Sud je utvrdio da osporeni akt nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama, već procesno rešenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-505/2009
07.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Stamenkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Stamenkovića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 158/02 od 29. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Stamenković iz Beograda je 3. aprila 2009. godine podneo Ustavnom sudu, preko punomoćnika Gorana Lukovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci. Kao Ustavom zajemčena prava koja su osporenim aktom povređena navode se pravo na nepovredivost stana, pravo na pravično suđenje i pravo na "poštovanje ljudske ličnosti i dostojanstva", a kao odredbe kojima se ova prava jemče označeni su čl. 21, 22. i 26. Ustava Republike Srbije kojima se utvrđuju princip zabrane diskriminacije, načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda i zabrana ropstva, položaja sličnom ropstvu i prinudnog rada.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje kojim je odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto na ročištu za glavnu raspravu održanom 29. oktobra 2008. godine u parničnom postupku koji se u predmetu P. 158/02 vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu po tužbi podnosioca ustavne žalbe.

Ovim rešenjem sud je odredio izvođenje dokaza saslušanjem tužioca kao parnične stranke i to u njegovom stanu, a imajući u vidu prethodno pozivanje tužioca na loše zdravstveno stanje. Protiv osporenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 621/09 od 28. januara 2009. godine odbačena kao nedozvoljena.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) koje su se primenjivale u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da sud odlučuje koji će se dokaz izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221. stav 2); da se bitne činjenice mogu utvrđivati i saslušanjem stranaka, a da će sud odlučiti da izvede dokaz saslušanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nađe da je to potrebno za utvrđivanje bitnih činjenica (član 262.). Odredbom člana 243. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja se u smislu člana 268. istog zakona primenjuje i na izvođenje dokaza saslušanjem stranaka, predviđeno je da će se svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, saslušati u svom stanu. Odredbama člana 312. Zakona kojim se uređuje rukovođenje glavnom raspravom propisano je, između ostalog, da sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke i izvodi dokaze kao i da protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom nije dozvoljena posebna žalba.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto u okviru zakonskih ovlašćenja suda da odluči o tome koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica, te je stoga ocenio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe kao tužioca u parničnom postupku, već da ima karakter procesnog rešenja donetog u rukovođenju glavnom raspravom.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je našao da osporeno rešenje ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu može izjaviti ustavna žalba, te je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o izvođenju dokaza saslušanjem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti