Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu protiv rešenja privrednih sudova o obustavi izvršnog postupka i ukidanju sprovedenih radnji. Sud nalazi da navodi o pogrešnoj primeni procesnih normi ne predstavljaju povredu ustavnih prava, već pitanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „Gens d.o.o. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva „Gens“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Iv. 2796/09 od 25. avgusta 2010. godine i rešenja Privrednog Apelacionog suda u Beogradu Iž. 3029/10 od 3. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Gens“ d.o.o. iz Niša, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podnelo je Ustavnom sudu 3. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Iv. 2796/09 od 25. avgusta 2010. godine i rešenja Privrednog Apelacionog suda u Beogradu Iž. 3029/10 od 3. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe obustavljen i da su ukinute sprovedene izvršne radnje, jer podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac nije predujmio troškove veštačenja u ostavljenom roku. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je sud u izvršnom postupku zbog neplaćenja troškova veštačenja mogao samo da obustavi izvršni postupak, ali ne i da ukine sve sprovedene izvršne radnje. Podnosilac smatra da vršenje procene popisanih stvari veštačenjem nije bilo nužno u konkretnom izvršnom postupku, jer je procenu popisanih stvari mogao da izvrši i sam sudski izvršitelj, pa samim tim izvršenje se moglo sprovesti i bez predujma troškova veštačenja. Ističe se da je izvršni sud naložio podnosiocu ustavne žalbe da predujmi troškove veštačenja u roku od pet dana, iako rok za predujam troškova izvršenja ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 60 dana. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je podneskom od 4. februara 2010. godine predložio sudu oduzimanje popisanih stvari od izvršnog dužnika, kao i pribavljanje izjave o imovini dužnika i dodatni popis na takvoj imovini dužnika, o kojim predlozima sudovi nisu odlučili. Na kraju je naveo da sudovi u izvršnom postupku nisu dali obrazloženje zbog čega nisu odlučili o predlozima podnosioca ustavne žalbe i sproveli izvršenje, kao ni zašto su ukinuli sprovedene radnje.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Trgovinski sud u Nišu rešenjem Iv. 2796/09 od 24. juna 2009. godine na osnovu predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika STR „S-2“ Lukavica, i to plenidbom i prenosom novačanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Nakon prijema obaveštenja Narodne Banke od 23. jula 2009. godine da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata, izvršni poverilac je podneskom od 23. septembra 2009. godine predložio da se izvršenje nastavi popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari.

Izvršni poverilac je podneskom od 4. februara 2010. godine obavestio Privredni sud u Nišu da izvršni dužnik nije namirio novčano potraživanje u ostavljenom roku, pa je predložio sudu da se oduzmu popisane pokretne stvari od izvršnog dužnika, da se preko veštaka tehničke struke izvrši procena popisanih pokretnih stvari, da se naloži izvršnom dužniku da da izjavu o imovini, kao i da se nakon dobijene izjave o imovini izvršenje sprovede prema toj imovini.

Trgovinski sud u Nišu je rešenjem I. 2796/09 od 9. februara 2010. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko veštaka mašinske struke, a radi procene vrednosti popisanih pokretnih stvari. Izvršnom poveriocu je naloženo da u roku od pet dana od dana prijema rešenja uplati iznos od 6.000,00 dinara na depozitni račun Privrednog suda u Nišu. Navedeno rešenje punomoćnik izvršnog poverioca je primio 16. februara 2010. godine.

Privredni sud u Nišu je osporenim rešenjem Iv. 2796/09 od 25. avgusta 2010. godine obustavio postupak izvršenja po rešenju o izvršenju tog suda Iv. 2796/09 od 24. juna 2009. godine i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, jer izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žallbe, nije predujmio troškove veštačenja.

Privredni apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Iž. 3029/10 od 3. novembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ustavnom žalbom ukazuje, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Ustavni sud konstatuje da su označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju garantovana prava na pravično suđenje i na imovinu, čiju zaštitu pruža i Ustav u čl. 32. stav 1. i 58. stav 1, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedene članove Ustava.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da vršenje procene popisanih stvari veštačenjem nije bilo nužno u konkretnom izvršnom postupku, jer je procenu popisanih stvari mogao da izvrši i sam sudski izvršitelj, pa samim tim izvršenje se moglo sprovesti i bez predujma troškova veštačenja, Ustavni sud ukazuje da je sam podnosilac ustavne žalbe podneskom od 4. februara 2010. godine predložio da se veštačenjem utvrdi vrednost popisanih pokretnih stvari. Pored toga, u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi niti je dato obrazloženje zašto procena popisanih pokretnih stvari preko veštaka nije bila nužna, osim navoda da je procenu pokretnih stvari mogao da izvrši i sudski izvršitelj, što predstavlja subjektivno mišljenje podnosioca ustavne žalbe i ne može biti dokaz o povredi ustavnog prava.

Ustavni sud konstatuje da je Trgovinski sud u Nišu, sada Privredni sud, učinio procesni propust time što je rešenjem Iv. 2796/09 od 9. februara 2010. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da u roku od pet dana od dana prijema rešenja predujmi troškove veštačenja, iako taj rok po Zakonu o izvršnom postupku ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 60 dana. Procesni propusti suda koji se mogu otkloniti u daljoj fazi postupka sami po sebi ne predstavljaju osnov povrede prava na pravično suđenje. U konkretnom izvršnom postupku, iako je rešenjem suda naloženo podnosiocu da predujmi troškovi veštačenja u roku od pet dana, osporeno prvostepeno rešenje o obustavi postupka izvršenja zbog nepostupanja po tom nalogu suda nije doneto nakon isteka roka određenog u rešenju suda, čak ni nakon isteka zakonom propisanih rokova, već nakon isteka roka od šest meseci od dana prijema rešenja. S druge strane, podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo da je bio spreman odnosno da je preduzeo određene radnje u cilju postupanju po nalogu suda.

Ustavni sud zatim konstatuje da je Privredni apelacioni sud u Beogradu u osporenom rešenju dao obrazložene razloge o predlozima podnosioca ustavne žalbe o oduzimanju popisanih stvari od izvršnog dužnika, kao i o pribavljanju izjave izvršnog dužnika o njegovoj imovini i izvršenju dodatnog popisa na takvoj imovini dužnika, odnosno o predlogu za sprovođenje produženog postupka izvršenja.

U vezi sa navodom ustavne žalbe da je izvršni sud u navedenoj procesnoj situaciji imao mogućnost samo da obustavi izvršenje, saglasno odredbi člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, ali ne i da ukine sve sprovedene izvršne radnje, Ustavni sud najpre ukazuje da je ustavna žalba supsidijarno pravno sredstvo, što znači da je podnosilac obavezan da iskoristi sva dozvoljena pravna sredstva u zaštiti svojih prava pre podnošenja ustavne žalbe, kao i da u tim pravnim sredstvima istakne sve okolnosti i činjenice koji su od značaja za pravilnu i zakonitu ocenu primene materijalnog i procesnog prava od strane suda niže instance. Isticanjem takvih činjenica i okolnosti prvi put u ustavnoj žalbi stavlja Ustavni sud u položaj instacionog suda, a što nije njegova Ustavom utvrđena nadležnost. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja nije istacio razloge koji se odnose na ukidanje sprovedenih izvršnih radnji, već po prvi put, tek u ustavnoj žalbi naveo da mu je takvom odlukom prvostepenog suda povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih rešenja, te da su neosnovani navodi podnosioca da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente, niti pružio dokaze iz kojih bi osnovano proizlazio da su osporena rešenja posledica nezakonitog rada Privrednog suda u Nišu i Privrednog apelacionog suda u Beogradu, kojim je podnosiocu pričinjena materijalna ili nematerijalna šteta.

Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasnivaju se na onim razlozima za koje je Ustavni sud u okviru ocene povrede prava na pravično suđenje utvrdio da su neosnovani, pa se posebno ne obrazlažu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti