Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Okolnost da o žalbi dužnika nije odlučeno deset meseci, sama po sebi, ne ukazuje na povredu prava, s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Klun iz Žeje pri Komendi, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milene Klun izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 56125/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milena Klun iz Žeje pri Komendi, Republika Slovenija, izjavila je 24. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Toškovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 56125/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da u osporenom izvršnom postupku podnositeljka ima svojstvo izvršnog poverioca; da „skoro deset meseci traje postupak po žalbi dužnika na rešenje o dozvoli izvršenja“; da je izvršni postupak „po zakonu hitan postuapk“; da se podnositeljki „nanosi velika šteta, s obzirom da je onemogućeno da ona dobije novčana sredstva na koja ima pravo“; da se „predmet trenutno nalazi u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde se po žalbi od pre 10 meseci, odlučuje u predmetu Ipv. 1052/11“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kad je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je, u sporovedenom prethodnom postupku, na osnovu dokaza priloženih uz ustavnu žalbu, utvrdio da je u predlogu za izvršenje od 10. novembra 2010. godine, kojim je pokrenut osporeni izvršni postupak navedeno: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Ljubljani P. 310-91 od 17. oktobra 2002. godine osiguravajuće društvo „Dunav“ a.d.o. iz Beograda obavezano da izvršnom poveriocu (ovde podnositeljki ustavne žalbe) isplati iznos od 1.940.316,60 SIT-a (slovenačka valuta u trenutku presuđenja) na ime naknade štete pretrpljene u saobraćajnom udesu i iznos od 346.942,00 SIT-a na ime troškova parničnog postupka; da kamata na deo glavnog duga od 340.316,60 SIT-a teče po stopi zatezne kamate počev od 20. marta 1991. godine pa do konačne isplate, dok kamata na deo glavnog duga od 1.600.000,00 SIT-a teče „počev od 1. januara 2002. godine pa do donošenja prvostepene presude u visini propisane kamatne stope umanjene za osnovnu kamatnu stopu,“ a počev od prvog dana po donošenju prvostepene presude pa do isplate po stopi zakonske zatezne kamate; da kamata na iznos naknade troškova parničnog postupka teče po stopi zakonske zatezne kamate počev od dana donošenja prvostepene presude pa do konačne isplate; da je dužnik 28. februara 2007. godine izvršnom poveriocu isplatio iznos od 10.833,25 evra „smatrajući da je na taj način isplatio ceo dug, s obzirom da je ... prilikom obračuna zakonske zatezne kamate primenio kamate koje su propisane u Srbiji“; da „po mišljenju poverioca dužnik nije isplatio celokupan dug, s obzirom da se u konkretnom slučaju ima primeniti zakonska kamata propisana u Sloveniji, jer je presudu doneo slovenački sud“.

Ustavni sud je, u prethodnom postupku, takođe utvrdio: da je predlogom za izvršenje, kojim je pokrenut osporeni postupak, traženo da se izvršenje sprovede prenosom novčanih sredstava na tekući račun trećeg lica - A.L. iz Beograda, a ne u korist izvršnog poverioca; da je predlog za izvršenje usvojen rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 56125/10 od 24. novembra 2010. godine; da je izvršni dužnik 6. decembra 2010. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja o izvršenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio u primeni do 17. septembra 2011. godine od kada se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), bilo je propisano: da je u postupku izvršenja sud dužan da postupa hitno, kao i da se o predlogu za izvršenje mora odlučiti u roku od tri dana, osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda, kada se o predlogu za izvršenje mora odlučiti u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja (član 5. st. 1. i 2.); da rešenje o izvršenju izvršni dužnik može pobijati žalbom (član 13. stav 1.); da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno (član 12. stav 5.); da o žalbi odlučuje drugostepeni sud (član 14.).

Članom 25. Zakona o izvršnom postupku bilo je propisano da u slučaju kada je predlog za izvršenje podnet na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom: izvršni sud odlučuje o priznanju te isprave kao o prethodnom pitanju (stav 3.); da izvršni sud razmatra samo one zakonske smetnje za priznanje o kojima se vodi računa po službenoj dužnosti, ali da se u pravnom leku protiv rešenja o izvršenju mogu isticati i drugi zakonom propisani razlozi za nepriznavanje strane izvršne isprave (st. 4. i 5.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11 objavljen 9. maja 2011. godine), propisano je: da je prigovor pravni lek u postupku izvršenja (član 39. stav 1.); da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja osim ako je zakonom drugačije propisano (član 40. stav 4.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358. stav 2.)

5. Ustavni sud smatra da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije navela ustavnopravne razloge koji ukazuju da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Okolnost da u izvršnom postupku nije odlučeno o pravnom leku, iako je pravni lek izjavljen više od 10 meseci pre podnošenja ustavne žalbe, ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, bez obzira što je izvršni postupak po zakonu hitan.

Ustavna žalba, pored tvrdnje da sud nije odlučio u određenom vremenskom periodu, u slučaju kada trajanje tog perioda nije tako dugo da samo po sebi ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, mora sadržati konkretne i činjenično utemeljene razloge koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a koji ukazuju na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavnom žalbom osporava jedino trajanje postupka po žalbi, odnosno prigovoru, izjavljenom protiv rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 56125/10 od 24. novembra 2010. godine, ali da ne osporava radnju nesprovođenja izvršenja određenog navedenim rešenjem. Budući da je odredbom člana 12. stav 5. Zakona o izvršnom postupku, kao i odredbom člana 40. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izričito propisano da pravni lek izjavljen protiv rešenja o izvršenju nema suspenzivno dejstvo, navodi podnositeljke da joj se trajanjem osporenog postupka „nanosi velika šteta, s obzirom da se na taj način onemogućuje u dobijanju novčanih sredstava“ nisu činjenično utememljeni, te kao takvi ne mogu ukazivati na povredu označenog ustavnog prava.

Pravna pitanja koja su postavljena u osporenom izvršnom postupku, daleko su složenija od pravnih pitanja koja se u izvršnom postupku uobičajeno rešavaju. Pre svega, u konkretnom slučaju se radi o predlogu za izvršenje na osnovu presude suda strane države, koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom. Zatim, među strankama je sporno da li se zatezna kamata na potraživanje iz izvršne isprave obračunava prema domaćim propisima ili prema propisima Republike Slovenije. Takođe, predlogom za izvršenje traži se namirenje potraživanja izraženog u ranijoj slovenačkoj valuti koja je prestala da važi ulaskom Republike Slovenije u Evrozonu, a koje je (prema navodima poverioca) delimično već namireno isplatom u evrima. Pored toga, predlogom za izvršenje traženo je da se izvršenje sprovede u korist trećeg lica, a ne u korist izvršnog poverioca, o čemu postupajući sud takođe mora da vodi računa kod odluke o žalbi izvršnog dužnika.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije navela relevantne ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu označenog Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

6. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti